Dobrohotni rimski centurion

RIMSKI centurioni nisu bili poznati po dobrohotnosti. Opunomoćen da vodi četu od sto borbom okorelih vojnika, centurion je morao biti tvrd, strog narednik, održavalac reda, a ponekad čak i izvršilac osude. Ipak Biblija nas izveštava o rimskom centurionu Avgustove čete koji je pokazao pravu velikodušnost i samilost prema apostolu Pavlu. Kako se zvao? Julije.

Biblija nam predstavlja tog čoveka u 27. poglavlju Dela apostola. Pavle je zahtevao da cezar čuje njegovu žalbu u Rimu. Tako je, zajedno s nekoliko drugih zatvorenika, bio predat pod nadzor „centurionu carske kohorte, po imenu Juliju“. Oni su isplovili iz Cezareje, morske luke severozapadno od Jerusalima, koja je služila kao glavni štab za rimske trupe. Istoričar Luka kaže: „Sutradan stigosmo u Sidon. I Julije, koji lepo postupaše s Pavlom, dopusti mu da obiđe svoje prijatelje i da primi pomoć njihovu“ (Dela 27:1-3).

Šta je Julija u stvari podstaklo na takvu dobrohotnost nije navedeno u Bibliji. Možda mu je pod zapovedništvom Upravitelja Festa bilo naređeno da posebno postupa s Pavlom. Ili se možda dobro upoznao s okolnostima Pavlovog pritvora. Možda se Julije jednostavno divio Pavlovoj hrabrosti i besprekornosti. U svakom slučaju, izgleda da je Julije uviđao da Pavle nije bio običan zatvorenik.

Uprkos tome, Julije je odabrao da ne posluša Pavlovo upozorenje da ne isplovi iz Dobrih pristaništa. Uskoro je brod sustigao silni vetar koji je pretio da ga nasuče na peščanu obalu severne Afrike (Dela 27:8-17). Pavle je ustao usred te oluje i uveravao zastrašene putnike da ’ni jedan od njih se neće izgubiti, samo će  lađa da propadne‘. Ipak su neki od mornara kasnije pokušali da pobegnu. Pavle je tada rekao Juliju: „Ako ovi ne ostanu na lađi, ne možete vi da se izbavite“ (Dela 27:21, 22, 30, 31).

Ovoga puta je Julije odlučio da posluša Pavla i beg mornara je bio osujećen. Tačno kako je Pavle predskazao, brod se nasukao na plićak i razbio se. Bojeći se da će zatvorenici pobeći, vojnici na brodu su odlučili da ih sve pobiju. Ali, Julije se još jednom umešao i sprečio svoje ljude, spasavši tako Pavlov život (Dela 27:32, 41-44).

Biblija ne kaže šta se dogodilo s tim dobrohotnim centurionom, ni da li je ikada prihvatio hrišćansku veru. Dobrohotnost koju je pokazao bila je u najboljem slučaju dokaz o delovanju od Boga date savesti (Rimljanima 2:14, 15). Hrišćani, međutim, idu dalje od ljudske dobrohotnosti i pokazuju božansku dobrohotnost koja proizilazi iz posedovanja Božjeg duha (Galatima 5:22). Ako je pak paganski vojnik koji nije poznavao Boga mogao pokazivati dobrohotnost, koliko više Božji narod treba da bude podstaknut da to isto čini!