Istrajno trčati trku
Istrajno trčati trku
„Istrajno trčimo trku koja je postavljena pred nas“ (HEBREJIMA 12:1, „NW“).
1. (a) Šta je postavljeno pred nas kada se predamo Jehovi Bogu? (b) Za kakvu trku hrišćanin mora da se pripremi?
KADA smo se predali Jehovi kroz Isusa Hrista, Bog je pred nas postavio, slikovito govoreći, jednu trku. Na kraju trke biće dodeljena nagrada svima onima koji je uspešno završe. Kakva nagrada? Večni život! Da bi dobio tu veličanstvenu nagradu, hrišćanski trkač treba da bude pripremljen, ne samo za kratki, brzi sprint, već za trčanje na duge staze. Zato će mu biti potrebna istrajnost. On će morati da izdrži kako težak napor same trke, tako i prepreke koje se pojavljuju za vreme trke.
2, 3. (a) Šta će nam pomoći da do kraja trčimo hrišćansku trku? (b) Kako je radost pomogla Isusu da istrajno trči trku?
2 Šta će nam pomoći da takvu trku trčimo do kraja? Pa, šta je pomoglo Isusu da istraje dok je bio čovek na Zemlji? On je izvlačio unutarnju snagu iz osobine radosti. U Hebrejima 12:1-3 stoji: „Zato, dakle, pošto oko sebe imamo toliki oblak svedoka, odbacimo takođe svaki teret i greh koji lako prianja uz nas, i istrajno trčimo trku koja je postavljena pred nas, dok pažljivo gledamo na Glavnog Posrednika i Usavršioca naše vere, Isusa. Zbog radosti koja je postavljena pred njega pretrpeo je mučenički stub, prezrevši sramotu i seo je zdesna Božjem prestolju. Da, dobro promotrite onoga koji je podneo takve protivne reči od grešnika, na štetu njihovih vlastitih interesa, da se ne umorite i da vam duše ne malaksaju“ (NW).
3 Sve vreme svoje zemaljske službe, Isus je bio u stanju da trči trku zbog Jehovine radosti. (Uporedi Nehemija 8:10.) Njegova radost mu je pomogla da podnese čak i sramotnu smrt na mučeničkom stubu, nakon čega je doživeo neopisivu radost kada je bio podignut iz mrtvih i kada je uzašao s desne strane svom Ocu, odakle gleda Božje delo sve do njegovog završetka. Svojom istrajnošću kao čovek na Božjoj strani, on je zadržao pravo na večni život. Da, kao što stoji u Luki 21:19: „Svojom ćete istrajnošću zadobiti svoje duše“ (NW).
4. Kakav je primer Isus pružio svojim sutrkačima, i šta treba da zadržimo u mislima?
4 Isus Hrist je pružio najbolji primer za svoje sutrkače, a njegov primer nam zasigurava da i mi možemo biti pobednici (1. Petrova 2:21). Ono što Isus traži od nas mi možemo učiniti. Kao što je on istrajao, i mi to možemo. I dok nastavljamo postojano da ga oponašamo, svoje misli moramo zadržati na razlozima zbog kojih treba da budemo radosni (Jovan 15:11, 20, 21). Radost će nas ojačati da istrajemo u trci u Jehovinoj službi dok ne dobijemo slavnu nagradu večnog života (Kološanima 1:10, 11).
5. Kako možemo biti radosni i ojačani za trku koja je pred nama?
5 Da bi nam pomogao da istrajemo u trci, Jehova pruža snagu koja je iznad obične. Kada smo progonjeni, jača nas ta snaga, kao i spoznanje toga zašto imamo prednost da prolazimo kroz progonstvo (2. Korinćanima 4:7-9). Svako iskušenje zbog iskazivanja časti Božjem imenu i podržavanja njegovog suvereniteta razlog je za radost koju nam niko ne može oduzeti (Jovan 16:22). To objašnjava zašto su se apostoli, nakon što su po naređenju jevrejskog sinedrijuma bili pretučeni zbog svedočenja za divne stvari koje je Jehova Bog učinio u povezanosti sa Isusom, radovali „što su bili dostojni primiti uvrede za ime Isusovo“ (Dela 5:41, 42). Njihova radost nije nastala zbog samog progonstva, već zbog dubokog unutrašnjeg zadovoljstva kao posledice saznanja da su ugodili Jehovi i Isusu.
6, 7. Zašto hrišćanski trkač može uzvikivati od radosti čak i kada ima nevolje, i sa kakvim ishodom?
