Čije su molitve uslišene?

JEHOVA je Bog koji uslišava molitve. U stvari, u njegovoj Reči, Bibliji, stoji da on ’sluša molitve‘ (Psalam 65:2). On dragovoljno odgovara na molitve. Ali, čije molitve on u stvari uslišava?

Bog uslišava molitve pojedinaca koji su mu po volji. Njihov stav je pun poštovanja, kao psalmiste, koji je rekao: „Kao što košuta potoke traži, tako duša moja za tobom čezne, Bože! Žedna je duša moja Boga, Boga živoga“ (Psalam 42:2, 3 [1, 2, Daničić-Karadžić]). Ipak, postoji li dokaz da Jehova uslišava molitve svojih pravih obožavalaca?

Dokaz da Bog uslišava molitve

Biblija sadrži opširan zapis koji pokazuje da Jehova uslišava molitve svojih vernih slugu. Na primer, kada je Judin kralj Josafat molio za izbavljenje, Bog je uslišio njegovu molitvu i dao mu pobedu, prouzročivši da njegovi protivnici udare jedni na druge (2. Letopisa 20:1-26). Kada se kralj Ezehija na sličan način suočio sa opasnom vojnom silom, ponizno je molio Boga za pomoć. Ezehija je video Jehovino spasenje kada je njegov anđeo u jednoj noći pobio 185 000 Asiraca (Isaija 37:14-20, 36-38).

Zašto je Bog uslišio te molitve? U oba slučaja, kraljevi su u molitvi izrazili bojazan da bi se poraz u boju loše odrazio na Jehovino ime (2. Letopisa 20:6-9; Isaija 37:17-20). Bilo im je stalo do njegovog ugleda. „Krajnji cilj molitve“, stoji u delu The International Standard Bible Encyclopedia, „nije samo dobro molioca nego čast Božjeg imena.“ Zato verne Jehovine sluge mogu biti sigurne da će im on pomoći „radi svoga imena“. Zapis koji pokazuje da su takve molitve bile uslišene daje Božjem narodu pouzdanje da on sluša njihove molitve (Psalam 91:14, 15; 106:8; Poslovice 18:10).

Ali, čak ako se i radi o Jehovinom imenu, Bog odlučuje da li će uslišiti određene molitve ili ne. On možda ima valjane razloge da ne usliši neke molitve. Ako osećamo da naše molitve nisu saslušane, dobro je da razmotrimo zašto je to tako.

Zašto neke molitve nisu uslišene

„Ne slušam kada molitve množite“, Jehova je jednom rekao Izraelcima. Ukazujući na razlog za to, on je nastavio: „jer su ruke vaše pune krvi“ (Isaija 1:15). Kako bi Jehova mogao da sluša nekoga ko zanemaruje njegov zakon? Jedna biblijska poslovica daje jasan odgovor: „Ko odvraća uho da ne čuje zakona, i molitva je njegova mrska“ (Priče Solomunove 28:9, DK).

Biblija daje još jedan razlog zašto neke molitve nisu saslušane, kada kaže: „Ištete i ne dobijate, jer zlo ištete, s namerom da strastima svojim ugodite“ (Jakov 4:3). Ne, Jehova neće odgovoriti na molitve za zadovoljenje neispravnih želja. Takođe se moramo setiti da Bog, da tako kažemo, ne prima naloge od ljudi. On je taj koji odlučuje kako će odgovoriti na naše molitve.

Molitve koje će Bog sigurno uslišiti dolaze iz čistog srca, iz ispravnog poticaja, i na način koji je on odredio — kroz Isusa Hrista (Jovan 14:6, 14). Ali, čak su i oni čije molitve ispunjavaju sve ove zahteve ponekad osetili da nisu saslušani. Zašto Bog ne odgovori odmah na određene molitve svojih slugu?

Jehova zna kada je najbolje vreme da usliši molitve. Iako dečak može moliti  svog oca da mu kupi bicikl, on mu možda neće ispuniti želju sve dok dete ne bude dovoljno veliko da ga može sa sigurnošću voziti. To isto može biti slučaj i s nekim molitvama osoba koje vole Boga. Znajući šta je za njih najbolje, on im u najpogodnije vreme daje što im je potrebno.

Međutim, Jehovine sluge ne dobijaju sve ono za što mole. Pošto su nesavršeni, mogli bi da požele nešto što im ne bi bilo na korist. Njihov im nebeski otac pun ljubavi ne bi dao nešto škodljivo, jer on daje „svaki dobar dar i svaki savršen poklon“ (Jakov 1:17). Slično, Bog ne mora dati nešto što sa njegovog stanovišta nije nužno. (Uporedi 2. Korinćanima 12:7-10.) On molitve uslišava u skladu sa svojom voljom i namerom koju ima za svoj narod (1. Jovanova 5:14, 15).

Isus je bio ’uslišen‘

Isus Hrist je bio čovek molitve (Matej 6:9-13; Jovan 17:1-26). Bio je potpuno uveren da će njegov nebeski otac saslušati i uslišiti njegove molitve. Isus je jednom rekao: „Oče... znam da me svagda uslišiš“ (Jovan 11:41, 42). Ali, zar nije Isus bio razočaran na samom kraju svog zemaljskog puta? Zar nije tada uzviknuo: „Bože moj Bože moj, zašto si me napustio?“ (Matej 27:46).

Kada je Isus izrekao te reči, očigledno je ispunio proročanstvo u vezi svoje smrti (Psalam 22:1). Na određen način, Isus je takođe mogao misliti da je Jehova odstranio svoju zaštitu kako bi do krajnje granice ispitao njegovu besprekornost. Istraživanje događaja koji su se zbili tog poslednjeg dana Isusovog zemaljskog života pokazuje da je Bog čuo njegove molitve.

