Šta je ključ za pravo hrišćanstvo?

DANAS više ljudi tvrdi da pripada hrišćanstvu nego bilo kojoj drugoj religioznoj grupi na svetu. Ali, verovanja tih nazovi hrišćana su protivrečna, oni nisu ujedinjeni i ponekad čak ubijaju jedni druge. Zaista, mnogi nisu pravi hrišćani. Isus je rekao da će mu mnogi u naše vreme reći „Gospode! Gospode!“, drugim rečima, tvrditi da su hrišćani, ali će im on ipak reći: „Nikada vas nisam znao, idite od mene vi koji nepravdu činite!“ (Matej 7:21, 23). Niko od nas se sigurno ne želi naći među takvima! Kako zato možemo znati jesmo li pravi hrišćani?

Činjenica je da je potrebno mnogo toga da bi neko bio pravi hrišćanin. Pravi hrišćanin mora imati jaku veru, jer „bez vere nije moguće Bogu ugoditi“ (Jevrejima 11:6). Ta jaka vera mora biti povezana sa ispravnim postupcima. Učenik Jakov je upozorio da je „vera bez dela mrtva“ (Jakov 2:26). Osim toga, hrišćanin mora priznati autoritet ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW). Ali, ključ za pravo hrišćanstvo je nešto odvojeno od ovih stvari.

Šta je ključ? Apostol Pavle je objasnio u svom prvom pismu Korinćanima: „Kada bih jezicima ljudi i anđela govorio, a ljubavi ne imao, bio bih kao medenica koja zveči ili cimbal koji ječi. Kad bih imao i dar proricanja, i znanje svih tajni, i celo poznanje, i kad bih imao i svu veru, da bih i gore mogao da premeštam, a ljubavi ne imao, bio bih ništa. I kad bih razdao sve imanje svoje da siromahe nahranim, i predao i telo svoje da se sažeže, a ljubavi ne imao, ništa mi sve to ne bi pomoglo“ (1. Korinćanima 13:1-3).

Dakle, ljubav je ključ za pravo hrišćanstvo. Vera, dela i pravo društvo su bitni, preko potrebni. Ali, bez ljubavi se ne može ostvariti njihova vrednost. Zašto je tako?

U osnovi, zbog prirode Boga koga obožavamo. Apostol Jovan je opisao Jehovu, Boga pravog hrišćanstva, sledećim rečima: „Bog [je] ljubav“ (1. Jovanova 4:8). Jehova Bog ima mnoge druge osobine, kao što su moć, pravda i mudrost. Ali, pošto je on u prvom redu Bog ljubavi, kakve bi osobe on želeo za svoje obožavaoce? Bez sumnje, pojedince koji ga oponašaju i razvijaju ljubav (Matej 5:44, 45; 22:37-39).

Ispravan poticaj

Da, ljubav navodi hrišćane da budu slični Bogu koga obožavaju. To znači da su njihovi poticaji slični Božjim poticajima. Koji je poticaj iznad svega naveo Jehovu Boga da pošalje Isusa na Zemlju kako bi nam dao priliku da postignemo večni život? Ljubav. „Jer je Bog toliko voleo svet da je svog jedinorođenog Sina dao, da ni jedan koji iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16, NW). Šta bi nas, onda, trebalo podsticati u vršenju Božje volje? Ponovo, ljubav. „Jer ljubav prema Bogu u tome je da zapovesti njegove držimo“ (1. Jovanova 5:3).

 Da li je moguće služiti Bogu iz pogrešnog poticaja? Da. Pavle je spomenuo neke koji su u njegovo vreme služili iz zavisti i suparništva (Filipljanima 1:15-17). To se može dogoditi i nama. Ovaj svet je veoma takmičarski nastrojen, a taj duh bi mogao uticati i na nas. Mogli bismo ponosno misliti da smo bolji govornici ili da smo u stanju da ostavimo više literature od drugih. Mogli bismo upoređivati svoje prednosti u službi s onima kojima se raduje neko drugi i postati uobraženi — ili zavidni. Neki starešina bi mogao biti ljubomoran na svoj položaj autoriteta, čak do te mere da sprečava sposobnog mlađeg čoveka da duhovno napreduje. Želja za materijalnim dobitkom mogla bi nas navesti da razvijamo prijateljstvo s bogatijim hrišćanima, zanemarujući siromašnije.