6 Još jedna podržavajuća snaga u našem životu je nada koju je Bog postavio pred nas. Kao što se Pavle izrazio: „Opravdani dakle verom, imamo mir s Bogom po Gospodu našemu Isusu Hristu, kome dugujemo što smo verom dobili pristup u tu milost u kojoj čvrsto stojimo, a hvalimo se nadanjem slave sinova Božjih. I ne samo to, nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja daje postojanost, a postojanost iskustvo, a iskustvo nadanje. I to nadanje nije varljivo“ (Rimljanima 5:1-5).
7 Nevolje same po sebi ne predstavljaju radost, ali radost predstavljaju miroljubivi plodovi koje one donose. Ti plodovi su istrajnost, prokušanost, nada i ispunjenje te nade. Naša istrajnost vodiće nas do primanja božanskog priznanja. Kada imamo Božje priznanje, s poverenjem možemo očekivati ispunjenje obećanja koja je on izrekao. Ta nada održava nas na ispravnom putu i hrabri nas u nevolji dok se nada ne ispuni (2. Korinćanima 4:16-18).
Srećni su oni koji istraju!
8. Zašto ovo razdoblje čekanja nije za nas izgubljeno vreme?
8 Dok čekamo božanski određeno vreme za dodelu nagrada trkačima, doživljavamo promene. To su duhovna poboljšanja u nama koja su posledica uspešnog suočavanja sa iskušenjima, a ta poboljšanja nam donose veliku naklonost kod Boga. Ona pokazuju šta smo i pružaju nam priliku da iskažemo iste divne osobine koje su imali verni pojedinci starog doba, koje je na poseban način ispoljio naš Uzor, Isus Hrist. Učenik Jakov je rekao: „Smatrajte sve to radošću, braćo moja, kada se susretnete sa različitim kušnjama, jer ipak znate da ispitani kvalitet vaše vere razvija istrajnost. A istrajnost neka dovrši svoje delo, da budete potpuni i zdravi u svakom pogledu, i da vam ništa ne nedostaje“ (Jakov 1:2-4, NW). Da, možemo očekivati da ćemo imati različita iskušenja, ali ona će nam pomoći kod razvijanja ispravnih osobina. Time dokazujemo da ćemo ostati u toj trci dok ne dobijemo nagradu, bez obzira na kakve prepreke nailazimo.
9, 10. (a) Zašto su oni koji podnesu kušnje srećni, i kako treba da se suočavamo sa kušnjama? (b) Ko su bili srećni pojedinci starog vremena, i kako možemo biti ubrojani među njih?
9 Zato nije čudo što je Jakov rekao: „Srećan je čovek koji pretrpi kušnju, jer nakon što se prokušao, primiće krunu života, koju je Jehova obećao onima koji ga postojano vole„! (Jakov 1:12, NW). Uvek se hrabro suočavajmo sa iskušenjima, opremljeni božanskim osobinama koje će nas ojačati da ih savladamo (2. Petrova 1:5-8).
10 Setimo se da Božji način postupanja s nama nije ništa novo ili neobično. Verno ’mnoštvo svedoka‘ starog vremena iskusilo je isto postupanje kada je dokazivalo svoju postojanost prema Bogu (Jevrejima 12:1). Božje priznavanje tih slugu zapisano je u njegovoj Reči, i mi sve njih smatramo srećnim zbog toga što su istrajali u iskušenju. Jakov kaže: „Braćo, uzmite kao uzor podnošenja zla i iskazivanja strpljivosti proroke, koji su govorili u Jehovino ime. Gle! Srećnima proglašavamo one koji su istrajali. Čuli ste za Jovovu istrajnost i videli ste ishod koji je Jehova dao, da je Jehova veoma blag u naklonosti i da je milosrdan“ (Jakov 5:10, 11, NW). Bilo je prorečeno da će se u ovim kritičnim poslednjim danima na svetskoj pozornici pojaviti neki koji će služiti Jehovi sa besprekornošću, baš kao što su to činili proroci u davnim vekovima. Zar nismo srećni što smo oni koji tako postupaju? (Danijel 12:3; Otkrivenje 7:9).
Podrška Jehovine ohrabrujuće Reči
11. Kako nam Božja reč može pomoći da istrajemo, i zašto ne treba da budemo kao kamenito mesto iz Isusovog poređenja?
11 Pavle je ukazao na još jednu pomoć u istrajnosti kada je rekao da se „kroz strpljivu istrajnost, i kroz ohrabrenje iz Pisma, možemo čvrsto držati svoje nade“ (Rimljanima 15:4, The Twentieth Century New Testament). Zaista, Božja reč mora biti duboko usađena u nas kako bi nas navela na ispravan odgovor u svakom trenutku. Nemamo nikakve koristi ako smo kao kamenito mesto opisano u Isusovom poređenju o sejaču: „Drugi opet primaju seme na kamenita mesta, kad oni čuju reč, odmah je s radošću primaju, ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, i čim dođe kakva nevolja ili progonstvo zbog reči, odmah se spotaknu“ (Marko 4:16, 17). U takvima istina Božje reči ne pušta duboki koren; dakle, u vreme nevolje oni nisu u stanju da se oslone na nju kao na pravi izvor snage i nade.
