„Nadglednik mora biti... koji se samosavladava“
„Nadglednik mora biti... koji se samosavladava“
„Nadglednik mora biti... koji se samosavladava“ (TITU 1:7, 8, „NW“).
1, 2. Koji je primer uzdržavanja pružio Vilijam Oranski, i sa kakvim korisnim rezultatima?
ISTORIJA pruža jedan zaista značajan primer koji uključuje suzdržavanje osećanja. Sredinom 16. veka, mladi holandski plemić Vilijam Oranski bio je u lovu sa francuskim kraljem Henrikom II. Kralj je Vilijamu otkrio plan koji su imali on i kralj Španije da izbrišu sve protestante iz Francuske i Holandije — u stvari, iz celog tzv. hrišćanstva. Kralj Henrik imao je utisak da je mladi Vilijam revni katolik kao on, pa mu je zato otkrio sve detalje zavere. Ono što je Vilijam čuo strašno ga je užasnulo, jer su mnogi njegovi najbliži prijatelji bili protestanti, ali nije pokazao svoja osećanja; umesto toga, pokazao je veliko zanimanje za sve pojedinosti koje mu je kralj pružio.
2 Međutim, čim je bio u mogućnosti, Vilijam je pokrenuo planove da osujeti tu zaveru, a to je konačno dovelo do oslobođenja Holandije od španske katoličke dominacije. Samo zato što je bio u stanju da pokaže samosavladavanje kada je prvi put čuo za zaveru, postao je poznat kao „Vilijam I Ćutljivi“. On je bio tako uspešan da je rečeno: „On je bio stvarni utemeljitelj nezavisnosti i veličine holandske republike.“
3. Ko izvlači korist kada hrišćanske starešine iskazuju samosavladavanje?
3 Zbog svoje suzdržljivosti, Vilijam I Ćutljivi doneo je veliku korist i sebi i svom narodu. Slično tome, plod svetog duha, samosavladavanje, treba danas da pokazuju hrišćanske starešine, ili nadglednici (Galatima 5:22, 23). Iskazivanjem te osobine, oni donose korist i sebi i skupštinama. S druge strane, ako propuste da iskažu samosavladavanje, to može prouzrokovati neprocenjivu štetu.
Samosavladavanje — zahtev za starešine
4. Koji savet apostola Pavla naglašava potrebu da starešine iskazuju samosavladavanje?
4 Pavle, i sam starešina, uvideo je važnost samosavladavanja. Kada je savetovao starešine koje su mu došle iz Efesa, rekao im je: „Pazite dakle na sebe i na celo stado.“ Između ostalog, paziti na sebe uključivalo je potrebu da iskazuju samosavladavanje, da paze na svoje ponašanje. Pišući Timoteju, Pavle je ukazao na istu stvar, govoreći: „Pazi na sebe i na nauku.“ Taj savet je pokazao da je Pavle bio svestan ljudske sklonosti da neki više pažnje posvećuju propovedanju nego sprovođenju u delo onoga što propovedaju. Prema tome, on je pre svega naglasio potrebu da paze na sebe (Dela 20:28; 1. Timoteju 4:16).
5. Na koji način se imenuju hrišćanske starešine, i gde su u Bibliji zapisani preduslovi za njih?
5 Kako su godine prolazile, biblijska uloga starešina postepeno je postajala jasnija. Danas vidimo da je biti starešina imenovani položaj. Starešine su imenovane od Vodećeg tela Jehovinih svedoka ili njegovih direktnih predstavnika. To telo, opet, predstavlja ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW). Preduslove potrebne da se postane hrišćanski nadglednik, ili starešina, naveo je uglavnom apostol Pavle u 1. Timoteju 3:1-7 i Titu 1:5-9.
6, 7. Koji određeni preduslovi za starešine zahtevaju samosavladavanje?
6 Pavle u 1. Timoteju 3:2, 3 navodi da nadglednik mora biti umeren u navikama. To, kao i potreba da starešina bude uredan, zahteva iskazivanje samosavladavanja. Čovek koji ima preduslove za nadglednika nije udarač i nije ratoboran. Ti preduslovi takođe zahtevaju da starešina bude onaj koji se samosavladava. Osim toga, da starešina ne bi bio pijani svađalica koji se predaje vinu, on mora iskazivati samosavladavanje. (Vidi i fusnotu za 1. Timoteju 3:2, 3.)
