Komunicirati u hrišćanskoj službi

„Pođite zato i učinite učenike od ljudi iz svih naroda“ (MATEJ 28:19, NW).

1. Koje opunomoćenje, koje je dao Hrist, uključuje potrebu komuniciranja?

 ISUSOVO gore citirano opunomoćenje pruža nam izazov komuniciranja s ljudima u našoj službi dok idemo od kuće do kuće, vršimo naknadne posete i učestvujemo u svim drugim obeležjima propovedanja Kraljevstva. U to opunomoćenje uključena je odgovornost da obznanimo istinu o Jehovi Bogu, Isusu Hristu i Mesijanskom Kraljevstvu u kom Isus sada vlada (Matej 25:31-33).

2. Šta je potrebno da bismo delotvorno komunicirali?

² Kako možemo delotvorno da komuniciramo? Kao prvo, moramo da verujemo u informaciju koju javljamo. Drugim rečima, moramo imati jaku veru da je Jehova jedini pravi Bog, da je Biblija zaista Božja reč i da je Božje Kraljevstvo jedina nada za čovečanstvo. Na taj način će ono što naučavamo doći iz srca, a mi ćemo slediti Pavlov savet Timoteju: „Daj sve od sebe da se pokažeš priznat pred Bogom, kao radnik koji se nema čega stideti, koji ispravno upravlja rečju istine“ (2. Timoteju 2:15, NW).

Komunikacija bez reči

3-5. (a) Kako možemo komunicirati bez ijedne reči? (b) Koja iskustva to potvrđuju?

³ Komunikacija često uključuje reči. Ali, u stvari, mi komuniciramo s ljudima još i pre nego što im nešto kažemo. Kako? Svojim ponašanjem i načinom na koji se odevamo i ulepšavamo. Pre mnogo  godina jedan misionar Biblijske škole Gilead Društva Kula stražara putovao je prekookeanskim brodom na svoj zadatak u stranu zemlju. Nakon nekoliko dana na moru, jedan stranac ga je upitao zašto je on tako različit od svih drugih na palubi. Misionar je samo svojom pojavom i ponašanjem saopštio nešto značajno — da je bio drugačiji i da je vredelo prići mu. To je misionaru pružilo divnu priliku da dâ svedočanstvo.

⁴ Dalje, sestra koja je stajala na ulici nudeći prolaznicima biblijsku literaturu prijateljski se nasmešila ženi koja je prolazila pored nje. Ta žena je počela da silazi niz stepenice prema stanici podzemne železnice. Ona se predomislila, vratila se k sestri i zamolila za biblijski studij na domu. Šta je na nju ostavilo takav utisak? Iako joj nije bila ponuđena biblijska literatura, prihvatila je prijateljski osmeh Svedokinje koja je radila na ulici.

⁵ Treći primer: Grupa mladih Svedoka jela je u restoranu. Bili su iznenađeni kada je njihovom stolu prišao nepoznati čovek i platio im jelo. Zašto je to učinio? Bio je impresioniran njihovim ponašanjem. Bez ijedne reči upućene tom nepoznatom čoveku, ti mladi hrišćani saopštili su da su bogobojazne osobe. Zaista, našim ponašanjem, pojavom i naklonošću, komuniciramo i pre nego što nešto kažemo. (Uporedi 1. Petrova 3:1, 2.)

Raspravljanje presudno za komunikaciju

6. Prikaži kako je raspravljanje neprocenjivo za komunikaciju.

⁶ Da bismo rečima komunicirali s ljudima o dobroj vesti, moramo biti pripremljeni da s njima razumno raspravljamo, a ne da govorimo dogmatično. Uvek iznova čitamo kako je Pavle raspravljao s onima kojima je nastojao da kaže dobru vest (Dela 17:2, 17; 18:19). Kako možemo slediti njegov primer? Pa, možda je pogoršavajuće svetsko stanje neke dovelo do sumnje u postojanje svemogućeg Boga punog ljubavi koji brine za čovečanstvo. Ipak, s njima možemo raspravljati o tome kako Bog ima vreme za sve (Propovednik 3:1-8). Tako u Galatima 4:4 stoji da je Bog, kada je došlo od njega određeno vreme, poslao svog Sina na Zemlju. To je usledilo hiljade godina nakon što je prvi put obećao da će to učiniti. Isto tako, kada dođe njegovo određeno vreme, on će učiniti kraj patnji i zlu. Osim toga, Božja reč pokazuje da Bog ima snažne razloge zašto je dopustio da zlo traje tako dugo. (Uporedi Izlazak 9:16.) Raspravljajući u tom smeru i potkrepljujući to raspravljanje poređenjima i snažnim biblijskim dokazima, pomoći ćemo iskrenim osobama da uvide da se preovladavanje zla ne može upotrebiti kao dokaz da Jehova ne postoji ili da ne brine (Rimljanima 9:14-18).