12. U vezi čega ne treba da se zavaravamo kada prihvatimo dobru vest?
12 Svako ko prihvata dobru vest Kraljevstva ne treba da se zavarava s obzirom na ono što će uslediti. On polazi putem života na kome će na sebe navući nevolju ili progonstvo (2. Timoteju 3:12). Ali, on treba da smatra ’svakom radošću‘ što ima prednost da podnese različite kušnje zbog čvrstog držanja Božje reči i zbog toga što drugima govori o njoj (Jakov 1:2, 3).
13. Kako i zašto se Pavle radovao zbog hrišćana u Solunu?
13 Stanovnici Soluna u prvom veku pokrenuli su pobunu zbog Pavlovog propovedanja. Kada je Pavle otišao za Beriju, ti protivnici su ga pratili kako bi izazvali daljnje nevolje. Vernim pojedincima koji su ostali iza njega u Solunu, progonjeni apostol je pisao: „Dužni smo svagda zahvaljivati Bogu za vas, braćo, kao što je to i pravo, jer vera vaša mnogo napreduje, i množi se ljubav svakoga od vas među vama. Zato se mi sami hvalimo vama u crkvama Božjim s postojanosti vaše i vere vaše usred gonjenja i nevolja koje podnosite. To je znak pravednoga suda Božjega, da budete priznati da ste dostojni kraljevstva Božjega, za koje i trpite“ (2. Solunjanima 1:3-5). Premda su trpeli od ruku neprijatelja, solunski hrišćani rasli su brojčano i u sve većoj sličnosti Hristu. Kako je to bilo moguće? Jer su izvlačili snagu iz Jehovine ohrabrujuće Reči. Slušali su Gospodove zapovesti i istrajno su trčali trku (2. Solunjanima 2:13-17).
Zbog spasenja drugih
14. (a) Iz kojih razloga radosno istrajemo u službi uprkos poteškoćama? (b) Za šta molimo, i zašto?
14 Mi verno i bez prigovaranja podnosimo teškoće i progonstva prvenstveno zbog Božjeg opravdanja. Ali, postoji još jedan nesebični razlog zašto se mirimo sa takvim stvarima: da bismo vest Kraljevstva mogli preneti drugima, kako bi za Božje Kraljevstvo bilo stvoreno više objavitelja koji bi davali ’javnu izjavu za spasenje‘ (Rimljanima 10:10, NW). Oni koji deluju u Božjoj službi treba da se mole da Gospodar žetve blagoslovi njihov posao tako da izvede više objavitelja Kraljevstva (Matej 9:38). Pavle je pisao Timoteju: „Ono što si od mene čuo pred mnogim svedocima, poveri pouzdanim ljudima koji će biti sposobni i druge poučiti! Deli sa mnom tegobe kao dobar vojnik Hrista Isusa!“ (2. Timoteju 2:2, 3).
15. Zašto se moramo ponašati kao vojnici i učesnici ’u takmičenju‘?
15 Vojnik napušta nevojnički civilni način života koji nema tolika ograničenja. Isto tako, ni mi se ne smemo zaplitati poslovima onih koji nisu u Gospodovoj vojsci i koji su, u stvari, na suprotnoj strani. Tako je Pavle dalje pisao Timoteju: „Jer se nikakav vojnik ne osvrće na poslove života ako hoće da je po volji onome koji ga je u vojsku uzeo; i rvač ne dobija venac ako se pravilno ne rve“ (2. Timoteju 2:4, 5). U nastojanju da postignu pobedu u trci za ’vencem života‘, trkači moraju da pokazuju samosavladavanje i izbegavaju nepotrebne terete i zamke. Na taj način mogu se usredsrediti na donošenje dobre vesti spasenja drugima (Jakov 1:12; uporedi 1. Korinćanima 9:24, 25).
16. Šta ne može biti zaustavljeno, i za čiju korist istrajemo?
