Istrajnost koja pobeđuje

„Istrajnost vam je potrebna da biste, nakon što izvršite volju Božju, primili ispunjenje obećanja“ (HEBREJIMA 10:36, „NW“).

1. Zašto je istrajnost od presudne važnosti za svakoga ko danas služi Jehovi Bogu?

 SAV ovaj svet leži u vlasti jednog buntovnog boga. Nevidljivi vladar tog sveta, Satana Đavo, sva svoja nastojanja usredsredio je na suprotstavljanje Jehovi i borbu protiv opravdanja Jehovinog univerzalnog suvereniteta preko Mesijanskog Kraljevstva. Time svako ko se preda Bogu i zauzme Njegovu stranu u spornom pitanju o suverenitetu neizbežno dolazi pod stalni pritisak ovoga sveta (Jovan 15:18-20; 1. Jovanova 5:19). Dakle, svi mi moramo napregnuti sve snage da bismo istrajali dok ovaj svet ne nestane u potpunom porazu u Harmagedonu. Da bismo bili među Božjim pobednicima koji pobeđuju svet svojom verom i besprekornošću, moramo tvrdo istrajati sve do kraja (1. Jovanova 5:4). Kako to možemo učiniti?

2, 3. Na koji su način Jehova Bog i Isus Hrist najveći primeri istrajnosti?

² U prvom redu, da bismo bili ohrabreni, možemo gledati na dva izuzetna primera istrajnosti. Koji su to primeri? Jedan je Isus Hrist, „prvorođeni u celom stvorenju“, koji je verno istrajao  u Božjoj službi još otkako je stvoren u nepoznato vreme u prošlosti. U svojoj postojanosti u vernoj službi Bogu, Isus je postao primer za sva razumna stvorenja koja su stvorena posle njega na nebu i na Zemlji (Kološanima 1:15, 16). Međutim, najveći primer istrajnosti je Jehova Bog, koji je dugo podnosio pobunu protiv svog univerzalnog suvereniteta i koji će je i dalje podnositi, sve dok ne preduzme akciju da u potpunosti reši pitanje suverenosti.

³ Jehova je na uzoran način istrajao u stvarima u kojima se radi o njegovom dostojanstvu i najdubljim ličnim osećanjima. On se suzdržao uprkos velikom provociranju i strpeo se da ne preduzme akciju protiv onih koji mu se rugaju — uključujući Satanu Đavola. Zahvalni smo za Božju istrajnost i za njegovo milosrđe. Bez toga, ne bismo se radovali ni najkraćem postojanju. Zaista, Jehova Bog se ističe svojom neuporedivom istrajnošću.

4, 5. (a) Kako Pavlovo poređenje o lončaru pokazuje Božju istrajnost i njegovo milosrđe? (b) Kako će se pokazati da Božje milosrđe nije bilo uzaludno?

⁴ Apostol Pavle ukazuje i na istrajnost i na Božje milosrđe kada kaže: „Ili zar lončar nema vlasti nad glinom, da od jedne guke načini jedan sud za čast a drugi za prostu upotrebu? I šta da se kaže ako je Bog, hoteći da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podneo s velikom trpeljivošću sudove gneva pripravljene za pogibao, i ako je hteo da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosrđa koje unapred pripravi za slavu? Tako nas on dozva ne samo iz Judeja, nego i iz paganaca“ (Rimljanima 9:21-24).

⁵ Kao što pokazuju ove reči, u sadašnjem razdoblju istrajnosti, Jehova nastavlja sa svojom slavnom namerom i pokazuje milosrđe na određenim ljudskim posudama. On priprema te posude za večnu slavu i time osujećuje zle namere svog velikog protivnika, Satane Đavola, i svih Sataninih pristalica. Nije se čitavo čovečanstvo pokazalo kao posude gneva, zaslužujući uništenje. To dobro govori o strpljivoj istrajnosti Svemogućeg Boga. Njegovo milosrđe neće biti uzaludno. Ono će dovesti do (1) slavne porodice Kraljevstva na nebu pod Jehovinim voljenim Sinom, Isusom Hristom, i (2) obnovljene i usavršene porodice ljudskih stvorenja na rajskoj Zemlji, od kojih će svi biti naslednici večnog života.

Istrajati do kraja

6. (a) Zašto hrišćani ne mogu izbeći ispit istrajnosti? (b) Šta grčka reč za „istrajnost“ obično označava?

