Pokazivati ’svaku vrstu dobrote‘
Pokazivati ’svaku vrstu dobrote‘
„Plod se svjetla, naime, sastoji u svakoj vrsti dobrote“ (EFEŽANIMA 5:9, St).
1, 2. Koje su dve grupe postojale od drevnih vremena, i kako su različita njihova stanja danas?
NAKON pobune u Edenu, pre nekih šest hiljada godina, i ponovo posle potopa Nojevog vremena, čovečanstvo se podelilo na dve grupe, ili organizacije. Jednu su sačinjavali oni koji su nastojali da služe Jehovi, a drugu oni koji su sledili Satanu. Postoje li još uvek te organizacije? Sasvim sigurno! Prorok Isaija je spomenuo te dve grupe i prorekao njihovo stanje u naše vreme: „Jer gle! Mrak će pokriti zemlju i gusta tama grupe narodne; ali tebe će obasjati Jehova i slava će se njegova videti na tebi“ (Isaija 60:1, 2, NW).
2 Da, te dve organizacije razlikuju se kao tama i svetlo. I kao što će zrak svetla privući nekoga ko se izgubio u tami, tako je i svetlo od Jehove, sjajeći u ovom tamnom svetu, privuklo u Božju organizaciju milione ljudi pravedna srca. Kao što Isaija nastavlja i kaže: „Narodi [druge ovce] će sigurno doći tvome svetlu i kraljevi [pomazani naslednici Kraljevstva] svetlosti tvoga sjaja“ (Isaija 60:3, NW).
3. Na koji način hrišćani ispoljavaju Jehovinu slavu?
3 Kako Jehovin narod ispoljava Jehovinu slavu? Pre svega, oni propovedaju dobru vest o Božjem uspostavljenom, nebeskom Kraljevstvu (Marko 13:10). Ali, više od toga, oni oponašaju Jehovu, najveći primer dobrote i tako svojim ponašanjem privlače krotke svetlu (Efescima 5:1). Pavle je rekao: „Jer vi bejaste negda tama, a sad ste svetlost u Gospodu. Kao deca svetlosti živite!“ On je nastavio: „Jer je plod duhovni u svakoj dobroti i pravdi i istini. Istražujte što je Bogu ugodno, i ne sudelujte u besplodnim delima tame“ (Efescima 5:8-11). Šta je Pavle mislio pod ’svakom dobrotom‘?
4. Šta je dobrota, i kako ona dolazi do izražaja kod hrišćanina?
4 Kao što je naš prethodni članak pokazao, dobrota je osobina ili stanje moralne vrsnoće, vrlina. Isus je rekao da je samo Jehova apsolutno dobar (Marko 10:18). Međutim, hrišćani mogu oponašati Jehovu razvijanjem dobrote kao ploda duha (Galatima 5:22). Komentarišući grčku reč za „dobro“, agatos, Wine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words (Rečnik starozavetnih i novozavetnih reči) kaže: „[Ona] opisuje nešto što je po karakteru ili prirodi dobro i korisno u posledicama koje donosi.“ Hrišćanin koji razvija dobrotu na taj će način i biti dobar i činiće dobro. (Uporedi Deuteronom 12:28.) On će takođe izbegavati stvari koje su suprotne dobroti, ’besplodna dela tame‘. Različiti načini na koje hrišćanin može pokazivati dobrotu u svom ponašanju su ’dobrote‘ koje je spomenuo Pavle. Koje su neke od njih?
„Čini dobro“
5. Koja je jedna vrsta dobrote, i zašto hrišćanin treba da je razvija?
5 Pavle je ukazao na jednu vrstu dobrote u svom pismu Rimljanima. Govoreći o podložnosti „višim vlastima“, on je rekao: „Hoćeš li pak da se ne bojiš vlasti? Čini dobro i imaćeš hvalu od nje!“ „Dobro“ na koje on ukazuje je poslušnost zakonima i pripremama svetovnih vlasti. Zašto hrišćanin treba da im bude podložan? Zato da bi izbegao nepotrebni sukob sa vlastima, rizikujući time kaznu koja bi usledila i — što je još važnije — da bi sačuvao čistu savest pred Bogom (Rimljanima 13:1-7). Dok na prvom mestu održava svoju poslušnost prema Jehovi, hrišćanin ’iskazuje čast kralju‘, time što se ne buni protiv vlasti kojima Jehova Bog dozvoljava da postoje (1. Petrova 2:13-17, NW). Hrišćani su na taj način dobri susedi, dobri građani i dobri primeri.
Obzirnost prema drugima
6. (a) Koje je još jedno obeležje dobrote? (b) Ko, spomenut u Bibliji, zaslužuje našu obzirnost?