7 Pavle je u Titu 1:7, 8 posebno naveo da nadglednik mora biti onaj koji se samosavladava. Međutim, zapazimo kako mnogo drugih zahteva nabrojanih u tim stihovima uključuje samosavladavanje. Na primer, nadglednik mora biti bez optužbe, da, besprekoran. Zaista, nadglednik ne može udovoljiti ovim zahtevima ukoliko ne iskazuje samosavladavanje.
U ophođenju s drugima
8. Koje osobine, koje treba da imaju starešine kada daju savet, podvlače potrebu za samosavladavanjem?
8 I opet, nadglednik mora biti strpljiv i dugotrpljiv u ophođenju sa suvernicima, a to zahteva samosavladavanje. Na primer, u Galatima 6:1 čitamo: „Braćo, ako koji čovek i učini kakav krivi korak pre nego što je toga svestan, vi koji imate duhovne sposobnosti [uglavnom starešine] pokušajte takvog čoveka ispraviti u duhu blagosti, pazeći svaki na sebe, da i ti ne budeš iskušan“ (NW). Pokazati duh blagosti zahteva samosavladavanje. Što se toga tiče, samosavladavanje je uključeno i u potrebu da se pazi na sebe. Na isti način, kada neko ko je u nevolji pozove starešinu da mu pruži pomoć, vrlo je važno samosavladavanje. Bez obzira kakvo mišljenje ima o tom pojedincu, starešina mora biti ljubazan, strpljiv i pun razumevanja. Umesto da prebrzo daje savet, starešina mora biti spreman da sluša i izmami iz pojedinca šta ga zaista muči.
9. Koji savet starešine treba da imaju u mislima pri ophođenju sa jako uzbuđenom braćom?
9 Sledeći savet iz Jakova 1:19 odgovarajući je posebno u ophođenju sa jako uzbuđenom osobom: „Znajte to, ljubljena braćo moja. Neka bude zato svaki čovek gotov da sluša, a spor da govori, i spor srditi se“. Da, posebno kada se suočava sa ljutitim ili uzbuđenim reakcijama, starešina mora biti pažljiv da ne odgovori na isti način. Potrebno je samosavladavanje da se na emotivne optužujuće reči ne odgovori emotivnim optužujućim rečima, da se ’ne vraća zlo za zlo‘ (Rimljanima 12:17). Odgovaranje istom merom samo pogoršava stvari. Zato Božja reč ponovo pruža starešinama divan savet, podsećajući ih da „blag odgovor utišava jarost“ (Poslovice 15:1).
Samosavladavanje na sastancima starešina i pravnim saslušanjima
10, 11. Šta se događalo na sastancima starešina, što pokazuje potrebu za samosavladavanjem u takvim prilikama?
10 Još jedno područje na kom hrišćanski nadglednici treba da budu pažljivi da iskazuju samosavladavanje su sastanci starešina. Govoriti mirno u interesu istine i pravde ponekad zahteva veliko samosavladavanje. Ono je potrebno i da bi se izbeglo nastojanje da se dominira raspravom. Ako je starešina sklon tome, drugi će starešina pokazati dobrohotnost ako ga savetuje. (Uporedi 3. Jovanova 9.)
11 I ponovo, na sastancima starešina, suviše ozbiljan starešina može biti iskušan da se uzbudi, čak da podigne glas. Kako samo takvi postupci pokazuju nedostatak samosavladavanja! Oni su u stvari štetni u dvostrukom pogledu. S jedne strane, u kolikoj meri osoba gubi samosavladavanje u tolikoj meri oslabljuje svoj položaj dozvoljavajući osećanjima da zasene logiku. S druge strane, u kolikoj meri se osoba uzbudi, ona nastoji da uzbudi druge starešine ili da im se čak suprotstavi. Osim toga, ukoliko starešine nisu pažljive, oštre razlike u mišljenju mogu dovesti do podele u njihovim redovima. To šteti i njima i skupštini. (Uporedi Dela 15:36-40.)
