Da li je tvoja budućnost određena sudbinom?

DA SI preživeo fatalnu nesreću, da li bi smatrao da ti je sudbina bila naklonjena? Ili bi umesto toga bio zahvalan što si jednostavno bio u pravo vreme na pravom mestu?

Mudri Solomon je rekao: „Još sam pod suncem video da trku ne dobijaju oni koji su hitriji, ni rat oni koji su hrabriji, ni hleb oni koji su mudriji, ni bogatstvo oni koji su pametniji, ni naklonost oni koji su veštiji; jer sve zavisi od vremena i od prilika“ (Propovednik 9:11). Koliko se često događa nešto neočekivano, npr. da se u nekom atletskom takmičenju favorit povredi, pa da do pobede dođe onaj takmičar za koga se smatralo da nema šanse. Ili pak ćudljiva nesreća nekom poštenom poslovnom čoveku donese finansijsku propast, dok njegovom nepoštenom suparniku dozvoljava da se obogati. Ali, da li je Solomon te nepravilnosti pripisao sudbini? Sasvim sigurno ne. One su jednostavno posledice „vremena i prilika“.

Isus Hrist je rekao nešto slično. Govoreći o jednom događaju koji je očigledno bio dobro poznat među njegovim slušaocima, Isus je upitao: „Ili onih osamnaest na koje pade kula Siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od sviju Jerusalimljana?“ (Luka 13:4). Isus nije krivicu za tu nesreću svalio na neku tajanstvenu sudbinu ili Božju volju, niti je verovao da su njene žrtve na neki način bile više krive od drugih. Taj tragični događaj je bio samo još jedan primer delovanja vremena i prilika.

Biblija ni na jednom mestu ne podupire ideju da je Bog unapred odredio čas naše smrti. Istina je da u Propovedniku 3:1, 2, stoji: „Sve svoje vreme ima, svaka stvar pod nebom ima svoje vreme. Ima vreme rođenja i vreme smrti; vreme kad se sadi, i vreme kad se čupa ono što je posađeno.“ Još je Solomon jednostavno govorio o neprekidnom ciklusu života i smrti koji postoji u nesavršenom čovečanstvu. Mi se rađamo, a kada dođe vreme, kada se proživi normalni životni vek — obično posle 70 ili 80 godina — umiremo. Ipak, trenutak naše smrti nije bio unapred određen ništa više nego što je to trenutak kada poljoprivrednik odluči da ’posadi‘ ili ’počupa što je posadio‘.

U stvari, Solomon kasnije pokazuje da neko može umreti i prerano, rekavši: „Ne budi preko mere neduševan, a ne budi ni lud: Zašto pre vremena da umreš?“ (Propovednik 7:17). Kakvog bi  smisla imao taj savet ako je naša smrt nepromenjivo predodređena? Biblija tako odbacuje predstavu o sudbini. Bog je otpalim Izraelcima, koji su prihvatili to pagansko shvatanje, izrekao tešku osudu. U Isaiji 65:11 stoji: „Ali vi koji Gospoda napuštate, koji svetu goru moju zaboravljate, koji gadu [bogu sreće] trpezu postavljate, i Meniju [bogu sudbine] pehar punite, ja vas maču predajem!“.

Kako je onda bezumno nesreće pripisati sudbini, ili još gore, samom Bogu! ’Bog je ljubav‘, kaže Biblija, i optužiti ga kao uzročnika ljudske bede direktno je u suprotnosti s ovom temeljnom istinom (1. Jovanova 4:8).

Božje namere za budućnost

Ali, šta je sa našim izgledima za spasenje? Znači li činjenica da našim životom ne upravlja nikakva neizbežna sudbina, da moramo kroz taj život besciljno lutati? Nikako ne, jer je Bog odredio budućnost za čitavo čovečanstvo. Biblija govori o stvaranju ’nove zemlje‘, „gde pravda živi“ (2. Petrova 3:13).

Da bi to ostvario, Bog će intervenisati direktno u ljudske stvari. Možda si se i ti, ne znajući, molio da se to ostvari ponavljajući molitvu koja kaže: „Neka dođe kraljevstvo tvoje, neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu“ (Matej 6:10). To Kraljevstvo je stvarna vladavina uspostavljena na nebu. Moleći za njen dolazak, ti se moliš da to Kraljevstvo od sadašnjih vladavina preuzme upravu nad Zemljom (Danijel 2:44).

