Zadatak supruga

„¡Ropa, zapato, casa, y comida!“ Ovo su reči stare španske pesme koja navodi četiri temeljne stvari koje se očekuju da suprug osigura za svoju porodicu: odeću, obuću, krov nad glavom i hranu. A većina odgovornih supruga dostojanstveno nastoji da preuzme taj teret.

Međutim, ako imaš porodicu, da li brineš za mnogo važnije duhovne potrebe svoje porodice? Ili i ti, kao mnogi drugi muškarci, misliš da vođenje brige o verskim stvarima zaista nije muški posao? U nekim kulturama od suprugâ se čak nije ni očekivalo da odvoje vreme za poučavanje dece o Bogu i Bibliji.

Reč Božja nalaže naročito suprugu odgovornost da usadi u svoju porodicu ljubav prema Bogu i duboko cenjenje za božanska merila. Na primer, u Efešanima 6:4 (NW), Biblija podstiče hrišćanske supruge kao što sledi: „Vi očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih vaspitavajte stegom i Jehovinim usmeravanjem mišljenja“.

Iako upoznati sa ovim rečima, neki možda potpuno ne uviđaju da je ovaj stih iz Biblije naročito usmeren ocu, suprugu u kući. Na primer, u španskom i portugalskom govoru pojedinci mogu razumeti da su reči iz Efescima 6:4 upućene i ocu i majci. U ovim jezicima su reč „očevi“ i reč „roditelji“ iste. Međutim, u 1. stihu 6. poglavlja Efescima apostol Pavle je spomenuo i oca i majku koristeći grčku reč goneúsin, od reči goneús, što znači „roditelj“. Ali u četvrtom stihu upotrebljena je grčka reč pateres, što znači „očevi“. Da, u Efescima 6:4 Pavle je uputio svoje reči direktno suprugu u porodici.

Naravno, ako u porodici nema supruga koji preuzima vođstvo, onda žena mora da preuzme tu odgovornost. Uz Jehovinu pomoć mnoge majke uspešno vaspitavaju svoju decu u stezi i Jehovinim usmeravanjem mišljenja. Međutim, kada je prisutan hrišćanski suprug, on treba da preuzme vođstvo. Ako on zanemaruje tu odgovornost, onda je ostalim članovima porodice mnogo teže da zadrže dobar program duhovne prehrane. A takav suprug je odgovoran Jehovi za svoje zanemarivanje.

Kako Bog gleda na to očigledno je iz biblijskih preduslova postavljenih za starešine i sluge pomoćnike u hrišćanskoj skupštini. Biblija navodi da onaj koji je odabran za takvo mesto treba da bude onaj „koji dobro upravlja svojim domom i ima poslušnu decu sa svom ozbiljnošću. (Ako neko zaista ne zna da upravlja svojim domom, kako će se brinuti za Božju skupštinu?)“ (1. Timoteju 3:4, 5, 12, NW; Titu 1:6).

Otac mora dragovoljno da žrtvuje užitke i ličnu udobnost radi duhovne dobrobiti svoje dece. Ponekad mora da ograniči vreme određeno za druge aktivnosti tako da može redovno u razumnoj meri dovoljno vremena da provede sa svojom decom (Deuteronom 6:6, 7). Ali, on neće prepustiti drugima ovaj od Boga mu povereni zadatak. Njegova ljubav i zanimanje za svoju decu ići će i dalje od snabdevanja odeće, obuće, krova nad glavom i hrane.

Pravi izazov je vaspitavati decu „stegom i Jehovinim usmeravanjem mišljenja“. Zato je to glavna odgovornost supruga.  Kada hrišćanski otac dobro obavlja svoj zadatak, onda može na svoju bogobojaznu decu gledati kao na blagoslov od Jehove. On može reći kao psalmista „Kakve su strele u ruci jakoga, takvi su sinovi mladosti. Srećan je čovek krepak koji je njima napunio tobolac“ (Psalam 127:4, 5, NW).