„Odbacimo od sebe svako breme“

„Tako sam tužna i obeshrabrena“, žalila se Marija. Osvrćući se na teret hrišćanskih odgovornosti, ta hrišćanka je dodala: „Vidim prijatelje koji izgaraju. I ja osećam umor i pritisak. Molim vas da mi pomognete da razumem zašto je to tako.“

OSEĆAŠ li i ti da si pod pritiskom, preumoran da se ispravno brineš za svoje teokratske odgovornosti? Izgleda li ponekad da je hrišćanska služba težak teret, nepodnošljivo opterećenje? Mnogi verni hrišćani prolaze kroz razdoblja obeshrabrenja, jer smo neprestano okruženi silama koje mogu umanjiti našu radost. Danas je zaista izazov biti pravi hrišćanin. Zato neki možda povremeno osećaju da je hrišćanska služba težak teret.

Tražiti uzrok

Biblija jasno kaže da Jehova nije pred nas postavio nerazumne zahteve. Apostol Jovan je rekao da „zapovesti  njegove [Božje] nisu teške“ (1. Jovanova 5:3). Isus je na sličan način rekao svojim sledbenicima: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blage naravi i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu svojim dušama. Jer je moj jaram blag i teret je moj lak“ (Matej 11:29, 30, NW). Jehovina volja zaista nije da se osećamo preopterećeni u svojoj službi za njega.

Kako, dakle, verni hrišćanin može početi da smatra hrišćanske odgovornosti teškim teretom? Verovatno su uključeni mnogi faktori. Zapazimo sledeće reči apostola Pavla: „Odbacujmo svako breme... i odvažno trčimo u bitku koja nam je određena“ (Jevrejima 12:1). Pavlove reči ukazuju da se hrišćani ponekad mogu sami opteretiti nepotrebnim teretom. To ne mora uključivati ozbiljne grehe. Ali, hrišćanin može učiniti greške u prosuđivanju koje mogu dovesti do teških komplikacija u njegovom životu, što mu veoma otežava da trči trku koja je postavljena pred nas.

Uravnoteženi stav o materijalnim stvarima

Razmotrimo, na primer, pitanje svetovnog zaposlenja. Ekonomsko stanje u mnogim zemljama jednostavno prisiljava hrišćanina da radi mnogo sati. Ipak, ljudi se često zapošljavaju samo zato da napreduju ili nagomilavaju bogatstvo. Preispitivanjem svojih stvarnih potreba, neki hrišćani su uvideli da je mudro učiniti prilagođavanja u svom zaposlenju. To je bio slučaj sa Debi i njenim suprugom, oboje Jehovini svedoci. Ona kaže: „Naša finansijska situacija se promenila i više nije bilo stvarne potrebe da i dalje radim puno radno vreme. Ali, bilo je teško prestati.“ Ubrzo je počela osećati pritisak zbog prezaposlenosti. Ona objašnjava: „Jedini slobodan dan za kućne poslove bila je subota. Često nisam osećala želju da idem u službu propovedanja. Zato sam se osećala loše i savest me je uznemiravala, ali ipak sam volela svoj posao! Konačno sam se morala suočiti sa stvarnošću. Postojalo je samo jedno rešenje. Napustila sam posao.“ Istina, takva velika prilagođavanja možda ne mogu učiniti svi. Međutim, pažljivo ispitivanje tvog radnog rasporeda možda otkriva potrebu za određenim promenama.

Mogu postojati i drugi načini da se oslobodimo nepotrebnog tereta. Šta je sa smanjenjem učestalosti putovanja iz zadovoljstva, sportskih aktivnosti ili drugih zabava — uključujući vreme provedeno u gledanju televizije? A čak i posle postizanja ravnoteže na tim područjima, možda su potrebna stalna prilagođavanja kako bi se ta ravnoteža održala.

Neophodna je razboritost

Razboritost u takvim stvarima pomoći će nam da se prilagodimo novim okolnostima čim se one pojave. Tako možemo održati pozitivno stanovište o svojoj službi (Efescima 5:15-17; Filipljanima 4:5).

Da li ti je teško da učiniš onoliko koliko i drugi u Božjoj službi? I to može dovesti do daljnjeg nemira i razočarenja u tvom životu. Iako te dobri primeri drugih sigurno mogu ohrabriti da učiniš više, razboritost će ti pomoći da postaviš realne ciljeve u skladu sa svojim okolnostima i sposobnostima. Biblija nam kaže: „Svaki neka ispita svoja dela i imaće razlog da se sam za sebe hvali, a ne za drugoga. Jer će svaki svoje breme nositi“ (Galatima 6:4, 5).

Lokalni običaji i tradicija takođe mogu povećati naše breme. U Isusovo vreme, ljudi su bili iscrpljeni od nastojanja da postupaju prema mnogim religioznim  pravilima i tradicijama koje su postavili ljudi. Danas je Jehovin narod oslobođen krivih religioznih tradicija. (Uporedi Jovan 8:32.) Ipak, hrišćanin može postati neopravdano zaokupljen lokalnim običajima. Na primer, ponekad događaji kao što je svadba obiluju mnogim komplikovanim običajima. Takvi običaji ne moraju biti pogrešni, a mogu biti čak i privlačni i interesantni. Međutim, hrišćanin možda nema vremena ili finansijskih sredstava da udovolji svemu tome, a težnja da to ostvari može dovesti do daljnjeg nepotrebnog tereta.