Te se stvari mogu dogoditi zbog naše nesavršenosti. Međutim, ako — kao Jehova — učinimo ljubav svojim glavnim poticajem, savladaćemo takve sklonosti. Sebičnost, želja da proslavimo sebe ili uobraženi ponos može potisnuti ljubav, tako da nam to ’ništa ne bi pomoglo‘ (Poslovice 11:2; 1. Korinćanima 13:3).

Ljubav u sebičnom svetu

Isus je rekao da njegovi učenici neće biti ’deo sveta‘ (Jovan 17:14). Kako možemo izbeći da ne budemo savladani uticajem sveta oko nas? Ljubav će nam pomoći. Na primer, danas ljudi ’više mare za slasti nego za Boga‘ (2. Timoteju 3:4). Jovan nas je upozorio da ne budemo takvi. Rekao je: „Ne ljubite svet, ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očine u njemu. Jer sve što je na svetu, putene žudnje, žudnje očiju i bes života, nije od Oca, nego je od ovoga sveta“ (1. Jovanova 2:15, 16).

Ipak, nije lako u potpunosti odbaciti „putenje žudnje“ i „žudnje očiju“. Te stvari su omiljene upravo zato što su tako privlačne našem telu. Osim toga, danas postoji mnogo više različitih uživanja nego što je to bilo u Jovanovo vreme. Ako je zato želja očiju bila problem tada, danas je to daleko više.

Zanimljivo je da mnoga današnja uživanja koja svet nudi nisu pogrešna sama po sebi. Nema ništa pogrešnog u posedovanju velike kuće, lepog automobila, televizije ili stereo linije. Osim toga, ne krši se nijedno biblijsko načelo ako se preduzimaju duga, zanimljiva putovanja i provode uzbudljivi odmori. Šta je onda smisao Jovanovog upozorenja? S jedne strane, ako nam te stvari postanu prevažne, one u nama razvijaju duh sebičnosti, materijalizma i ponosa. A nastojanje da se zaradi novac kojim bi se kupile moglo bi nas sprečiti u našoj službi Jehovi. I uživanje u tim stvarima oduzima vreme. Iako razumna mera opuštanja donosi okrepu, naše vreme je ograničeno, s obzirom na našu obavezu da proučavamo Bibliju, sastajemo se sa suhrišćanima zbog obožavanja i propovedamo dobru vest o Kraljevstvu (Psalam 1:1-3; Matej 24:14; 28:19, 20; Jevrejima 10:24, 25).

U ovom materijalističkom veku, potrebna je odlučnost da bi se ’Kraljevstvo Božje stavilo na prvo mesto‘ i oduprlo se ’korišćenju ovoga sveta u potpunosti‘ (Matej 6:33, NW; 1. Korinćanima 7:31, NW). Jaka vera biće od pomoći. Ali, posebno će nas istinska ljubav prema Jehovi i bližnjima ojačati da se odupremo zamkama koje nas, iako nisu pogrešne same po sebi, mogu sprečiti da ’potpuno izvršimo svoju službu‘ (2. Timoteju 4:5, NW). Bez takve ljubavi, naša bi se služba lako mogla pretvoriti u tek površno nastojanje.

Ljubav u skupštini

Isus je istakao važnost ljubavi kada je rekao: „Ako imadnete ljubavi jedan prema drugome, po tome će svi upoznati da ste moji učenici“ (Ivan 13:35, St).  Zašto bi starešine provodili mnogo vremena predvodeći i pomažući suhrišćanima ako ih ovi ne vole? Zašto bi skupština podnosila slabosti svojih bližnjih — uključujući starešine — ako ne zbog ljubavi? Ljubav podstiče hrišćane da pomažu jedni drugima u materijalnom pogledu kada čuju da su drugi u nevolji (Dela 2:44, 45). Za vreme progonstva, hrišćani štite jedan drugoga i čak umiru jedan za drugoga. Zašto? Zbog ljubavi (Jovan 15:13).