⁶ Kada imamo tako divnu nadu pred sobom, Isusove okrepljujuće reči treba neprestano da odzvanjaju u našim ušima, naime: „Ali koji istraje do kraja, taj će biti blažen“ (Matej 24:13). Važno je imati dobar početak na putu hrišćanskog učenika. Ali, ono što se konačno računa je koliko smo istrajni, koliko dobro završavamo put. Apostol Pavle je to naglasio kada je rekao: „Istrajnost vam je potrebna da biste, nakon što izvršite volju Božju, primili ispunjenje obećanja“ (Hebrejima 10:36, NW). Grčka reč ovde prevedena sa „istrajnost“ je hipomone. Ona obično označava hrabru, postojanu ili strpljivu istrajnost koja ne gubi nadu uprkos preprekama, progonstvima, kušnjama i iskušenjima. Ako želimo postići konačno spasenje, moramo se podvrći ispitu istrajnosti kao neophodnoj pripremi za to spasenje.

7. Koju obmanu moramo izbegavati, i čiji primer će nam pomoći da istrajemo?

⁷ Ne treba da se zavaravamo samozadovoljavajućim mišljenjem da možemo brzo položiti ispit. Da bi sporna pitanja o univerzalnoj suverenosti i  ljudskoj besprekornosti mogla da budu konačno rešena, Jehova se nije štedeo. On je podnosio neugodne stvari, iako ih je mogao odmah izbrisati. Isus Hrist je takođe bio primer istrajnosti (1. Petrova 2:21; uporedi Rimljanima 15:3-5). S tim svetlim primerima pred sobom, i mi smo sigurno spremni da istrajemo sve do kraja (Jevrejima 12:2, 3).

Potrebni preduslov

8. Koju je osobinu, koju svi treba da imamo, pokazao apostol Pavle?

⁸ Ni jedan sluga Božji, od najranijeg vremena, nije bio oslobođen potrebe da istrajnošću dokaže svoju besprekornost. Bilo je potrebno da veoma istaknuti pojedinci u biblijskoj istoriji koji su ostali verni do smrti i koji su stekli preduslove za večni život na nebu dokažu svoju postojanost. Na primer, bivši farisej, Savle iz Tarsa, rekao je Korinćanima: „Ni u čemu nisam manji od ’tih velikih apostola‘, ako i nisam ništa. Znaci mog apostolstva pojaviše se među vama u svakom trpljenju, u znamenjima, u krepostima i čudesima“ (2. Korinćanima 12:11, 12). Uprkos napornom radu, Pavle je tako visoko cenio svoju službu da je mnogo podneo i iskreno je nastojao da se službi ne nanese nikakav prigovor (2. Korinćanima 6:3, 4, 9).

9. (a) Kako je pomazani ostatak pokazao istrajnost, i sa kojim rezultatom? (b) Šta nam služi kao podsticaj da verno istrajemo u božanskoj službi?

⁹ U novije vreme, pomazani hrišćani koji su služili Bogu pre prvog svetskog rata znali su da će 1914. označiti kraj vremenâ neznabožaca, a mnogi od njih očekivali su da će u toj značajnoj godini primiti svoju nebesku nagradu. Ali, to se nije dogodilo. Kao što činjenice sada pokazuju, dodate su im decenije. Za vreme neočekivanog nastavka njihovog zemaljskog života, ruka Jehove Boga podvrgla ih je oplemenjivanju (Zaharija 13:9; Malahija 3:2, 3). Daljnja istrajnost doprinela je njihovom poboljšanju. Kao sluge Jehove, oni su se radovali što su označeni kao narod za njegovo ime (Isaija 43:10-12; Dela 15:14). Danas, nakon što su bili prevedeni kroz dva svetska rata i brojne manje sukobe, oni su oduševljeni time što im u širenju dobre vesti pomaže rastuće veliko mnoštvo drugih ovaca, koje danas broji više od četiri miliona. Duhovni raj kome se raduju proširio se širom Zemlje, čak do najudaljenijih morskih ostrva. To povlašćeno postupanje s nama, koje sve više i više cenimo sa svakim novim danom svog života, služilo je kao podsticaj da se verno istraje u božanskoj službi dok Jehovina volja i namera ne budu u potpunosti izvršene.

10. Šta nam je redovno potrebno, kako ne bi bilo nikakvih popuštanja s naše strane?

¹⁰ Pošto naša nagrada zavisi od naše postojanosti, potreban nam je neprestani podsticaj u vezi te životovažne stvari (1. Korinćanima 15:58; Kološanima 1:23). Da među Jehovinim narodom ne bi bilo popuštanja, potrebno nam je redovno ohrabrenje da se držimo istine i dragocene prednosti širenja istine, baš kao što je to bio slučaj sa novoformiranim skupštinama u prvom veku, koje su bile ohrabrene ponovnim posetama Pavla i Barnabe (Dela 14:21, 22). Budimo čvrsto odlučni da, kao što se izrazio apostol Jovan, istina ostane u nama i da ’bude s nama do veka‘ (2. Jovanova 2).