Osigurati vlastitu budućnost

Kako će ti dramatični događaji uticati na tvoju budućnost ne zavisi od sudbine ili čak vremena i prilike, nego od životnog puta koji ćeš izabrati da slediš. Prisetimo se one tragedije Siloamskog tornja. Isus je taj tužni događaj upotrebio da bi dao duboku pouku. Žrtve pada tog tornja nisu mogle izbeći to što ih je zadesilo. S druge strane, Isusovi slušaoci su mogli izbeći uništenje koje je proizašlo iz Božjeg nezadovoljstva. Isus ih je upozorio: „Ako se ne pokajete svi ćete tako izginuti“ (Luka 13:4, 5). Jasno je da su oni mogli izabrati vlastitu budućnost.

Ista se prilika pruža danas i nama — da sami radimo na svom spasenju (Filipljanima 2:12). Bog hoće „da se svi ljudi spasu i da dođu do spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:4). Iako je svaki od nas u određenoj meri pod uticajem nasleđa i prošlosti, Bog nam je dao slobodnu volju — slobodu da odlučujemo kako želimo da upotrebimo svoj život (Matej 7:13, 14). Mi možemo raditi ili ono što je ispravno ili ono što je neispravno. Možemo postići povoljan položaj pred Jehovom Bogom i dobiti život, ili se možemo okrenuti protiv njega i umreti.

Mnogi izaberu život nezavisan od Boga. Oni svoj život posvećuju težnji za materijalnim stvarima, zadovoljstvom ili slavom. Ali, Isus je upozorio: „Pazite se i čuvajte se od svakoga lakomstva, jer život čoveka nije u imanju njegovom, ma i u izobilju bio“ (Luka 12:15). Od čega onda zavisi naš život? Biblija nam u 1. Jovanovoj 2:15-17 daje objašnjenje: „Ne ljubite sveta, ni što je na svetu... jer sve što je na svetu — pȕtene žudnje, žudnje očiju, i bes života, nije od Oca, nego je od ovoga sveta. A svet prolazi, i sa njim i žudnje njegove; ali onaj koji volju Božju učini ostaje do veka“.

Izabrati život

Kako možemo biti sigurni da zaista vršimo Božju volju? Isus je izjavio: „A  život je večni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3). Tačno spoznanje iz Biblije daje temelj veri. „A bez vere nije moguće Bogu ugoditi, jer onaj koji hoće da dođe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6). Znanje koje treba da stekneš spremno je i čeka te. Jehovini svedoci su pomogli milionima da ga dobiju kroz redovan studij Biblije. a

Da bi mogli ugoditi Bogu, biće potrebno da učinimo neke promene. Možda postoje neke loše navike koje treba savladati, ili čak i nemoralna dela s kojima se mora prestati. Nemoj se predati, kao da ti je nemoguće da se promeniš. Ideja da se stvari ne mogu promeniti proizašla je iz krive doktrine fatalizma. Uz Jehovinu pomoć, svako može ’obnoviti svoj um‘ i ’obući novog čoveka‘ (Rimljanima 12:2; Efescima 4:22-24). Tvoji napori da ugodiš Bogu neće proći nezapaženo. On je spreman da blagoslovi one koji vrše njegovu volju.

Treba priznati da proučavanje Biblije neće rešiti sve tvoje probleme. I prave sluge Božje su, kao ostali ljudi, podložne nesrećama i surovim okolnostima. Ipak, Bog nam može dati mudrost da uspešno podnosimo nevolje (Jakov 1:5). Tu je takođe prisutna i radost zbog spoznanja da imamo dobar odnos s Bogom. „Srećan je onaj ko se u Jehovu uzda“, stoji u Poslovicama 16:20 (New World Translation).

U obnovljenom Raju pod Božjim Kraljevstvom, nećemo se više osećati ugroženi od vremena i prilike. Zaista, Bog će odstraniti sve ono što sada smeta sreći čoveka. „On [Bog] će otrti svaku suzu od očiju [naših]... i smrti neće više biti ni žalosti ni vike, ni bolesti“, obećava Biblija u Otkrivenju 21:4. Bezbrojne žrtve nesreća doživeće uskrsenje (Jovan 5:28, 29).

Hoćeš li naslediti ovu veličanstvenu budućnost? Kada je trebalo da Izraelci uđu u Obećanu zemlju, Mojsije im je rekao: „Svedočim vam danas nebom i zemljom da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Izberi život da živiš ti i potomstvo tvoje, da ljubiš Gospoda Boga svoga, da slušaš glas njegov, i da se njega držiš; jer od toga zavisi život tvoj, i produženje dana tvojih“ (Deuteronom 30:19, 20).

Ne, mi nismo bespomoćni pioni u rukama nemilosrdne sudbine. Tvoja večna sreća, i zaista tvoja večna budućnost, u tvojim je rukama. Podstičemo te da izabereš život.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Bog je otpalim Izraelcima, koji su prihvatili pagansko shvatanje sudbine, izrekao tešku osudu