Ponekad najveći dokazi ljubavi nastupe u malim stvarima. Jednom starešini, koji je već pod pritiskom zbog tereta napornog rada, možda je prišao suhrišćanin koji ponovo iznosi prigovor koji starešini izgleda sasvim nevažnim. Treba li starešina da se naljuti? Umesto da dozvoli da to postane uzrok nesloge, on strpljivo i ljubazno postupa sa svojim bratom. Oni zajedno razmatraju stvar, a to jača njihovo prijateljstvo (Matej 5:23, 24; 18:15-17). Umesto da svako istraje na svojim pravima, svi treba da razvijamo velikodušnost koju je preporučio Isus, spremni oprostiti svojoj braći „sedamdeset puta sedam puta“ (Matej 18:21, 22). Dakle, hrišćani ulažu velike napore da se obuku u ljubav, „jer je to savršena veza jedinstva“ (Kološanima 3:14, NW).

Povećati svoju ljubav jedni prema drugima

Da, ljubav je ispravan poticaj za služenje Jehovi. Ljubav će nas ojačati da nastavimo da budemo odvojeni od sveta i omogućiće da skupština ostane zaista hrišćanska. Iako ne umanjuje delotvornost, ona će pomoći onima s autoritetom da ne postanu zaokupljeni delotvornošću do te mere da zaborave ljubaznost i blagost u postupanju s drugima. Ljubav pomaže svima nama da ’slušamo svoje starješine i budemo im podložni‘ (Hebrejima 13:17, St).

Apostol Petar nas je podstakao da imamo „žarku ljubav“ jedni prema drugima, jer „ljubav oprašta mnoge grijehe“ (1. Petrova 4:8, St). Kako to možemo činiti? Čovek je stvoren po Božjem obličju i zato ima prirodnu sposobnost da voli. Ali, oblik ljubavi o kome ovde govorimo uključuje nešto više. U stvari, ona je glavni plod Božjeg duha (Galatima 5:22). Dakle, da bismo razvijali ljubav, moramo se izložiti Božjem duhu. Kako? Proučavajući Bibliju, koja je nadahnuta Jehovinim duhom (2. Timoteju 3:16). Moleći za Jehovin duh da bismo izgradili svoju ljubav prema Jehovi i prema svojoj braći. I druženjem s hrišćanskom skupštinom, gde njegov duh slobodno deluje.

Takođe je potrebno da se preispitamo kako bismo otkrili bilo koje postupke ili pomisli koje su bez ljubavi. Upamti, ljubav je osobina srca, a „srce je varljivije od svega i gotovo beznadno“ (Jeremija 17:9, NW). Uprkos svoj pomoći koju Jehova pruža, ponekad ćemo postupiti bez ljubavi. Možda sa nepotrebnom oštrinom govorimo suhrišćaninu, ili se možda ljutimo i branimo nešto što je bilo rečeno. Dakle, učinićemo dobro ako ponavljamo Davidovu molitvu: „Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me i poznaj pomisli moje, i vidi jesam li na zlu putu i izvedi me na put večni“ (Psalam 139:23, 24).

Kao što Biblija kaže, „ljubav nikad ne prestaje“ (1. Korinćanima 13:8, DK). Ako volimo jedan drugoga, u vreme ispitâ nikada nećemo biti manjkavi. Ljubav koja postoji među Božjim narodom u velikoj meri doprinosi duhovnom raju koji danas postoji. Samo oni koji žarko vole jedni druge od srca pronaći će zadovoljstvo u životu u novom svetu. Dakle, oponašaj Jehovu u ispoljavanju takve ljubavi i time jačaj vezu jedinstva. Razvijaj ljubav i poseduj ključ za pravo hrišćanstvo.