Zdravlje i sreća — kako ih možeš naći?

ČOVEK je odavno uvideo usku povezanost između zdravlja i sreće. Hipokrat, koji se smatra „ocem medicine“, rekao je: „Mudar čovek bi trebalo da shvati da je zdravlje najveći od svih ljudskih blagoslova.“ Nemački je filozof Artur Šopenhauer (Arthur Schopenhauer) zapazio: „Dva neprijatelja ljudske sreće su bol i dosada.“

U knjizi Anatomy of an Illness as Perceived by the Patient, Norman Kazins (Norman Cousins) je opisao svoje iskustvo u korišćenju smeha u borbi sa svojom potencijalno smrtnom bolešću. On je za svoj oporavak bar delimičnu zaslugu pripisao smehu u kome je od srca uživao gledajući komedije. Uvaženi lekari su počeli da ispituju moguću korist određenih hemijskih spojeva, endorfina, koji se prilikom smeha oslobađaju u telu. Zato možemo videti mudrost nadahnute poslovice koja kaže: „Veselo je srce dobar lek“ (Poslovice 17:22).

Ipak, paradoksalno je da su istraživači utvrdili da dobro zdravlje ne garantuje nužno i sreću, jer su mnogi zdravi ljudi nesrećni. Istraživanje koje se temelji na anketama i intervjuima s  preko 100 000 ljudi dovelo je Džonatana Fridmana (Jonathan Freedman) do neočekivanog zaključka da je preko 50 posto ljudi koji su imali nesrećan život bilo u suštini zdravo.

Zdravlje i sreća — ukratko

Dakle, gde potražiti naizgled nedostižnu kombinaciju zdravlja i sreće? Konfucije je pre mnogo vekova izneo jedno zanimljivo oštroumno zapažanje: „Dobra vladavina čini srećnim one koji su blizu, a privlači one koji su daleko.“ Bliže našem vremenu, državnik Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) je izjavio kako je jedini cilj vladavine „da osigura najveći mogući stepen sreće glavnini onih koji se nalaze pod njom“.

U stvari, pažljivo ispitivanje pokazuje da konačan odgovor na traganje čovečanstva za zdravljem i srećom ukazuje na istu stvar — vladavinu.

Ljudi su vekovima svoju sreću tražili — u vladavini. Na primer, Deklaracija nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država sadrži poznate reči: „Mi smatramo da su ove istine očigledne same po sebi, da su svi ljudi stvoreni jednakopravni, da ih je njihov Stvoritelj obdario određenim neotuđivim pravima, među kojima su Život, Sloboda i težnja za Srećom.“ Zapazimo da vladavina koju su pisci deklaracije imali na umu obećava svojim podanicima samo pravo da teže za srećom. Što se tiče zdravlja, mnoge su vladavine, što je pohvalno, unapređivale razne programe za poboljšanje zdravlja svojih građana. Ipak, za većinu se dobro zdravlje pokazalo neuhvatljivim.

Ali, šta je sa vladavinom koja obećava da će osigurati čak i više? Šta ako ne obećava samo traganje za srećom, nego samu sreću? I šta ako ona obećava, ne zdravstveno osiguranje, nego sâmo dobro zdravlje? Zar ne bi bio radostan što tu leži pravi ključ za čovekovo traganje za zdravljem i srećom?

Danas mnogi mogu misliti da je to nestvaran san, ali takva vladavina je zaista prorečena i dosta detaljno opisana. Pouzdane informacije o tome možemo naći u Bibliji, a ta vladavina je Božje Mesijansko Kraljevstvo.

Božje Kraljevstvo, ili vladavina

Biblija često govori o „kraljevstvu Božjem“. Šta je to u stvari? Webster’s New World Dictionary of the American Language definiše „kraljevstvo“ kao „vladavinu ili zemlju kojoj je na čelu kralj ili kraljica“. Jednostavno rečeno, Božje Kraljevstvo je vladavina, kraljevska vladavina kojoj se na čelu nalazi Božji pomazani Sin i Kralj, Isus Hrist. Ali, koliko je važna ta vladavina u Božjoj nameri? Neka nam na to odgovore Isusove reči: „Starajte se najpre za kraljevstvo Božje... Ovo evanđelje o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu... I drugim gradovima treba da propovedam evanđelje o kraljevstvu Božjemu, jer sam na to poslan... Od tog vremena propoveda se kraljevstvo Božje, i svaki navaljuje da uđe u njega“ (Matej 6:33; 24:14; Luka 4:43; 16:16).

Reč „kraljevstvo“ se u izveštajima Evanđelja o životu Isusa upotrebljava preko stotinu puta, ponekad posebno u vezi sa zdravljem i srećom. Pogledajmo Mateja 9:35: „Učeći po sinagogama i propovedajući dobru vest o kraljevstvu i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć, obilažaše Isus sve gradove i sva sela“. Iako je Isus donošenje dobrog zdravlja povezao sa svojim učenjem o Kraljevstvu, treba uočiti da su ta isceljenja bila uzgredna njegovom propovedanju i poučavanju. On je bio poznat kao „učitelj“, a ne „iscelitelj“ (Matej 26:18; Marko 14:14; Jovan 1:38). Nije se pre svega usredsredio na isceljivanje ljudi ili pružanje nege bolesnima. Njegova prvenstvena briga bila je uvek Kraljevstvo. Time što je brinuo za bolesne ljude, pokazao je svoju veliku samilost i pokazao da ima božansku podršku.