Razmotrimo šta se dogodilo kada je Isus posetio ženu po imenu Marta. Umesto da izvuče punu korist iz njegove božanske mudrosti, ’Marta beše mnogo zauzeta poslom‘. Ona je bila opterećena mnogim detaljima (Luka 10:40). Ali, Isus joj je dobrohotno predložio da može pojednostaviti pripremanje jela, kako bi izvukla korist iz njegovog poučavanja (Luka 10:41, 42). To dobro pokazuje da će ti dobro prosuđivanje i razboritost pomoći da uspostaviš ispravnu ravnotežu u svojoj hrišćanskoj službi (Jakov 3:17).

Potrebno je dobro prosuđivanje i kada biraš prijatelje. Poslovice 27:3 upozoravaju: „Težak je kamen i pesak je težak, ali gnev je bezumnika teži od obojega“. Tvoji bliski poznanici će bezuslovno imati jak uticaj na tvoje razmišljanje. Druženje s onima koji brzo pronalaze grešku i kritikuju druge u skupštini može u tebi posejati seme obeshrabrenja i negativnog razmišljanja (1. Korinćanima 15:33). Ako uvidiš da je to problem, neke mudre promene u tvom društvu mogu ti olakšati breme.

Skromno hodati s Bogom

U Miheju 6:8 nalazimo pitanje koje navodi na razmišljanje: „Šta Jehova traži za uzvrat od tebe osim... da skromno hodaš s Bogom svojim?“ (NW). Skromnost je označena kao svesnost svojih granica. Oni koji nisu svesni svojih ograničenja mogu se zatrpati mnogim obavezama. To se dogodilo zrelim hrišćanima, čak nadglednicima, dovodeći ih do obeshrabrenja, razočarenja i gubitka radosti. Kenet, hrišćanski  starešina, priznaje: „Video sam da upadam u depresiju, pa sam rekao: ’Neću dozvoliti da mi se to dogodi.‘ Zato sam ograničio neke obaveze i koncentrisao se na ono što sam mogao učiniti.“

Čak je i ponizni prorok Mojsije imao poteškoća u prepoznavanju svojih granica. Zato mu je Jetro, njegov tast, morao pomoći da ispravno razmišlja o prekomernom obimu posla koji je pokušavao sam da obavlja. „Šta to radiš s narodom?“ pitao je Jetro. „Nije dobro što to radiš. Umorićeš se i ti i narod koji je s tobom, jer je to preko snage tvoje i nećeš moći sam da stigneš. Izberi iz svega naroda ljude vredne... Stvari važnije neka iznesu pred tebe, a o manjim stvarima nek sami prosude. Olakšavaj svoj teret i neka ga i oni s tobom nose.“ Mojsije je odmah počeo nešto od svog posla da prenosi na druge, nalazeći time olakšanje od onoga što je postalo nepodnošljiv teret (Izlazak 18:13-26).

U jednoj drugoj prilici, Mojsije je rekao Jehovi: „Ne mogu ja sam ceo ovaj narod da nosim, jer je suviše težak za mene.“ Ponovo je odgovor bio da prenese posao na druge. To može biti rešenje i za tebe ako se osetiš zatrpanim sa previše obaveza (Brojevi 11:14-17).

Jehova nam pomaže da nosimo teret

Isus je rekao da je njegov jaram blag i da je njegovo breme lako, ali ne bez težine. Jaram za koji nas je Isus pozvao da ga uzmemo na sebe nije jaram besposlenosti. To je jaram potpunog predanja Bogu kao učenici Isusa Hrista. Prema tome, određena mera tereta ili pritiska nastaje zbog toga što smo pravi hrišćani (Matej 16:24-26; 19:16-29; Luka 13:24). Pošto se svetska situacija pogoršava, pritisci će se povećati. Međutim, mi imamo razlog za pozitivan stav, jer Isusov poziv znači da drugi mogu doći pod njegov jaram s njim i da će im on pomoći. a Dakle, sve dok sledimo Isusovo vođstvo, naš teret će biti podnošljiv, jer će nam on pomagati.

Bog se brine za one koji ga vole, i on čuva srca i misaone snage svih onih koji u molitvi svoj teret stavljaju na njega (Psalam 55:22; Filipljanima 4:6, 7; 1. Petrova 5:6, 7). „Blagoslovljen neka je Jehova, koji svakodnevno nosi teret za nas, istiniti Bog našega spasenja“, rekao je psalmista (Psalam 68:19, NW). Da, budi siguran da će Bog svaki dan i za tebe nositi teret ako odbaciš svako breme i s istrajnošću trčiš trku koja je postavljena pred tebe.

[Fusnota]

[Slika na 24. strani]

Mudre starešine su spremne da povere drugima neke zadatke i dele teret