Dobra vest dostiže seoska područja južne Afrike

BESNA svetina, policija, suzavac. Poslednjih godina u južnoafričkim gradovima i mestima besneli su ovakvi sukobi. Ni divna seoska područja — gde živi više od 40 posto stanovništva — nisu izbegla razorno delovanje političkog nasilja. Međutim, u svemu tome Jehovini svedoci su nastavili da objavljuju ’dobru vest mira‘ (Efescima 6:15, NW).

Svedoci već godinama sprovode godišnju tromesečnu propovedničku akciju posebno usmerenu na seosko stanovništvo. Na primer, u toj akciji je 1990. uzelo učešće više od 12 000 objavitelja Kraljevstva iz 334 skupštine. Svakako, trebalo je prebroditi mnoge prepreke da bi se dostigli ti raspršeni seoski stanovnici juga Afrike.

Između ostalog, Svedoci se moraju suočiti sa velikom raznolikošću kultura i jezika. A kakva je to samo mešavina! Na primer, tu su farmeri koji govore engleski i afrikans, kao i Pedi, Soto, Tongan, Cvana, Venda, Kosa i Zulu. Svaka grupa ima svoju zasebnu kulturu i jezik. Tu su i velike udaljenosti i neravni putevi. Sve to zahteva samopožrtvovani duh i mnogo vremena i novca. Ipak, Jehova je bogato blagoslovio njihove napore. Dozvolite nam da vam ispričamo nešto o teškoćama i uspesima tog jedinstvenog obeležja propovedničkog dela. (Uporedi Malahija 3:10.)

„Nedeljna“ škola u Zululandu

U samom centru polutropskog Zululanda leži duboka dolina reke Umvoti. Sa litica se mogu videti mnoštva slamnatih Zulu urođeničkih koliba (seoskih kuća) koje se protežu u daljini. Jedne nedelje 1984, dva objavitelja Kraljevstva došla su u dolinu krivudavim, prašnjavim putem. Tamo je tako  vruće i vlažno da je to područje nazvano Kua-Satane (Satanino mesto) — očigledna aluzija na krivu nauku o paklenoj vatri koju podržava Đavo!

Sva u znoju, braća su prišla ženi po imenu Doris, koja je vodila čas u nedeljnoj školi. Nakon što je čula vest Kraljevstva, Doris je odmah pozvala braću da održe govor njenoj grupi od oko 40 mladih. Kakav je bio rezultat? Braća su se vratila sledeće nedelje sa 70 primeraka publikacije Moja knjiga biblijskih priča za upotrebu u lokalnoj školi. Za nekoliko sedmica, atmosfera u nedeljnoj školi se promenila, tako da je to sada bila grupa za proučavanje Biblije. Umesto crkvenih pesama, pevane su Kraljevske melodije na afrički način, sa prekrasnom prirodnom harmonijom. Uskoro je grupa narasla na više od 60 osoba. Jedan brat je uzviknuo: „Kakvo je samo pobuđujuće iskustvo bilo učestvovati u pretvaranju te nedeljne škole u mesto pravog obožavanja!“

U prašnjavoj stepi

Zbog uplitanja crkve u politički nemir, mnogi beli farmeri oprezni su ili čak sumnjičavi u vezi svakoga ko im prilazi s biblijskom vešću. Zapazimo ovaj izveštaj grupe iz Johanesburga koja je putovala oko 640 kilometara da propoveda dobru vest u tom delu Transvala.

„Putujemo već skoro četiri sata severno preko talasaste stepe. Ples fatamorgane na ravnom putu treperi na afričkom suncu. Iznenada, asfaltni put prelazi u prašnjavi put, izbrazdan i pun rupa. Konačno nas peskoviti put dovodi do farme.

’Dobro jutro, Menier [Gospodine]‘, kažemo pozdravljajući krupnog farmera.