16 Zbog toga što volimo Boga i ovcama slične pojedince koje tražimo, spremno pristajemo na mnogo toga da bismo dostigli druge sa dobrom vešću spasenja. Neprijatelji nas mogu sprečavati u propovedanju Božje reči. Ali, Božja reč ne može biti zaustavljena, a govorenje drugima o njoj u vezi spasenja ne može biti sputano. Pavle je opisao Timoteju zašto je bio tako spreman da podnese kušnju: „Opominji se Gospoda Isusa Hrista, potomka od semena Davidova, uskrsla iz mrtvih po evanđelju mome, za koje trpim do samih okova kao zločinac. Ali reč Božja nije okovana. Zato trpim sve izbranih radi, da i oni dobiju spasenje u Isusu Hristu sa slavom večnom“ (2. Timoteju 2:8-10). Danas imamo u mislima ne samo mali ostatak onih koje čeka nebesko Kraljevstvo, već i veliko mnoštvo drugih ovaca Vrsnog Pastira, Isusa Hrista, veliko mnoštvo koje dobija zemaljski Raj pod Hristovim Kraljevstvom (Otkrivenje 7:9-17).
17. Zašto ne treba da napustimo trku, i šta su posledice ako istrajemo u trci do kraja?
17 Ako se lako predajemo, nećemo pomoći ni sebi ni bilo kome drugome da dobije spasenje. Istrajnošću u hrišćanskoj trci, bez obzira na prepreke na koje nailazimo, neprestano očekujemo nagradu i možemo direktno pomoći drugima da dobiju spasenje, istovremeno bivajući izraziti primer snage za druge. Ma kakva da je naša nada, nebeska ili zemaljska, Pavlov stav ’trčanja prema cilju da se postigne nagrada‘ divan je za oponašanje (Filipljanima 3:14, 15, St).
Postojano nastaviti trku
18. Od čega zavisi dobijanje nagrade, ali šta moramo da izbegavamo kako bismo izdržali do kraja?
18 Pobedničko završavanje hrišćanskog puta na opravdanje Jehove i dobijanje nagrade koju čuva za nas zavisi od toga da li ćemo postojano nastaviti da trčimo celu trku. Zato ne možemo izdržati do kraja ako se opterećujemo stvarima koje ne služe pravednim razlozima. Čak i kada smo se oslobodili takvih stvari, zahtevi su još uvek toliki da traže onoliko snage koliko možemo sakupiti. Zato Pavle savetuje: „Odbacimo takođe svaki teret i greh koji lako prianja uz nas, i istrajno trčimo trku koja je postavljena pred nas“ (Hebrejima 12:1, NW). Kao Isus, ne treba previše da naglašavamo patnje koje moramo podneti, već treba da ih smatramo malom cenom za radosnu nagradu. (Uporedi Rimljanima 8:18.)
19. (a) Kakvo pouzdanje je Pavle izrazio pri kraju svog života? (b) Dok se približavamo kraju trke istrajnosti, kakvo pouzdanje treba da imamo s obzirom na obećanu nagradu?
19 Pri kraju svog života, Pavle je bio u stanju da kaže: „Dobar sam rat ratovao, svršio sam trku, veru sam održao. Meni je već pripremljen venac pravde“ (2. Timoteju 4:7, 8). Nalazimo se u trci istrajnosti kako bismo dobili nagradu večnog života. Ako prestanemo da budemo istrajni samo zato što je trka nešto duža nego što smo to očekivali kada smo je započeli, posustaćemo kada budemo blizu primanja obećane nagrade. U to možemo biti sigurni. Ali, nema sumnje, nagrada nas čeka.
20. Šta treba da bude naša odluka dok ne dostignemo kraj trke?
20 Neka se zato naše oči ne umore u posmatranju kada će započeti velika nevolja i doneti uništenje najpre Vavilonu Velikom, a zatim ostatku Đavolove organizacije (2. Petrova 3:11, 12). S ibzirom na sve izrazite znakove oko nas, gledajmo napred u veri. Zasučimo rukave u svojoj snažnoj istrajnosti i hrabro nastavimo trku koju je Jehova postavio pred nas, sve dok ne dođemo do kraja i dok ne dobijemo radosnu nagradu, na Jehovino opravdanje kroz Isusa Hrista.
Kako bi odgovorio?
◻ Za kakvu se trku hrišćanin mora pripremiti?
◻ Zašto je u trčanju trke radost tako važna?
◻ Iz kojih glavnih razloga istrajemo u službi uprkos poteškoćama?
◻ Zašto ne treba da napustimo trku koju je Bog postavio pred nas?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 15. strani]
Kao na trčanju duge trke, hrišćani moraju da istraju
[Slika na 17. strani]
U težnji za ’krunom života‘, trkači moraju da pokazuju samosavladavanje