 Isceljenja koja je vršio Isus takođe su služila kao predslika vraćanja zdravlja ljudima koje će on preduzeti kada Božje Kraljevstvo bude potpuno vladalo nad Zemljom. To je još više naglašeno vizijom opisanom u Otkrivenju 22:1, 2: „I pokaza mi reku vode života, bistru kao kristal, koja izviraše iz prestola Božjega i jagnjetova. Nasred trga gradskog, na dvema rečnim obalama beše drvo života, koje rađa dvanaest rodova, dajući svakoga meseca svoj rod, i lišće je od drveta za isceljivanje naroda.“

Ali, gde ćemo moći to da uživamo? To divno isceljivanje može nam izgledati previše dobrim da bi tako nešto mogli očekivati na Zemlji. Prisetimo se, međutim, Isusovih reči koje možda i sami izgovaramo u molitvi: „Neka dođe kraljevstvo tvoje! Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu!“ (Matej 6:10).

Dakle, u Božjem Mesijanskom Kraljevstvu leži naša istinska, pouzdana nada za budućim zdravljem i srećom. Ipak, ostaje pitanje.

Da li možemo sada uživati u zdravlju i sreći?

Ukoliko sledimo biblijska načela, to nam čak i sada može pružiti veću meru zdravlja, i sreće. Kako je često bilo isticano na stranama ovog časopisa, oni koji svakodnevno u svom životu primenjuju Bibliju, obično su zaštićeni od zdravstvenih poteškoća koje proizilaze iz polnog nemorala, pušenja, opijanja i zloupotrebe droge. Oni takođe doživljavaju korist koja proizilazi iz mirnijeg života i boljih odnosa s rođacima i drugim ljudima.

Već smo videli da posedovanje dobrog zdravlja nije bezuslovno povezano sa trajnom srećom. Šta bi tebi trebalo da uživaš veću meru sreće?

U ranije spomenutom istraživanju, Džonatan Fridman (Jonathan Freedman) je to pitanje pažljivo razmotrio. On je proučio činioce kao što su „Ljubav i seks“, „Mladost i starost“, „Prihodi i obrazovanje“, pa čak i „Grad i selo“. Možda bi te zanimalo da saznaš da je utvrdio da ti činioci nemaju mnogo uticaja na temeljnu sreću nekoga. Na primer, navodeći slučajeve ljudi koji su posedovali mnogo materijalnih stvari, a ipak su bili nesrećni, došao je do sledećeg zaključka: „Videli smo, što je u neku ruku iznenađujuće, da ni prihodi ni obrazovanje izgleda nemaju veliku ulogu u sreći.“

Njegovi su zaključci odjek mudrih reči jednog pisca Biblije, apostola Pavla, koji je rekao: „Jer se navikoh biti zadovoljan s onim u čemu sam“ (Filipljanima 4:11). Setimo se, takođe, i Isusovih reči: „Pazite se i čuvajte se od svakoga lakomstva, jer život čoveka nije u imanju njegovom“ (Luka 12:15).

U stvari, profesor Fridman je utvrdio sledeće: „Uvek iznova, ako pogledamo izjave nesrećnih ljudi koji naizgled poseduju sve, nalazimo njihove reči koje govore da im život nema ni smisla ni cilja.“ On je dodao: „Dvoumim se da to previše naglasim, ali izgleda da duhovne vrednosti daju boju nečijem poimanju stvarnosti, dok njihov nedostatak u određenoj meri truje i odvraća od svega drugog.“

U našim danima vidimo dokaze istinitosti tih zapažanja. Pogledaj oko sebe. Zar ne vidiš kako skoro svi ljudi — neki sa malim, a neki sa velikim sredstvima — trče za srećom, ali u njoj mnogo ne uživaju? Istina, neki su se predali i žive u tihom očaju, dok drugi vode život kao da su na vodeničnom kolu, žureći, ali nikad zaista ne dostižući ono za čim teže. Neki se žene da bi bili srećni, dok se njihov sused iz istog razloga razvodi. Mnogi izgaraju na svojim zaposlenjima, dok ih drugi napuštaju da bi provodili vreme u dugim i možda skupim praznovanjima. Svi teže k istom neuhvatljivom cilju, k zdravlju i sreći. Nalaze li ga? Da li si ga ti našao?

 Tvoje zdravlje, tvoja sreća

Činjenica je da ti sada možeš posedovati veliku meru zdravlja i sreće. Kako to?

Sigurno da je mudro pokušati da se pobrineš za svoje zdravlje na uravnotežen način, kao na primer primenjujući praktične biblijske savete. To će ti takođe pomoći da ostaneš realan. U to spada i svesnost toga da bolest može napasti naše nesavršeno telo, ali da ipak nećemo biti slomljeni kada se to dogodi. To može zahtevati nove napore u održavanju opitmističkog stava dok se usredsređujemo na obećanje savršenog zdravlja u novom svetu koji dolazi.

Da bi utvrdio da li si sada u razumnoj meri srećan, postavi sebi sledeća pitanja: 1. Da li u suštini držim svoj život pod kontrolom? 2. Imam li u osnovi mir sa sobom i s onima oko sebe? 3. Jesam li uglavnom zadovoljan sa svojim životnim dostignućima, posmatrano u svetlu Biblije? 4. Da li se moja porodica i ja radujemo što možemo služiti Bogu?

U velikoj meri, izbor je naš. Mnogi od nas mogu uglavnom biti zdravi, a takođe posedujemo i mogućnost izbora da budemo srećni. Ali mi moramo imati duhovne ciljeve i raditi na tome da ih dostignemo. Seti se Isusovih reči: „Jer gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje“ (Matej 6:21). Imamo i biblijski utemeljen razlog da željno očekujemo čak i veće zdravlje i sreću pod savršenom vladavinom Mesijanskog Kraljevstva. Tada potpuno zdravlje i sreća mogu biti naši.

[Slika na 7. strani]

Srećni ljudi dragovoljno sa drugima dele svoju nadu u savršeno zdravlje