12. U suočavanju sa kojim situacijama starešine moraju biti pažljivi da iskazuju samosavladavanje?
12 Starešine treba da pokazuju veliko samosavladavanje i da bi izbegli pristranost ili zloupotrebu svog položaja. Tako je lako popustiti iskušenju, dozvoliti da nesavršeno ljudsko razmišljanje utiče na ono što neko kaže ili čini? Starešine su uvek iznova propuštale da postupe odlučno kada je njihovo dete ili neki drugi rođak bio optužen za neispravno postupanje. U takvim slučajevima potrebno je samosavladavanje da se ne dozvoli rodbinskim vezama da spreče pravedno postupanje (Deuteronom 10:17).
13. Zašto je starešinama posebno potrebno samosavladavanje na pravnim saslušanjima?
13 Još jedna situacija u kojoj je takođe veoma važno samosavladavanje je pravno saslušanje. Starešine moraju iskazivati veliko samosavladavanje kako na njih neopravdano ne bi uticala osećanja. Oni ne bi smeli dozvoliti da ih tako lako savladaju nečije suze. Starešina istovremeno mora biti oprezan da ne izgubi svoj mir kada se počnu ređati optužbe ili ga počnu klevetati, kao što može biti u slučaju kada je suočen sa otpadnicima. Ovde su vrlo prikladne Pavlove reči: „Gospodov rob se ne treba upuštati u borbe, nego treba biti obazriv prema svima.“ Potrebno je samosavladavanje da se iskazuje blagost pod pritiskom. Pavle nastavlja pokazivati da se „Gospodov rob“ mora „suzdržavati u zlu, s blagošću poučavati one koji su povoljno naklonjeni“. Pokazivati blagost i uzdržavati se u suočavanju sa protivljenjem zahteva veliko samosavladavanje (2. Timoteju 2:24, 25, NW).
Samosavladavanje sa suprotnim polom
14. Koji izvrstan savet treba da slede starešine u svom ophođenju sa suprotnim polom?
14 Starešine moraju biti jako budne da iskazuju samosavladavanje u svom ophođenju sa suprotnim polom. Starešini se ne preporučuje da sam obavlja pastirsku posetu kod sestre. Starešina treba da bude u društvu drugog starešine ili sluge pomoćnika. Verovatno uviđajući taj problem, Pavle je savetovao starešini Timoteju: „Govori... starijim ženama kao materama, mladima kao sestrama u potpunoj čistoti“ (1. Timoteju 5:1, 2). Neke starešine su viđene kako stavljaju ruke na sestru slično očinskom gestu. Ali, oni mogu zavaravati sami sebe, jer takav gest može biti podstaknut romantičnim nagonom, umesto čistom hrišćanskom bratskom naklonošću. (Uporedi 1. Korinćanima 7:1.)
15. Kako jedan slučaj ističe sramotu nanesenu Jehovinom imenu zato što jedan starešina nije iskazao samosavladavanje?
15 Kako je samo mnogo štete naneseno istini zato što neke starešine nisu iskazale samosavladavanje u ophođenju sa sestrama u skupštini! Pre nekoliko godina, jedan starešina je bio isključen zato što je učinio preljubu sa hrišćanskom sestrom čiji suprug nije bio Svedok. Iste večeri kada je objavljeno isključenje bivšeg starešine, ojađeni suprug stupio je u Kraljevsku dvoranu sa puškom i zapucao u dvoje krivaca. Nijedno nije bilo ubijeno, a on je bio odmah razoružan. Ali, idućeg dana glavne novine na prvoj strani donele su vest o ’pucanju u crkvi‘. Kakvu je samo sramotu skupštini i Jehovinom imenu doneo nedostatak samosavladavanja tog starešine!
