„Ne razdražujte svoju decu“

„OČEVI, ne razdražujte svoju decu.“ Tako je rekao apostol Pavle (Efešanima 6:4, NW). U zapadnim zemljama, gde su roditelji izloženi pritiscima i napetostima industrijalizovanog društva, za njih nije uvek lako da postupaju ljubazno sa svojom decom. A vaspitanje dece nije ništa manji izazov ni u zemljama u razvoju. Istina, tempo života verovatno je sporiji nego na Zapadu. Ali pradavni običaji i tradicije mogu uticati na roditelje da postupaju sa decom na načine koji ih skoro sigurno frustriraju i razdražuju.

Deca su u nekim zemljama u razvoju postavljena na najnižu stepenicu lestvice priznanja i poštovanja. U izvesnim kulturama deci se naređuje uz pretnje i zapovednički ton, vičući i vređajući ih. Može biti neobično čuti da neko odrastao uputi prijaznu reč detetu, da ne spominjemo učtivost kao „molim“ i „hvala“. Očevi smatraju da moraju učvrstiti svoj autoritet upotrebom čvrste šake; grube reči popraćene grubim udarcima.

U nekim afričkim kulturama, čak se smatra drskošću ako dete uputi pozdrav nekome odraslom na svoju vlastitu inicijativu. Nije neobično videti mlade, pritisnute teškim teretom na glavi, kako strpljivo čekaju na dopuštenje da pozdrave grupu odraslih. Odrasli će nastaviti svoje beskorisno brbljanje, ignorišući čekanje mladih sve dok ne odluče da im dopuste da ih pozdrave. Tek nakon što su ih pozdravili, deci je dopušteno da prođu.

Siromaštvo je daljnji faktor koji može delovati protiv dobrobiti dece. Na račun gubitka njihovog zdravlja i školovanja, mladići se nepravedno iskorišćavaju kao dečja radna snaga. Dete se može nerazumno opteretiti teškim poslom čak i kod kuće. I kada porodice iz seoskih krajeva pošalju svoju decu u velike gradove da se rođaci brinu za njih dok se školuju, često ih tretiraju kao prave robove. Nema sumnje da sve to loše postupanje razdražuje decu!

Šta znači ’razdraživati ih‘

Neki roditelji dozvolili su da na njih lako utiče popularni običaj u vaspitanju dece, malo razmišljajući o posledicama. Međutim, Reč Božja s dobrim razlogom nalaže roditeljima da ne razdražuju svoju decu. Izvorni grčki izraz preveden sa „ne razdražujte“ doslovno znači „ne izazivajte na srdžbu“ (Kingdom Interlinear). U Rimljanima 10:19 (NW), isti glagol preveden je sa „podstaći na nasilni gnev“.

Today’s English Version kaže ovako: „Ne postupajte sa svojom decom na takav način da ih učinite ljutitima.“ The Jerusalem Bible slično kaže: „Nikada ne dovodite svoju decu do ljutnje.“ Biblija prema tome ne govori o neznatnim razdraživanjima koja roditelj može nesvesno prouzrokovati kod svog deteta zbog nesavršenstva, niti osuđuje ispravno primenjenu stegu. U skladu sa Lange’s Commentary on the Holy Scriptures, ovaj biblijski stih govori o „prenagljenom, surovom, zlovoljnom postupanju sa decom, tako da su ona... odbijena i navedena na protivljenje, prkos i ogorčenost“.

Kao što pedagog Dž. S. Ferent (J. S. Farrant) primećuje: „Činjenica je da su deca ljudska bića. Ona ne odgovaraju jednostavno na pasivan način kao  biljke na svoju okolinu. Ona reaguju.“ A reakcija na nepravedno postupanje često dovodi do duševnog i emocionalnog opustošenja. Kao što stoji u Propovedniku 7:7: „Jer tlačenje može mudroga navesti da postupa ludo“ (NW).

Vaspitanje dece u Božjoj stezi

Roditelji koji žele da njihova deca nastave da hodaju u istini ne smeju dozvoliti kulturnim normama i tradicijama da budu jedini odlučujući faktori kako će vaspitavati svoju decu. (Uporedi 3. Jovanova 4.) Nakon upozorenja roditeljima o razdraživanju dece, Pavle je dodao: „Nego ih nadalje odgajajte stegom i Jehovinim usmeravanjem mišljenja“ (Efešanima 6:4, NW). Jehovina merila, prema tome, ukidaju lokalne običaje i shvatanja.