’Jutro‘, čujemo grubi odgovor. ’Mogu li vam pomoći?‘

Nakon što smo se predstavili, objašnjavamo razlog naše posete. Teško da možemo išta reći dok on viče: ’Moj domini [sveštenik] upozorio me je na vas! Svi ste vi komunisti i antihristi. Smesta se gubite sa moje farme pre nego što...!‘

Farmerovo držanje ukazuje da svakog trenutka može planuti. Nemajući velikog izbora, odlučujemo da se oprostimo i ’otresemo prah sa svojih nogu‘ (Matej 10:14). Imamo dosta prašine da to učinimo i doslovno.

Reakcija je ista i na sledećoj farmi. Tada shvatamo da je lokalnu telefonsku liniju obilato koristio sveštenik holandske reformatorske crkve koji je upozoravao ’svoje stado‘ na predstojeću ’opasnost‘ u susedstvu. Na kraju smo sreli farmera koji, iako nezainteresovan, kaže: ’Da, možete govoriti mojim radnicima.‘

Upravo to smo čekali. Sakupljene uz stabla akacije, nalaze se desetak skromnih koliba od ilovače. Naslućujemo radoznale oči koje vire iz koliba dok slažemo uredne hrpe literature na haubu našeg automobila. Jedna hrpa Biblija, jedna hrpa knjiga Ti možeš zauvek da živiš u Raju na Zemlji, hrpa knjiga Moja knjiga biblijskih priča i različite brošure upotpunjuju ponudu. Jedan dečak iz tog mesta trči da obavesti seljake o našem dolasku. Uskoro je oko automobila okupljeno mnoštvo od oko 30 osoba kako bi čuli vest.

Emitovana im je unapred snimljena propoved na cvana jeziku. Kako su samo ti ljudi srećni što čuju na svom jeziku dobru vest o Božjem Kraljevstvu i nadu u Raj! Čuje se mnogo uzbudljivog čavrljanja kada su im ponuđene publikacije. Uskoro jedva stižemo da izađemo na kraj sa zahtevima. Jedan stariji čovek je hteo da kupi čak i kasetofon. Duboko smo dirnuti dok prisutni na mnoge sitne načine izražavaju cenjenje za dobru vest — stidljivim osmehom, tapšanjem, prijaznim ’Hvala vam‘.

 Deca spontano formiraju nepravilan red i pevaju tradicionalnu oproštajnu pesmu. Iznenada prašnjavi, izbrazdani putevi i ponekad negativni odgovori postaju beznačajni. Svaki napor tako se isplatio!“

Poglavica izdaje objavu!

Jedna skupština iz Soueta bila je određena da propoveda u plemenskom području blizu istočnog grada Pit Ritifa. Tamošnji običaj nalaže da posetilac prvo kaže induni (poglavici) tog područja čime se bavi. Braća su udovoljila toj pripremi. Kako su bili iznenađeni kada ih je poglavica srdačno pozdravio i čak im ponudio smeštaj u svojoj kući! Dalje, koristeći svoj službeni pečat, napisao je preporuku za objavitelje da je nose od vrata do vrata. Ona je glasila: „Ovo su propovednici Božjeg Kraljevstva. Uvedite ih u svoju kuću i poslušajte ih.“

Odaziv je bio tako divan da su Svedoci uredili da se održi javno predavanje u dvorištu poglavičine kuće tog nedeljnog popodneva. „Dvorana“ pod vedrim nebom bila je sasvim popunjena, a sastanak je započeo i završio pesmom i molitvom. Objavitelji su se radovali sličnim iskustvima sa onima koji su bili povoljno naklonjeni i u drugim seoskim područjima.

Jedna takva osoba bio je Nataniel, u malom selu Pitsedisulejang, u sušom pogođenom predelu Bofutacvane. On je radio na razvoju zajednice i bio je uključen u program poučavanja lokalnih stanovnika kako da uspešno gaje plodove. Maštao je o pretvaranju te neplodne zemlje u raj. Ali, kada je čuo da će uskoro nastupiti sveopšti Raj, njegove su oči zasijale. On je marljivo zapisao svaki biblijski stih koji su mu objavitelji pokazali. Nataniel je brzo stupio u vezu sa najbližom skupštinom, udaljenom oko 30 kilometara.