6 Jehovina dobrota se ispoljava tako što svim stanovnicima Zemlje pruža „kišu i godine rodne“. To dovodi do ’obilja hrane i veselja‘ i pokazuje da je on zaista obziran Bog (Dela 14:17). S obzirom na to, možemo ga oponašati pokazivanjem obzirnosti prema drugima u malim i velikim stvarima. Prema kome posebno? Pavle je posebno ukazao na starešine, „one koji se trude među vama, koji vas upućuju na Gospoda i koji vas svetuju i uče“. On podstiče hrišćane da im iskazuju ’izobilnu ljubav za dela njihova‘ (1. Solunjanima 5:12, 13). Kako to možemo činiti? U potpunosti sarađujući s njima — na primer, učestvovanjem u potrebnom poslu u Kraljevskoj dvorani. Iako se uvek osećamo slobodni da pristupimo starešinama kada nam je potrebna pomoć, ne bi trebalo nerazumno previše da zahtevamo. Umesto toga, pokušajmo, koliko nam je to moguće, da olakšamo teret tih pastira koji naporno rade, od kojih mnogi, pored skupštinskih dužnosti, imaju i porodične odgovornosti.
7. Na koje načine možemo pokazati obzirnost prema starijima?
7 Ostareli takođe zaslužuju našu obzirnost. Posebna zapovest Mojsijevog zakona bila je: „Pred sedom glavom ustani i poštuj lice starca, i boj se Boga svoga. Ja sam Gospod!“ (Levitik 19:32). Kako se može pokazati takav obzir? Mladi se mogu dobrovoljno ponuditi da im pomognu u kupovini ili nekom drugom kućnom poslu. Starešine mogu obzirno da provere treba li starijima pomoć da prisustvuju sastancima. Na kongresima mogu mladi, živahni pojedinci u nestrpljivom nastojanju da prođu izbegavati sudaranje sa starijima koji idu sporije i mogu biti strpljivi ako je neko stariji spor kod zauzimanja mesta ili podizanja hrane.
8. Kako možemo pokazati obzirnost prema još jednoj dostojnoj grupi označenoj u Bibliji?
8 Psalmista spominje još jednu grupu kojoj treba obzirnost: „Blago onome koji se za sirote brine“ (Psalam 41:2). Možda je lako biti obziran prema istaknutima ili bogatima, ali kako je sa priprostima ili siromašnima? Biblijski pisac Jakov je ukazao da je pokazivanje jednake obzirnosti prema takvima ispit naše pravednosti i hrišćanske ljubavi. Prođimo taj ispit tako što ćemo biti pažljivi prema svima bez obzira na njihove okolnosti (Filipljanima 2:3, 4; Jakov 2:2-4, 8, 9).
„Budite milosrdni“
9, 10. Zašto hrišćani treba da budu milosrdni, i kako se može pokazati ta vrsta dobrote?
9 Daljnja vrsta dobrote može se videti iz nekih Isusovih poređenja. U jednom od njih Isus je govorio o Samarićaninu koji je naišao na čoveka koji je bio opljačkan, teško pretučen i ostavljen da leži pored puta. Levit i sveštenik su prošli pored povređenog čoveka, odbijajući da mu pomognu. Ali, Samarićanin se zaustavio i pružio mu pomoć, čineći više nego što se moglo razumno očekivati. Priča se često naziva ’Dobri Samarićanin‘. Koju vrstu dobrote je iskazao Samarićanin? Milosrđe. Kada je Isus upitao svog slušaoca da odredi ko se pokazao kao bližnji ranjenom čoveku, bio je dat ispravan odgovor: „Onaj koji se smilovao na njega“ (Luka 10:37).
10 Milosrdni hrišćani oponašaju Jehovu, za koga je Mojsije rekao Izraelcima: „Jer je Gospod, Bog tvoj, Bog milostiv, koji te neće ostaviti, ni istrebiti, jer on neće zaboraviti savez s ocima tvojim, za koji im se zakleo“ (Deuteronom 4:31). Isus je pokazao kako bi Božje milosrđe trebalo da utiče na nas: „Budite milosrdni kao i Otac vaš što je milosrdan“ (Luka 6:36). Kako možemo pokazati milosrđe? Kao što je pokazalo Isusovo poređenje, jedan način je da budemo spremni da pomognemo svom bližnjem, čak ako to uključuje opasnost ili neugodnost. Dobra osoba neće biti ravnodušna prema patnji svog brata ako je u stanju da učini nešto u vezi toga (Jakov 2:15, 16).
11, 12. Prema Isusovom poređenju o robovima, šta uključuje milosrđe, i kako ga možemo danas ispoljavati?