7, 8. Kako nam raspravljanje može pomoći da komuniciramo sa ortodoksnim Jevrejem?

⁷ Pretpostavimo da ti stanar, dok ideš od kuće do kuće, kaže: „Ja sam Jevrej. Nisam zainteresovan.“ Kako možeš nastaviti razgovor? Jedan brat je izvestio da je bio uspešan koristeći sledeći pristup: ’Siguran sam da ćete se složiti sa mnom da je Mojsije bio jedan od najvećih proroka koje je Bog upotrebio. A da li ste znali da je on rekao ono što je zapisano u Deuteronomu 31:29: „Jer ja znam da ćete se  posle smrti moje pokvariti i zaći s puta koje vam propisah, te će vas najposle zadesiti zlo“? Mojsije je bio istiniti prorok, pa je trebalo da se njegove reči obistine u određeno vreme. Može li biti da su se obistinile kada je Bog Jevrejima poslao Mesiju i može li biti da ga oni zato nisu prihvatili? To je bilo moguće. Ako je bilo tako i ako su počinili grešku, postoji li ijedan razlog zašto bismo vi i ja činili istu grešku?‘

⁸ Priseti se takođe da su Jevreji mnogo pretrpeli od strane tzv. hrišćanstva, posebno u ovom veku. Zato ćeš možda reći stanaru da mi nismo imali učešća u tome. Na primer, možeš reći: ’Jeste li znali da su u vreme Hitlerove vlasti jedina grupa koja se suprotstavljala njegovom bojkotovanju Jevreja bili Jehovini svedoci? Oni su takođe odbijali da pozdravljaju sa „Hajl Hitler“ i da služe u njegovoj vojsci.‘ a

9, 10. Kako se može upotrebiti raspravljanje da se pomogne nekome ko veruje u paklenu vatru?

⁹ U nastojanju da komuniciraš s nekim ko veruje u paklenu vatru, možeš zaključiti da neko, da bi se večno mučio u paklu, mora da ima besmrtnu dušu. Onaj ko veruje u paklenu vatru odmah će se složiti. Zatim možeš spomenuti izveštaj o stvaranju Adama i Eve i ljubazno ga pitati da li je ikad u tom izveštaju zapazio bilo kakvo spominjanje takve besmrtne duše. Nastavljajući zatim sa svojim raspravljanjem, možeš mu skrenuti pažnju na Postanje 2:7, gde nam Biblija kaže da je Adam postao duša. A zapazimo šta je Bog rekao za posledicu Adamovog greha: „Sa znojem lica svoga naješćeš se hleba, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si ti prah i u prah ćeš se vratiti“ (Postanje 3:19). Dakle, Adam, duša, vratio se u prah.

¹⁰ Takođe možeš skrenuti pažnju na to da Bog nigde u izveštaju iz Postanja ne spominje večnu patnju u paklenoj vatri. Kada je Bog upozorio Adama da ne jede zabranjeni plod, on je rekao: „Jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:17). Ne spominje se paklena vatra! Ako je za Adama stvarna posledica greha trebalo da bude večno mučenje, a ne smrt, odnosno ’povratak u prah‘, zar ne bi bilo pravedno da Bog to jasno razloži? Dakle, pažljivo i ljubazno raspravljanje može iskrenom pojedincu pomoći da uvidi nedoslednosti svog verovanja. Nemojmo nikad prevideti važnost pozivanja na raspravljanje dok drugima prenosimo istinu Božje reči. (Uporedi 2. Timoteju 2:24-26; 1. Jovanova 4:8, 16.)

Osobine potrebne za delotvorno komuniciranje

11-13. Koje nam hrišćanske osobine mogu pomoći da delotvorno komuniciramo?

