Pitanja čitalaca

◼ Šta je bilo „dobro“ koje apostol Pavle nije mogao da čini, kao što je spomenuto u Rimljanima 7:19?

U suštini, Pavle je pisao o svojoj nemoći da ispuni sve dobre stvari u okviru Mojsijevog zakona. To je, zbog nesavršenosti i grešnosti, bilo nemoguće za Pavla i za sve druge, uključujući i nas. Ali, nije potrebno da očajavamo. Hristova žrtva otvorila je put za Božje oproštenje i dobar odnos s Njim.

U Rimljanima 7:19 stoji: „Jer ne činim dobro što hoću nego zlo što neću činim“. Kontekst pokazuje da je Pavle govorio o ’dobru‘ u smislu koji je predviđao Zakon. U 7. stihu je rekao: „Je li zakon greh? To nikako! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon. Jer ne bih poznao žudnju da zakon ne kaza: Ne zažudi“. Da, Zakon je jasno pokazivao da, su svi ljudi bili grešni pošto ga nisu mogli potpuno održati.

Pavle je nastavio spomenuvši da je i on ’nekada bez zakona živeo‘. Kada je to bilo? Pa, kada je bio u Avrahamovim bedrima pre nego što je Jehova dao Zakon (Rimljanima 7:9; uporedi Jevrejima 7:9, 10). Iako je Avraham bio nasavršen, Zakon još nije bio dat, tako da nije bio podsećan na svoj greh kroz neuspeli pokušaj da održi njegove brojne zapovesti. Znači li to da je Zakon, kada je jednom bio dat i kada je istakao ljudsku nesavršenost, prouzrokovao loše posledice? Ne. Pavle nastavlja: „Zakon je dakle svet i zapovest sveta, pravedna i dobra“ (Rimljanima 7:12).

Zapazi da Pavle opisuje Zakon kao „svet“ i ’dobar‘. U sledećim stihovima, on objašnjava da ’što je dobro‘ — Zakon — jasno pokazuje da je on grešnik i zbog greha zaslužuje smrt. Pavle je napisao: „Jer ne činim dobro što hoću nego zlo što neću činim. A kad činim ono što neću, već to ne činim ja, nego greh koji prebiva u meni“ (Rimljanima 7:13-20).

U ovom kontekstu, dakle, Pavle nije govorio o dobroti uopšte, ili samo dobrim delima. (Uporedi Dela 9:36; Rimljanima 13:3.) On je naročito mislio na stvari koje je činio (ili nije činio), a koje su u skladu sa Božjim dobrim Zakonom. Pre toga bio je revan u jevrejskoj religiji i — u poređenju sa drugima — bio je „bez mane“. Iako je čak i u svom umu bio savestan rob dobrom Zakonu, on još uvek nije živeo u potpunom skladu sa njim (Filipljanima 3:4-6). Zakon je odražavao Božja savršena merila, pokazujući apostolu da je u svom telu još uvek bio rob grešnog zakona i tako osuđen na smrt. Međutim, Pavle je mogao biti zahvalan da ga je Hristova žrtva proglasila pravednim — oslobodivši ga zakona greha i posledica u skladu s njim, smrtne osude (Rimljanima 7:25).

Hrišćani danas nisu pod Mojsijevim zakonom, jer je on pribijen na mučenički stub (Rimljanima 7:4-6; Kološanima 2:14). Ipak, dobro činimo ako priznamo da on nije bio tegobna zbirka zakona koju možemo lako zaboraviti. Zakon je u osnovi bio dobar. Tako mi imamo razlog da čitamo biblijske knjige koje sadrže Zakon i učimo šta se zahtevalo od Izraela. Jehovini svedoci širom zemlje upravo to i čine, držeći se svog sedmičnog čitanja Biblije.

Dok čitamo Zakon, treba da razmišljamo o načelima koja naglašavaju njegove različite odredbe i o koristima koje je stekao Božji narod kada se trudio da sledi te dobre zapovesti. Mi takođe treba da uvidimo da, pošto smo nesavršeni, nismo u mogućnosti da potpuno sledimo dobro koje učimo u Božjoj reči. Ali dok se borimo protiv zakona greha, možemo se radovati izgledu da budemo spašeni kroz primenu Hristove žrtve za nas.