11 Još jedno Isusovo poređenje pokazalo je da milosrdna dobrota uključuje spremnost da oprostimo drugima. On je govorio o robu koji je svom gospodaru dugovao deset hiljada talanata. Pošto nije bio u stanju da plati, rob je molio za milost, a njegov je gospodar dobrodušno oprostio ogroman dug od 60 000 000 denara. Ali, rob je otišao i pronašao drugog roba koji mu je dugovao svega stotinu denara. Rob kome je bilo oprošteno nemilosrdno je bacio dužnika u zatvor dok ne bude u stanju da plati. Jasno, nemilosrdni rob nije bio dobar čovek, a kada je gospodar čuo šta se dogodilo, pozvao ga je na odgovornost (Matej 18:23-35).
12 Mi smo u sličnom položaju u kome se nalazio rob kome je oprošteno. Na temelju Isusove žrtve, Jehova je oprostio ogroman dug greha na našem računu. Zato sasvim sigurno treba da budemo spremni da oprostimo drugima. Isus je rekao da treba da budemo spremni da oprostimo „do sedamdeset puta sedam puta“, tj. neograničeno (Matej 5:7; 6:12, 14, 15; 18:21, 22). Dakle, milosrdni hrišćanin neće stalno prigovarati. On neće gajiti srdžbu ili odbijati da razgovara sa suhrišćaninom zbog neslaganja. Takvo pomanjkanje milosrđa nije oznaka hrišćanske dobrote.
Velikodušan i gostoljubiv
13. Šta još uključuje dobrota?
13 Dobrota se ispoljava i kroz velikodušnost i gostoljubivost. Jednom prilikom je jedan mladić došao kod Isusa za savet. On je rekao: „Učitelju, kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?“ Isus mu je rekao da treba neprestano da drži Božje zapovesti. Da, poslušnost Jehovinim zapovestima jedno je od obeležja dobrote. Mladić je smatrao da je to već činio što je bolje mogao. Zaista, svojim bližnjima on je već izgledao kao dobra osoba, a ipak je osećao da mu je nešto nedostajalo. Zato mu je Isus rekao: „Ako hoćeš savršen da budeš idi, prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu. Dođi onda i hajde zamnom!“ (Matej 19:16-22). Mladić se udaljio ožalošćen. Bio je veoma bogat. Da je sledio Isusov savet, pokazao bi da nije bio materijalista i učinio bi dobro delo zaista nesebične velikodušnosti.
14. Koji su divan savet dali Jehova i Isus s obzirom na velikodušnost?
14 Jehova je podsticao Izraelce da budu velikodušni. Na primer, možemo pročitati: „Podaj mu [svom siromašnom susedu], i neka srce tvoje ne žali za to; jer će te za to Gospod, Bog tvoj, blagosloviti u svim delima tvojim, i u svim poslovima tvojim“ (Deuteronom 15:10; Poslovice 11:25). Isus Hrist je lično podstakao na velikodušnost: „Dajte i ljudi će vam dati, oni će vam izliti u krilo meru dobru, nabijenu, stresenu i prenapunjenu“ (Luka 6:38, NW). Osim toga, sam Isus je bio vrlo velikodušan. Jednom prilikom je odvojio vreme da se malo odmori. Mnoštvo je otkrilo gde se nalazi i došlo je k njemu. Isus je velikodušno zaboravio na odmaranje i trošio se u korist mnoštva. Kasnije je pokazao izvanrednu gostoljubivost pobrinuvši se za hranu za veliko mnoštvo (Marko 6:30-44).
15. Kako su Isusovi učenici pružili odličan primer u ispoljavanju velikodušnosti?
15 Verni savetu Jehove i Isusa, mnogi Isusovi učenici bili su na istaknut način velikodušni i gostoljubivi. U prvim danima hrišćanske skupštine, veliki broj onih koji su došli da slave Pentekost 33. n. e. čuli su propovedanje apostola i postali su vernici. Ostajući posle praznika kako bi još više naučili, ponestalo im je zaliha hrane. Zato su lokalni vernici prodali svoju imovinu i priložili novac za izdržavanje nove braće, kako bi oni bili bolje utemeljeni u veri. Kakva velikodušnost! (Dela 4:32-35; vidi i Dela 16:15; Rimljanima 15:26).
16. Navedi neke načine na koje danas možemo biti gostoljubivi i velikodušni.
16 Danas velikodušnost slična Hristovoj dolazi do izražaja kada hrišćani ulažu vreme i novac za svoje lokalne skupštine i svetsko delo propovedanja. Vidljiva je kada dođu u pomoć braći koja trpe zbog prirodnih nepogoda ili rata. Ogleda se u pokazivanju brige o pokrajinskom nadgledniku tokom njegove redovne posete. Ili kada su ’dečaci bez oca‘ (i devojčice bez oca) velikodušno pozvani da učestvuju u rekreaciji ili porodičnom biblijskom studiju s drugim hrišćanskim porodicama, to je takođe gostoljubivost, dokaz hrišćanske dobrote (Psalam 68:5, NW).
