Zašto neki u obožavanju koriste relikvije

NAPULJ, Italija. Zamisli da se nalaziš u ranim godinama 18. veka naše ere. U tamošnjoj katedrali pred jednom poznatom relikvijom stoji Džordž Berkli, Irski filozof. On s nevericom posmatra kako krv „San Đenara“, katoličkog „Svetog“ Januariusa, naizgled počinje teći.

Napulj se u tom pogledu malo promenio. Na primer, nedavno je crkva uprkos lošem vremenu ponovo bila prepuna ljudi, kada se dogodilo naizgledno čudo. Relikvija i procesija koju je predvodio kardinal nadbiskup bile su pozdravljene srdačnim aplauzom. Da, tada se, kao i u mnogim ranijim prilikama, opet činilo da krv „San Đenara“ počinje teći. O čudima vezanim za ovu relikviju redovno se izveštava još od 14. veka.

Prema katoličkoj tradiciji, relikvija (od latinske reči relinquere, koja ima značenje „ostaviti za sobom“) je nešto što je iza sebe ostavila osoba koja se smatrala svetom. Kako ističe rečnik Dizionario Ecclesiastico, relikvije su „u doslovnom značenju reči, telo ili deo tela i pepeo Sveca, a u širem smislu i predmeti koji su došli u dodir s telom sveca i koji su zbog toga vredni poštovanja“.

Papinsko odobravanje

Nema sumnje da se mnogi sa poštovanjem odnose prema relikvijama zbog naizglednih čuda koja su sa njima povezana. Papinsko odobravanje je očigledno još jedan činilac njihove popularnosti.

Najmanje četiri pape su u poslednjih 70 godina relikvijama pridali posebnu pažnju. U jednom katoličkom časopisu stajalo je da je i papa Pio XII, kao njegov prethodnik papa Pio XI, „na sebi nosio relikvije svete Lizije“. Pavle VI „je na stolu u svojoj radnoj sobi držao prst apostola [Tome]“, a Jovan Pavle II „u svom vlastitom stanu drži delove... posmrtnih ostataka“ „Svetog Benedikta“ i „Svetog Andrije“ (30 giorni, mart 1990, strana 50).

S obzirom na ovakvo odobravanje papa, nije ni iznenađujuće da raste potražnja za relikvijama, kako za privatno tako i za javno poštovanje. Ali, da li se takvo poštovanje relikvija dopada Bogu?

[Slika na 3. strani]

Relikvijar, kovčežić u kome se čuvaju relikvije

[Izvor]

Ljubaznošću The British Museuma