Pošto u nekim zemljama može biti uobičajeno tretirati decu kao podređene i kao ropsku radnu snagu, Biblija izjavljuje u Psalmu 127:3: „Gle! Sinovi su nasleđe od Jehove i plod utrobe je nagrada“ (NW). Može li roditelj zadržati dobar odnos sa Bogom ako zloupotrebljava svoje nasleđe? Teško. Nema ni mesta za gledište da deca postoje samo da bi udovoljila potrebama svojih roditelja. U 2. Korinćanima 12:14 Biblija nas podseća: „Jer deca nisu dužna roditeljima imanja teći, nego roditelji deci.“

To ne znači da bi decu trebalo osloboditi njihovog učešća u kućnim poslovima i dužnostima. Ali, zar ne bi pri tome trebalo uzeti u obzir i interese deteta? Na primer, kada je Jaa, hrišćanska devojka iz Afrike, bila upitana šta bi najviše volela da njeni roditelji učine za nju, odgovorila je: „Želela bih da moji kućni poslovi budu smanjeni u dane kada sam dogovorila službu propovedanja.“ Dakle ako dete smatra teškim biti u školi na vreme ili, prisustvovati sastancima zbog velikog opterećenja kućnim poslovima, ne bi bilo najbolje učiniti neke promene.

Istina je, može biti teško izaći na kraj s mladima. Na koji način mogu roditelji postupati s njima a da ih ne uvrede ili razdraže? Kao što stoji u Poslovicama 19:11: „Čovečiji uvid sigurno usporava njegov gnev“ (NW). Da, prvo možete pokušati da razumete svoje dete kao osobu. Svako dete je jedinstveno, sa svojim vlastitim interesima, sposobnostima i potrebama. Koje su to? Jeste li odvojili vremena da upoznate svoje dete i saznate odgovore na ovo pitanje? Zajednički rad i obožavanje, učestvovanje u porodičnoj rekreaciji — to su stvari koje pružaju povoljne prilike za roditelje da se približe svojoj deci.

U 2. Timoteju 2:22 Pavle je dao još jednu zanimljivu primedbu, kada je rekao Timoteju: „Beži od želja svojstvenih mladosti“ (NW). Da, Pavle je shvatio da mladost može biti buran period. Događaju se dramatične telesne i emocionalne promene. Privučenost suprotnom polu raste. Kroz to vreme, mladima su potrebne zrele smernice pune ljubavi da izbegnu ozbiljne zamke. Ali ne treba sa njima postupati kao da su raskalašeni. Ogorčena kćer jednog hrišćanina žalila se: „Premda nisam učinila blud, moj me je otac optuživao za to, tako da sam mogla isto tako krenuti i učiniti ga.“ Umesto da pripisujete zle poticaje, pokažite poverenje u svoje dete. (Uporedi 2. Solunjanima 3:4.) Umesto da ste kritični, budite osećajni i razboriti na dosledan način, pun ljubavi.

Mnogi problemi mogu se, ipak, izbeći ako roditelji unapred razgovaraju o moralnim opasnostima na koje će dete naići. Zapamtite, Bog je zadužio roditelje da vaspitavaju i poučavaju svoje potomstvo po Božjoj reči (Deuteronom 6:6, 7). To može zahtevati dosta vremena i truda. Nažalost, neki su roditelji propustili da izvrše svoju dužnost  poučavanja, jer im je nedostajalo strpljenja. Nepismenost, ogroman problem u mnogim zemljama u razvoju, prepreka je pak za druge roditelje.

U nekim slučajevima može se zreo hrišćanin zamoliti za pomoć. To može biti samo u vezi predloga manje iskusnim roditeljima (Poslovice 27:17). Ili može uključivati pomaganje u sprovođenju samog porodičnog studija. Ali to ne oslobađa roditelja njegove odgovornosti da uči svoje potomstvo Božjoj reči (1. Timoteju 5:8). On mora uložiti trud da sarađuje sa svojom decom u službi propovedanja i da raspravlja o duhovnim stvarima kod obroka ili u drugim pogodnim prilikama.

Približavanje mladih odraslom dobu može prirodno zahtevati više samostalnosti. To je često pogrešno tumačeno kao neposlušnost ili drskost. Kako bi razdražujuće bilo ako bi njegovi roditelji reagovali tako da postupaju sa njim kao sa malim detetom i odbijali da mu daju više slobode u njegovim aktivnostima! Jednako razdražujuće bilo bi za njih odlučivanje o svakom aspektu njegovog života — školovanju, karijeri, braku — bez razmatranja stvari s njim na miran način pun poštovanja (Poslovice 15:22). Apostol Pavle je podsticao suhrišćane da ’u prosuđivanju budu zreli ljudi‘ (1. Korinćanima 14:20, St). Zar ne bi roditelji trebalo da žele da njihova deca odrastu — emocionalno i duhovno? Ipak, mladenačka „moć zapažanja“ može se jedino izvežbati „upotrebom“ (Hebrejima 5:14, NW). Da bi to mogla primenjivati, mora im se dozvoliti određena mera slobodnog izbora.

Vaspitavati decu u ovim teškim danima nije lako. Ali roditelji koji slede Božju reč ne razdražuju niti ogorčuju svoju decu „da ne postanu malodušna“ (Kološanima 3:21, NW). Oni radije nastoje da postupaju s njima sa srdačnošću, razumevanjem, kao i dostojanstvom. Njihova su deca vođena, a ne terana; negovana, a ne zapostavljana; podstaknuta na ljubav, a ne izazivana na srdžbu ili frustrirana.

[Slika na 31. strani]

Igranje „oware“, lokalne društvene igre u domovima u Gani, pruža ovim roditeljima mogućnost da budu povezani sa svojom decom