Govoriti istinu
17. Zašto istinitost danas predstavlja izazov?
17 Kada je Pavle opisivao plod svetla, povezao je dobrotu s pravednošću i istinom, i bilo bi ispravno reći da je istinitost još jedna vrsta dobrote. Dobri ljudi ne govore laži. Međutim, danas je poseban izazov govoriti istinu, pošto laganje tako preovladava. Mnogi pojedinci lažu kada prijavljuju svoj prihod zbog poreza. Radnici lažu u vezi posla koji obavljaju. Učenici lažući varaju u svojim zadacima i na ispitima. Poslovni ljudi lažu kada sklapaju ugovore. Deca lažu da bi izbegli kaznu. Zlobni ogovarači lažući potkopavaju ugled drugih.
18. Kako Jehova gleda na lažove?
18 Laganje je odvratno Jehovi. Među ’sedam... stvari‘ koje on mrzi nalaze se „lažljiv jezik“ i „lažan svedok koji širi laž“ (Poslovice 6:16-19, NW). ’Svi lažovi‘ su ubrojeni među strašljivce, ubice i bludnike za koje neće biti mesta u Božjem novom svetu (Otkrivenje 21:8, NW). Dalje, jedna izreka kaže: „Koji pravo ide boji se Gospoda — al’ ga prezire ko bespuća bira“ (Poslovice 14:2). Lažov je nepošten na svojim putevima. Dakle, lažov pruža dokaz preziranja Jehove. Kakva užasna misao! Zato uvek govorimo istinu, čak ako nas to vodi u kaznu ili finansijski gubitak (Poslovice 16:6; Efescima 4:25). Oni koji govore istinu oponašaju Jehovu, ’Boga istine‘ (Psalam 31:5, NW).
Razvijati dobrotu
19. Šta se ponekad vidi u svetu, služeći na čast Stvoritelju?
19 To su samo neke od ’vrsta‘ dobrote koje hrišćani treba da razvijaju. Tačno je da ljudi u svetu do izvesne mere ispoljavaju dobrotu. Na primer, neki su gostoljubivi, a drugi su milosrdni. U stvari, poređenju o Dobrom Samarićaninu je takav značaj pridalo to što je Isus govorio o ne-Jevreju koji je pokazao milosrđe, kada starešine u jevrejskoj skupštini to nisu činile. Zaista treba zahvaliti Stvoritelju čoveka što se i nakon šest hiljada godina nesavršenosti kod nekih takva obeležja još uvek prirodno pojavljuju.
20, 21. (a) Zašto je hrišćanska dobrota različita od bilo koje dobrote koju možemo videti kod ljudi u svetu? (b) Kako hrišćanin može razvijati dobrotu, i zašto u tome treba da budemo marljivi?
20 Međutim, za hrišćane je dobrota više nego samo osobina koju mogu ili ne mogu posedovati. To je osobina koju moraju razvijati u svim njenim obeležjima, pošto treba da budu oponašaoci Boga. Kako je to moguće? Biblija kaže da se možemo naučiti dobroti. „Pouči me dobroti“, molio je psalmista Boga. Kako? Nastavio je: „Jer sam u tvoje zapovesti iskazao veru.“ Zatim je dodao: „Ti si dobar i činiš dobro. Pouči me svojim odredbama“ (Psalam 119:66, 68, NW).
21 Da, ako upoznamo Jehovine zapovesti i slušamo ih, razvijaćemo dobrotu. Uvek imajmo na umu da je dobrota plod duha. Ako tražimo Jehovin duh kroz molitvu, druženje sa svojom hrišćanskom braćom i proučavanje Biblije, tada ćemo sigurno dobiti pomoć da razvijamo tu osobinu. Osim toga, dobrota je snažna. Ona može da pobedi zlo (Rimljanima 12:21). Kako je zato neophodno da činimo dobro svima, a posebno svojoj hrišćanskoj braći (Galatima 6:10). Ako to činimo, bićemo među onima koji će se radovati ’slavi, časti i miru‘ koji su obećani „svakome koji dobro čini“ (Rimljanima 2:6-11).
Možeš li odgovoriti?
◻ Kako možemo nastaviti da činimo dobro u odnosu na više vlasti?
◻ Ko, između ostalih, zaslužuje našu obzirnost?
◻ Na koje se načine manifestuje milosrđe?
◻ Koja dela velikodušnosti i gostoljubivosti obeležavaju današnje hrišćane?
◻ Kako se može razvijati dobrota?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 20. strani]
Obzirnost prema drugima jedno je obeležje dobrote
[Slika na 23. strani]
Kao Veliki Učitelj, Isus je velikodušno davao od sebe