¹¹ Koje osobine moramo razvijati kako bismo što delotvornije saopštili istine o Kraljevstvu? Pa, šta nam govori Isusov primer? U Mateju 11:28-30 čitamo njegove reči: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blage naravi i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu svojim dušama. Jer je moj jaram blag i teret je moj lak“ (NW). Ovde nalazimo jedan od ključnih razloga Isusovog uspeha u komuniciranju. On je bio blage naravi i ponizan u srcu. Ljudi pravednog srca našli su u njemu okrepu. Apostol Pavle je takođe pružio divan primer, jer je, kao što je rekao starešinama Efesa, od prvog dana kako im je došao robovao Gospodu „sa najvećom poniznošću uma“ (Dela 20:19, NW).

¹² Ako uvek ispoljavamo skromnost i poniznost uma, drugi će utvrditi da i mi predstavljamo okrepu, a za nas će biti lakše da komuniciramo s njima. Svaki drugi stav verovatno će podići ogradu  između nas i onih s kojima nastojimo da komuniciramo. Zaista, „u skromnih je mudrost“ (Poslovice 11:2, NW).

¹³ Da bismo delotvorno pružili informacije, treba da budemo i strpljivi i taktični. Apostol Pavle je sigurno bio taktičan kada je svedočio filozofima koji su se pred njim okupili na Marsovom brdu. Izneo je dobru vest na način na koji su oni mogli da razumeju (Dela 17:18, 22-31). Ako želimo uspešno da komuniciramo sa svojim slušaocima, moramo slediti savet koji je apostol Pavle dao Kološanima kada je rekao: „Neka vaš razgovor uvek bude ljubazan, nikad nezanimljiv; promišljajte kako najbolje da razgovarate sa svakom osobom koju sretnete“ (Kološanima 4:6, The New English Bible). Naš govor uvek treba biti ugodan. Takav će govor biti usmeren na otvaranje misli naših slušalaca, dok će nepromišljene primedbe prouzrokovati da postanu neprihvatljivi za dokaze.

14. Kako nam opušteni, razgovorni pristup može pomoći da komuniciramo s drugima?

¹⁴ Mi želimo da izgledamo opušteno u svako doba. To i našim slušaocima pomaže da se lagodno osećaju. To znači da nismo previše gorljivi da kažemo sve što imamo. Umesto toga, opuštenim držanjem i prijateljskim pitanjima pružamo našim slušaocima priliku da se izjasne. Posebno je mudro ohrabriti sagovornika da i on govori kada svedočimo neformalno. Tako je jedan Svedok sedeo u avionu uz rimokatoličkog sveštenika. Svedok je više od jednog sata postavljao svešteniku taktična pitanja, tako da je sveštenik odgovarajući vodio većinu razgovora. Ali, kada su se rastali, sveštenik je sa sobom poneo nekoliko biblijskih publikacija. Takav strpljivi pristup pomoći će nam da iskazujemo još jednu potrebnu osobinu, naime, uživljavanje.

15, 16. Kako nam uživljavanje pomaže da komuniciramo?

¹⁵ Uživljavanje znači da se, takoreći, stavimo u položaj drugoga. Apostol Pavle je u potpunosti uviđao potrebu uživljavanja, što se može videti iz onoga što je napisao Korinćanima: „Jer i ako sam slobodan prema svakome, svima sebe učinih robom, da ih više pridobijem. S Judejima bio sam kao Judejin, da Judeje pridobijem; s onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom (i ako nisam pod zakonom), da pridobijem one koji su pod zakonom; s onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona (i ako nisam Bogu bez zakona, kad sam pod zakonom Hristovim), da pridobijem one koji su bez zakona. Sa slabima bio sam kao slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kako god koga spasem“ (1. Korinćanima 9:19-22).

¹⁶ Da bismo u tom pogledu oponašali apostola Pavla, treba da budemo taktični, razboriti i pažljivi. Uživljavanje će nam pomoći da svojim slušaocima prenesemo istinu u skladu sa njihovim načinom razmišljanja i osećanja. Publikacija Raspravljanje na temelju Pisma pruža nam veliku pomoć na tom opštem području. Uvek je nosi sa sobom u službi propovedanja.

Ljubav — pomoć u komuniciranju

17. Od svih hrišćanskih osobina, koja je najvrednija u delotvornom prenašanju istine, i kako se ona pokazuje?

¹⁷ Skromnost, poniznost uma, strpljivost i uživljavanje presudni su za delotvorno pružanje informacija. Ipak, da bismo bili uspešni u dostizanju srca drugih, iznad svega će nam pomoći nesebična ljubav. Isus je osećao sažaljenje prema narodu zato što su bili ’klonuli i smeteni, kao ovce koje nemaju pastira‘. Ljubav je bila ono što je navelo Isusa da kaže: „Dođite k meni svi koji se trudite i koji ste opterećeni, i ja ću vam odmor dati“ (Matej 9:36; 11:28). Mi volimo ljude i zato takođe želimo da ih okrepimo i pomognemo im da dođu na put života. Mi nosimo vest ljubavi. Govorimo je zato na  ljubazan način. Ta se ljubav jasno izražava samim prijateljskim osmehom, dobrohotnošću i ljubaznošću, vedrinom i srdačnošću.