Radosno pomagati mnogim tražiiocima istine

„Jehova nam je pokazao da siromaštvo ne sprečava duhovno gladnu osobu da upozna istinu“, kaže Monika, pionirka, odnosno punovremeni objavitelj Kraljevstva. Ona je bila deo grupe pionira koja je propovedala od farme do farme na otvorenim ravnicama Slobodne Države Orindž u središnjem delu zemlje. Kako su se pioniri osećali trošeći se na prenošenju dobre vesti tim ljudima? „Može li iko proceniti vrednost onoga što smo doživeli?“ odgovaraju oni. Zaista, pioniri su bili dobro duhovno nagrađeni za svoje napore.

Čak i to što ne zna da čita ne sprečava duhovno gladnu osobu da upozna biblijsku istinu. Dobro ilustrovanu brošuru Raduj se zauvek životu na Zemlji! posebno su dobro primili oni koji su nepismeni ili koji znaju da čitaju veoma malo. I mladi i stari su oduševljeni slikama u boji koje prikazuju Raj. Jedan punovremeni radnik koji pomaže pri štampanju takvog materijala primetio je: „Ova brošura pomaže ljudima da vide Raj kao stvarnost i povećava njihovo prirodno poštovanje i strahopoštovanje prema Bibliji.“

Iz tog istog razloga je i publikacija Moja knjiga biblijskih priča bila izuzetno prihvaćena. U udaljenom plemenskom području Leboua, dve naše duhovne sestre su bile iznenađene kada su pronašle starog, delimično slepog čoveka i njegovu ženu koji su imali primerak te knjige na sepedi jeziku. Taj par koristio je tu knjigu kao priručnik u poučavanju dece iz tog mesta. U stvari, knjiga je tako dobro proučavana i potcrtavana da se raspadala. Kako su radosni bili kada su dobili novi primerak!

Zato prave hrišćanske publikacije ispunjavaju veliku potrebu u pomaganju onima koji gladuju za istinom. Zanimljivo  je da veliki deo čitavog štampanog materijala na mnogim lokalnim jezicima juga Afrike izdaje Društvo Kula stražara. Samo u 1990, u seoskim područjima Južne Afrike bilo je raspačano 113 529 knjiga, brošura i časopisa koje je izdalo Društvo.

Plod truda

Da li su ta divna iskustva i raspačavanje literature doneli trajni plod u seoskim područjima Južne Afrike? Sasvim sigurno jesu. Od 1989, bile su formirane četiri skupštine i devet izdvojenih grupa kao direktna posledica propovedanja dobre vesti u seoskim područjima Južne Afrike. Povremeni specijalni pioniri i opšti pioniri predvodili su u većini tog posla.

Sećaš li se Doris i njene nedeljne škole u udaljenoj dolini Zululanda? Danas je ona predani, kršteni Svedok Jehove. Osim toga, tamo nastavlja duhovno napredovati rastuća grupa od devet objavitelja Kraljevstva. Mnogi novi prisustvuju sastancima koji se održavaju u Dorisinoj kući, a sedam osoba s kojima je vodila biblijske studije krstilo se na oblasnom kongresu održanom u Durbanu u decembru 1990.

Takav plod je srdačan podsticaj za objavitelje Kraljevstva u Južnoj Africi. Oni uzimaju k srcu Pavlove reči: „Dok priliku imamo, da činimo dobro svakome“ (Galatima 6:10). Da, Jehovine sluge odlučne su da dostignu iskrene ljude, uključujući one koji žive u seoskim područjima tog ’najudaljenijeg dela zemlje‘ (Dela 1:8, NW).

[Mape/Slike na 24. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Leboua

TRANSVAL

Soueto

Pit Ritif

Bofutacvana

SLOBODNA DRŽAVA ORINDŽ