U noći kad je bio uhvaćen, Isus se molio u Getsemanskom vrtu. Tri puta je govorio: „Oče moj! Ako je moguće, da me mimoiđe ova čaša!“ (Matej 26:39, 42, 44). Isus nije oklevao da položi svoj život kao otkupninu za ljude koji veruju. Ne, nego je očigledno bio duboko zabrinut zbog mogućnosti da smrću na mučeničkom stubu kao prokleti hulnik osramoti svog dragog voljenog Oca. Da li je Jehova čuo Isusovu molitvu?

Mnogo godina kasnije, apostol Pavle je napisao: „On, je taj koji je u dane puti svoje vapajem s[i]llnim i sa suzama prinosio molbe i molitve k onome koji ga je mogao izbaviti od smrti, i budući uslišen radi svoje pobožnosti“ (Jevrejima 5:7; Luka 22:42, 44). Da, u noći punoj agonije pred svoju smrt, Isus je bio „uslišen“. Ali kako?

Jehova je poslao anđela koji ’mu se javi [Isusu] s neba i krepi ga‘ (Luka 22:43). Tako ohrabren, Isus je mogao da se suoči sa smrću na mučeničkom stubu. Očigledno, Jehova mu je tada dao garanciju da njegova smrt na mučeničkom stubu neće naneti sramotu božanskom imenu, već da će konačno biti baš ono što će ga posvetiti.  Zaista, Isusova smrt na mučeničkom stubu je Jevrejima, koji su inače bili pod prokletstvom zakona, pružila priliku za spasenje od osude smrti (Galatima 3:11-13).

Tri dana kasnije, Jehova je uskrsnuo Isusa i očistio ga od bilo kakve osude za klevetu, tako što ga je podigao na uzvišen nebeski položaj (Filipljanima 2:7-11). Kakav divan način da se odgovori na Isusovu molitvu u vezi ’ove čaše‘! Ta je molitva bila uslišena na Jehovin način. A Isus je doživeo divne blagoslove jer je rekao svom nebeskom ocu: „Ali ne moja volja, nego tvoja da bude!“ (Luka 22:42).

Kako Jehova danas odgovara na molitve

Kao Isus, oni koji danas žele da ugode Jehovi treba uvek da mole da bude Božja volja. Oni treba da veruju da će Jehova odgovoriti na njihove molitve na način koji je za njih najkorisniji. U stvari, on će i „činiti daleko više od onoga što ištemo i mislimo“ (Efescima 3:20).

Jedna mlada hrišćanka koja je živela sa roditeljima koji nisu bili u veri iskusila je istinitost tog stiha. U jednom pismu od Društva Kula stražara bilo joj je postavljeno pitanje da uz molitvu razmotri mogućnost prihvatanja posebnog misionarskog zadatka. Iako je njena duboka želja bila da ostane kod kuće i pomogne svojim roditeljima da postanu hrišćani, u molitvi je pitala Boga: „Kakva je tvoja volja? Da li je tvoja volja da prihvatim ovaj poziv bez obzira na protivljenje mojih roditelja, ili je tvoja volja da pomognem svojim roditeljima tako što ću nastaviti da živim sa njima?“ Svaki put dok se molila, savest joj je govorila da prihvati poziv. Zaključila je da je to Jehovin odgovor.

Bog je tu ženu ojačao da ostane uz svoju odluku. Kada su je zamolili da se preseli na ostrvo Avadži u Japanu, njeni su roditelji bili jako pogođeni i žestoko su se protivili. Međutim, pošto je njena majka nije mogla uveriti da se predomisli, odlučila je da proučava Bibliju samo da vidi zašto je njena kćerka donela takvu odluku. Tri meseca kasnije roditelji su je posetili. Kada je njen otac video kako se ostali svedoci dobro brinu o njoj, bio je duboko dirnut i plakao je kada je bio sam. Uskoro je i on počeo da proučava Bibliju. Na kraju su se oba roditelja ove mlade žene krstila i počela verno da služe Jehovi. Zar nije Jehova tu hrišćanku preobilno blagoslovio?

Njihove molitve su uslišene

Sećaš li se reči žene spomenute na početku prethodnog članka? Ona nije nikad osetila ispunjenje svojih molitvi. Ipak, kasnije je uvidela da je Bog uslišio njene molitve. Ta je žena zapisivala glavne misli svojih molitvi. Jednog je dana pogledala u svoju beležnicu i shvatila da je Jehova čuo većinu njenih molitvi, čak i one koje je već i sama zaboravila! Sada je znala da je Bog brinuo za nju i da je na njene molitve odgovarao na obziran način koji je za nju bio najkorisniji.

Ako misliš da na svoje molitve ne dobijaš odgovor, pitaj se: ’Imam li ja lični odnos s Jehovom, koji „sluša molitve“? Ako nemam, preduzimam li korake da ga upoznam i postanem jedan od njegovih predanih slugu?‘ On uslišava molitve onih koji ga vole i vrše njegovu volju. Oni „su postojani u molitvi“ i uslišeni su, kao što je to bio i Isus (Rimljanima 12:12). Dakle, „izlivajte pred [Jehovu] srce svoje“ i vršite njegovu volju (Psalam 62:9 [8, DK]). Tada će vaše molitve biti uslišene.

Danas se milioni ljudi mole za nešto posebno. Da, i njihove su molitve saslušane. Pogledajmo zašto možemo biti sigurni da će takve molitve biti uslišene.