18. Kako možemo oponašati Pavla, kao što je on oponašao Učitelja?

¹⁸ Apostol Pavle je u tom pogledu bio divan oponašalac svog Učitelja, Isusa Hrista. Zašto je bio tako uspešan u formiranju jedne skupštine za drugom? Zbog svoje revnosti? Da. Ali i zbog ljubavi koju je ispoljavao. Zapazi njegove izraze naklonosti prema novoj skupštini u Solunu: „Ali smo među vama puni blagosti. Kao što dojilica neguje decu svoju, tako smo mi, u živoj ljubavi prema vama, hteli da vam damo ne samo evanđelje Božje, nego i život svoj, — toliko ste nam omileli bili.“ Oponašanje Pavla pomoći će nam u našim nastojanjima da komuniciramo (1. Solunjanima 2:7, 8).

19. Zašto ne treba dozvoliti da nas ravnodušno područje obeshrabri?

¹⁹ Ako smo učinili sve što smo mogli da komuniciramo i nismo postigli željene rezultate, treba li da budemo obeshrabreni? Nikako ne. Istraživači Biblije (kako su se Jehovini svedoci ranije nazivali) običavali su reći da ljudi, da bi prihvatili istinu, treba da imaju tri osobine. Treba da budu pošteni, ponizni i duhovno gladni. Ne možemo očekivati da se neiskreni ljudi, oni koji su nepošteni, povoljno odazovu na istinu; niti možemo očekivati da oholi ili ponosni pojedinci slušaju dobru vest. Dalje, ako neko čak i ima izvesnu meru poštenja i poniznosti, verovatno neće prihvatiti istinu ako nije duhovno gladan.

20. Zašto se u svakom slučaju može reći da naši napori nisu bili uzaludni?

²⁰ Nesumnjivo će mnogima koje sretneš na svom području nedostajati jedna ili više od te tri osobine. Prorok Jeremija je imao isto iskustvo (Jeremija 1:17-19; uporedi Matej 5:3). Ipak, naši napori nikako nisu uzaludni. Zašto? Zato što objavljujemo Jehovino ime i Kraljevstvo. Svojim propovedanjem i samom prisutnošću na području, mi upozoravamo zle (Ezekjel 33:33). I nikad ne zaboravimo da svojim saopštavanjem istine drugima i sami izvlačimo korist (1. Timoteju 4:16). Mi održavamo svoju veru jakom i svoju nadu u Kraljevstvo svetlom. Osim toga, održavamo svoju besprekornost i time učestvujemo u posvećenju imena Jehove Boga, radujući njegovo srce (Poslovice 27:11).

21. Šta se može reći u zaključku?

²¹ Da zaključimo: Komuniciranje je delotvorno pružanje informacija. Umetnost komuniciranja je presudna, a kada nema komuniciranja nastaju bolne posledice. Videli smo da su Jehova Bog i Isus Hrist najistaknutiji komunikatori i da je Isus opunomoćio kanal komunikacije za naše vreme. Takođe smo zapazili da komuniciramo i svojim odevanjem i ponašanjem, šaljući drugima poruke. Naučili smo da raspravljanje igra važnu ulogu u našem nastojanju da komuniciramo s ljudima i, da bismo delotvorno komunicirali, treba da budemo skromni i ponizni, da pokazujemo uživljavanje, da iskazujemo strpljivost i, iznad svega, da budemo podstaknuti srcem punim ljubavi. Ako razvijamo te osobine i sledimo biblijske primere, bićemo uspešni hrišćanski komunikatori (Rimljanima 12:8-11).

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

◻ Na koji način komuniciranje započinje pre nego što se nešto kaže?

◻ Koji su neki primeri komuniciranja delotvornim raspravljanjem?

◻ Koje su osobine omogućile Isus Hristu i Pavlu da delotvorno komuniciraju?

◻ Zašto ne treba da budemo obeshrabreni ako se odmah ne pokažu rezultati?

[Pitanja za razmatranje]