Samosavladavanje na drugim područjima
16. Zašto starešine moraju biti pažljivi da iskazuju samosavladavanje kada drže javno predavanje?
16 Samosavladavanje je veoma potrebno i kada starešina drži javno predavanje. Javni govornik treba da bude uzor pouzdanja i ravnoteže. Neki pokušavaju da razvesele svoje slušaoce mnogim duhovitim primedbama koje čine samo zato da se prisutni nasmeju. To može pokazati popuštanje iskušenju da se ugodi prisutnima. Naravno, svako popuštanje iskušenju predstavlja nedostatak samosavladavanja. Moglo bi se čak reći da i prekoračenje vremena kod iznošenja govora otkriva nedostatak samosavladavanja, kao i nedovoljnu pripremu.
17, 18. Koju ulogu igra samosavladavanje kada starešina uravnotežuje svoje različite odgovornosti?
17 Svaki starešina koji se trudi mora se suočiti sa izazovom da uravnoteži zahteve postavljene pred njegovo vreme i snagu. Potrebno je samosavladavanje da se ne ide u krajnosti. Neke starešine su toliko bile usredsređene na zahteve u vezi skupštine, da su zanemarile svoju porodicu. Tako je jedna sestra pričala supruzi jednog starešine o divnoj pastirskoj poseti koju je obavio kod nje, a supruga starešine je uzviknula: „Volela bih da i kod mene ponekad izvrši pastirsku posetu!“ (1. Timoteju 3:2, 4, 5).
18 Starešini takođe treba samosavladavanje da vreme koje provodi u ličnom studiju uravnoteži sa vremenom koje provodi u službi propovedanja ili pastirskim posetama. S obzirom na varljivost čovekovog srca, starešini je vrlo lako da provede više vremena nego što bi trebalo u onome što mu je možda najugodnije. Ako voli knjige, lako bi mogao da provodi više vremena u ličnom studiju nego što bi trebalo. Ako mu je služba od kuće do kuće donekle teška, možda razloge zašto je zanemaruje pronalazi u potrebi obavljanja pastirskih poseta.
19. Koju obavezu, koja podvlači potrebu za samosavladavanjem, imaju starešine?
19 Obaveza održavanja poverljivosti takođe zahteva da starešina bude budan što se tiče pokazivanja odlučnog samosavladavanja. Ovde je odgovarajući sledeći savet: „Nemoj drugog da otkrivaš tajne“ (Poslovice 25:9). Iskustvo pokazuje da je to zahtev koji se možda najviše krši među starešinama. Ako starešina ima mudru i ljubaznu suprugu sa kojom dobro komunicira, možda je sklon da razgovara ili samo spomene pitanje poverljive prirode. Ali, to je neispravno i krajnje nemudro. Kao prvo, time se proigrava poverenje. Duhovna braća i sestre dolaze kod starešina i poveravaju im se jer su uvereni da će pitanje ostati strogo poverljivo. Saopštavati poverljive stvari supruzi neispravno je, nemudro i neljubazno i zbog toga što je opterećuje nepotrebnim teretom (Poslovice 10:19; 11:13).
20. Zašto je tako važno da starešine iskazuju samosavladavanje?
20 Bez sumnje, samosavladavanje je toliko važno, i to posebno za starešine! Na temelju toga što su im poverene prednosti preuzimanja vođstva među Jehovinim narodom, oni imaju veću odgovornost. Pošto im je mnogo dato, od njih će se mnogo i tražiti (Luka 12:48; 16:10; uporedi Jakov 3:1). Prednost je i dužnost starešina da pružaju divan primer drugima. Još više od toga, imenovane starešine su u situaciji da drugima više pomognu ili više naškode, što često zavisi od toga da li pokazuju samosavladavanje ili ne. Nije čudo što je Pavle rekao: „Nadglednik mora biti... koji se samosavladava.“
Sećaš li se?
◻ Koji biblijski zahtevi za starešine pokazuju da moraju iskazivati samosavladavanje?
◻ Zašto je starešinama potrebno samosavladavanje u ophođenju sa suvernicima?
◻ Kako bi trebalo iskazivati samosavladavanje na sastancima starešina?
◻ Koji izazov predstavlja potreba da starešine održavaju poverljivost?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 20. strani]
Pokazivanje samosavladavanja je veoma važno na sastancima starešina
[Slika na 23. strani]
Hrišćanske starešine moraju iskazivati samosavladavanje i održavati poverljivost