Čekati sa nepokolebljivom istrajnošću

11. Šta je izgleda Božje pravilo za njegove sluge, i kako je to prikazano u slučaju Josifa?

¹¹ Potrebno je vreme da bi se ispit u kome učestvujemo završio (Jakov 1:2-4). Čekati! Čekati! Čekati! izgleda da je  bilo Božje pravilo sa njegovim slugama starog doba kada su se nalazili na ispitu u vezi svoje odlučnosti da istraju u veri. Ali, čekanje se za te verne sluge na kraju uvek pokazalo kao nagrađujuće. Josif je, na primer, morao da čeka 13 godina kao rob i zatvorenik, ali to iskustvo je oplemenilo njegovu ličnost (Psalam 105:17-19).

12, 13. (a) Kako je Avraham bio primer verne istrajnosti? (b) Na koji su način Avrahamova vera i istrajnost postavljeni kao primer za nas?

¹² Avraham je imao već 75 godina kada ga je Bog pozvao iz Ura Kaldejskog da pođe u Obećanu zemlju. Imao je oko 125 godina kada je primio zakletvom potvrđenu garanciju Božjeg obećanja — što se dogodilo odmah nakon što je Avraham pokazao snagu svoje vere idući tako daleko da žrtvuje svog voljenog sina Isaka, zaustavljen tek onda kada mu je Jehovin anđeo zadržao ruku i sprečio žrtvu (Postanje 22:1-18). Za Avrahama je pedeset godina predstavljalo dug period u kome je kao gost čekao u nepoznatoj zemlji, ali on je izdržao još 50 godina dok nije umro u starosti od 175 godina. Sve vreme Avraham je bio verni svedok i prorok Jehove Boga (Psalam 105:9-15).

¹³ Avrahamova vera i istrajnost istaknuti su kao primer za sve Božje sluge koji žele da prime obećane blagoslove kroz Isusa Hrista, Avrahamovo Seme (Jevrejima 11:8-10, 17-19). S obzirom na njega, u Jevrejima 6:11-15 (NW) čitamo: „Želimo da svaki od vas pokaže istu marljivost da biste imali potpuno zasiguranje nade sve do kraja, da ne postanete lenji, nego budite oponašaoci onih koji verom i strpljenjem nasleđuju obećanja. Jer, kada je Bog davao svoje obećanje Avrahamu, kako se nije mogao nikim većim zakleti, zakleo se samim sobom, rekavši: ’Zasigurno ću te blagosiljajući blagosloviti i umnožavajući umnožiti.‘ I tako, nakon što je Avraham pokazao strpljenje, primio je ovo obećanje“ (NW).

14. Zašto ne treba misliti da je ispit istrajnosti beskrajan i da je nagrada samo obmana?

¹⁴ Pomazani ostatak je proživeo već 77 godina od kraja vremenâ neznabožaca 1914, kada su neki od njih očekivali veličanje prave hrišćanske skupštine na nebu. Koliko još dugo ostatak mora čekati, mi to ne znamo. Treba li zato da se pokolebamo i mislimo da je čekanje beskrajno i da je nagrada varljivo trčanje za vetrom? Ne! To nikada ne bi opravdalo Božju suverenost ili donelo čast njegovom imenu. On ne bi bio opravdan pred svetom kada nam dodeli pobedu i s tim povezani večni život. Bez obzira na dužinu vremena, ostatak je, zajedno sa vernim, ovcama sličnim sudrugovima, odlučan da čeka na Jehovu da on preduzme akciju u svoje vreme. Pokazujući takvu primernu istrajnost, oni slede Avrahamov način postupanja (Rimljanima 8:23-25).

15. (a) Šta je naša deviza, i kroz koja nas je iskustva Bog pobednički podržao? (b) Koje je Pavlovo ohrabrenje odgovarajuće i za naše vreme?

 ¹⁵ Zato je deviza još uvek: nepokolebljiva istrajnost u vršenju Božje volje (Rimljanima 2:6, 7). U prošlosti on nas je podržao u teškim nevoljama, uključujući zatvaranje i koncentracione logore, i pobednički nas je proveo sa slavom za svoje ime i nameru. a U vremenu koje još preostaje da se dovrši naš ispit, Jehova će nastaviti da čini to isto. Pavlovo ohrabrenje odgovarajuće je i za naše vreme: „Jer vam je potrebna postojana strpljivost i istrajnost, da biste mogli obaviti i u potpunosti izvršiti Božju volju, i tako primiti i ostvariti i potpuno se radovati onome što je obećano“ (Hebrejima 10:36, Amplified Bible; Rimljanima 8:37).

