Da li poričeš grešne sklonosti?

„NALAZIM dakle u sebi ovaj zakon: Kad hoću da činim dobro, zlo je pri meni. Jer se ja radujem zakonu Božjemu po unutrašnjem čoveku, ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu razuma moga, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim“ (Rimljanima 7:21-23).

Apostolu Pavlu je bila potrebna poniznost da prizna gornje reči. Ipak, na taj način on je sebi pomogao, sprečivši da ga nadvladaju nesavršene sklonosti.

Slično je i sa pravim hrišćanima danas. Kada smo došli do tačnog spoznanja biblijske istine, preduzeli smo neophodne promene u svom načinu života, dovodeći ga u sklad sa Jehovinim merilima. Grešne sklonosti ipak ostaju, „jer je naginjanje srca čovečijega zlo od mladosti njegove“ (1. Mojsijeva 8:21, NW). Da li smo dovoljno iskreni da priznamo sebi izvesne sklonosti koje vrše pritisak na nas? Ili, poričemo li da ih imamo, možda zaključujući: ’To su možda problematična područja za druge ali ne i za mene‘?

Takvo samoobmanjivanje može biti kobno. Poređenje na temelju Biblije može nam pomoći da cenimo potrebu priznavanja naših grešnih sklonosti i da ih držimo pod kontrolom.

 Zašto je poricanje smrtonosno

U biblijska vremena mnogi gradovi su bili zaštićeni zidovima. Vrata, najčešće načinjena od drveta, bila su relativno ranjiv deo unutrašnjeg gradskog zida; zbog toga su ona bila najviše čuvana. Stanovnici su načinili mnoga vrata samo za potrebe saobraćaja u razdoblju mira. Drvena vrata su često bila prekrivena metalom koji ih je štitio od oštećenja vatrom. Na zidovima su bile sagrađene kule tako da je stražar koji je stražario na njima mogao videti približavanje neprijatelja sa velike udaljenosti.

Sada razmisli: Šta bi se dogodilo da stanovnici grada nisu priznali da su gradska vrata ranjiva i da nisu obezbedili odgovarajuću zaštitu? Neprijateljski vojnici bi lako ušli u grad, što bi dovelo do njegovog uništenja.

Tako je i sa nama. Jehova zna naše slabe tačke. „Jer nema stvorenja koje pred njim nije razotkriveno, nego je sve golo i izloženo očima onoga s kim se razračunavamo“ (Hebrejima 4:13, NW). I Satana može kod nas da uoči neke grešne sklonosti, bilo da naginjemo iskrivljavanju istine, naglom temperamentu, interesu za polni nemoral, materijalizmu, ponosu ili nečem drugom. Ako poričemo da imamo grešne sklonosti, to nas čini mnogo ranjivijim na Satanine napade na našu veru (1. Petrova 5:8). To može da nas nadvlada kada loša želja napreduje dalje od samih sklonosti i rodi greh (Jakov 1:14, 15). Treba da budemo kao Pavle i pošteno da priznamo bilo koja ’vrata od drveta‘ koja možda postoje.

Ojačaj se!

Bilo bi beskorisno prepoznati loše sklonosti, a zatim ništa ne učiniti u vezi njih. To bi bilo kao čovek koji posmatra sebe u ogledalu, primeti područja na koja treba da obrati pažnju i odlazi dalje bez potrebe da učini potrebne ispravke (Jakov 1:23-25). Da, treba da preduzmemo akciju da se zaštitimo od grešnih sklonosti koje nas mogu savladati. Kako to možemo učiniti?

U biblijska vremena, često manji gradovi, ili „naselja“, nisu bili utvrđeni (Brojevi 21:25, 32, St; Sudije 1:27; 1. Letopisa 18:1; Jeremija 49:2). Stanovnici ovih gradova mogli su pobeći u utvrđene gradove u slučaju napada neprijatelja. Utvrđeni gradovi su tako služili kao utočište za ljude u okolnom području.

U Bibliji je Jehova Bog opisan kao utvrđena kula, utočište, zid prema kome možemo pobeći u zaštitu (Poslovice 18:10; Zaharija 2:4, 5). Tako je Jehova najvažnija zaštita svojim slugama. Neprestana molitva upućena njemu je veoma potrebna (1. Solunjanima 5:17). Druga pomoć je Biblija. Upotrebom Božje reči dobro je posebno istraživati ona područja na kojima smo slabi. Odvojimo vreme za ponovno istraživanje članaka koji se temelje na Bibliji a koji govore o našim ličnim ’vratima od drveta‘.

I mi, kao stražar na kuli, možemo takoreći videti neprijatelja na udaljenosti i delovati u skladu s tim. Kako? Izbegavanjem okolnosti u kojima se možemo suočiti sa iskušenjem ili pritiskom. Na primer, onaj koji radi na odvikavanju od trošenja alkoholnih pića mudro će postupiti ako izbegava mesta gde je obično pristupačno piće ili gde se čak podstiče na to.

 Sve ovo zahteva trud. Međutim, ako je apostol Pavle ’bio svoje telo‘ pri pružanju otpora nesavršenim sklonostima, zar i mi ne treba da uložimo trud? Takva svesna pažnja prema našim grešnim sklonostima pokazaće da sledimo uputstvo apostola Petra: „Da vas on nađe čiste i besprekorne u miru“ (1. Korinćanima 9:27, NW; 2. Petrova 3:14, NW).

Priznati i delovati

Nemoj se obeshrabriti ako, uprkos svim svojim nastojanjima, nesavršene sklonosti ne iščeznu. Sve dok smo nesavršeni loše sklonosti će uvek donekle biti prisutne, kao što je to bilo u Pavlovom slučaju. Ali mi treba da radimo na njihovom savladavanju, pazeći da ne rode greh.

Međutim, budi svestan razlike između realnog prihvatanja nesavršenosti i tolerisanja iste. To se može objasniti primerom čoveka koji ima slabo srce. On treba da se suoči sa stvarnošću, nastojeći da održi svoje srce u dobrom stanju koliko god je to u njegovoj moći. On ne razmišlja tako da, pošto je njegovo doslovno srce slabo, može potpuno odbaciti sva ograničenja i živeti kako se njemu sviđa.

Znaj, dakle, da naša snaga ne leži u slepom poricanju grešnih sklonosti, već u priznavanju istih i preduzimanju akcije protiv njih. Zato nemoj da se bojiš da priznaš samom sebi i Jehovi na kojim te je područjima lako iskušati i pritisnuti. Čineći tako, ne treba da samog sebe manje voliš, niti će se umanjiti Jehovina ljubav prema tebi. U stvari, dok se ti približavaš Bogu u usrdnom zanimanju za njegovo priznanje, i on će se približavati tebi (Jakov 4:8).

[Slika na 31. strani]

Ovaj model Megida predstavlja pojačana vrata i zaštitne zidove starih gradova

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.