16. Zašto ne treba na svoje predanje Jehovi gledati na ograničeni način ili uslovno?

¹⁶ Prema tome, sve dok Jehova ima delo koje možemo obavljati usred ovog zlog sveta, mi želimo, sledeći Isusov primer, učestvovati u tom delu dok ono ne bude završeno (Jovan 17:4). Naše predanje Jehovi nije bilo pod uslovom da ćemo mu služiti samo kratko vreme i da će tada doći Harmagedon. Naše predanje je večno. Božje delo za nas neće se završiti bitkom od Hramagedona. Međutim, tek nakon što obavimo delo koje se treba izvršiti pre Harmagedona videćemo veličanstvene stvari koje će doći posle tog velikog rata. Dakle, osim srećne prednosti da možemo nastaviti da vršimo njegovo delo, bićemo nagrađeni dugo očekivanim blagoslovima koje je on obećao (Rimljanima 8:32).

Ljubav prema Bogu pomaže nam da istrajemo

17, 18. (a) Šta će nam u vreme nevolje pomoći da istrajemo uz Božje odobravanje? (b) Šta će nam pomoći da postignemo pobedu, i šta ne kažemo o vremenu koje je preostalo?

¹⁷ Možda se u teškim trenucima pitamo: ’Kako možemo i dalje biti istrajni?‘ Koji je odgovor? Ako volimo Boga svim svojim srcem, mislima, dušom i snagom. „Ljubav je dugotrpljiva i dobrohotna, ljubav nije ljubomorna, ne hvališe se, ne nadima se. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikad ne zataji“ (1. Korinćanima 13:4, 7, 8, NW). Ako nismo istrajni iz ljubavi prema Bogu, naša istrajnost nema nikakvu vrednost. Ali, ako izdržimo u teškoćama zbog svoje odanosti Jehovi, tada naša istrajnost produbljuje našu ljubav prema njemu. Ljubav prema Bogu, svom Ocu, omogućila je Isusu da istraje (Jovan 14:30, 31; Jevrejima 12:2). Ako je naš pravi poticaj ljubav prema Bogu, našem Ocu, postoji li nešto što ne možemo podneti?

 ¹⁸ Naša nepokolebljiva ljubav prema Jehovi Bogu omogućuje nam da nastavimo da pobeđujemo svet u ovom najkritičnijem vremenu iskušavanja. A Jehova će, kroz Isusa Hrista, nastaviti da nam pruža pomoć koja nam je potrebna, bez obzira koliko je ovom starom sistemu stvari još dozvoljeno da postoji (1. Petrova 5:10). Naravno, mi se ne bavimo predviđanjima koliko je još vremena preostalo, i ne određujemo nikakav određeni datum. To prepuštamo Velikom Kontroloru vremena, Jehovi Bogu (Psalam 31:15).

19, 20. (a) Kako treba da gledamo na svaki dan u kome istrajemo? (b) Koji nerazumni postupak želimo izbegavati, i zašto?

¹⁹ Međutim, naraštaj za koji je prorečeno da će biti svedok i da će doživeti ’svršetak sistema stvari‘ danas je poodmakao u godinama (Matej 24:3, 32-35, NW). Nemojmo zato nikada zaboraviti da je svaki dan u kome istrajemo jedan dan manje u kom Satana i njegovi demoni oskvrnjuju svemir samim svojim postojanjem i jedan dan bliže vremenu kada Jehova više neće podnositi postojanje ’posuda koje su sebe učinile prikladnim za propast‘ (Rimljanima 9:22, St). Uskoro, kada Jehovina dugotrpljivost dođe svom kraju, on će iskaliti svoj gnev na bezbožne ljude i žene. Time će on pokazati svoje božansko neodobravanje njihovog načina postupanja, iako im je dozvolio da žive sve ovo vreme.

²⁰ Bilo bi krajnje nerazumno s naše strane da prestanemo s naporima punim ljubavi da dobijemo slavnu nagradu koja je postavljena pred nas kroz Isusa Hrista. Umesto toga, odlučni smo da i dalje istrajemo kao verni Svedoci za Jehovu u ovom najpresudnijem vremenu kada će se Jehova opravdati kao Univerzalni Suveren.

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

◻ Zašto ne možemo izbeći da naša istrajnost bude ispitana?

◻ Koju obmanu želimo izbeći?

◻ Šta je potrebno kako bismo izbegli svako popuštanje s naše strane?

◻ Šta je naša deviza?

◻ Šta će nam pomoći da istrajemo u vreme nevolje?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 11. strani]

Božji narod, kao ovi Svedoci iz Port of Spejna u Trinidadu, uvek je bio spreman da čeka na Jehovu