Da li je religija zaista potrebna?

DA LI ti je religija važna? Jesi li možda član neke religiozne grupe ili crkve? Ako jesi, onda imaš mnogo toga zajedničkog s ljudima koji su živeli 1844. Te godine je nemački filozof Karl Marks napisao: „Religija... je opijum za narod.“ Tada je skoro svako išao u crkvu, a religija je imala jak uticaj u skoro svakom sloju društva. Danas se to drastično promenilo, i religija u životu stotina miliona ljudi igra sasvim malu ili nikakvu ulogu. Ako ideš u crkvu, verovatno pripadaš manjini u tvom društvu.

Koji je uzrok te promene? Kao prvo, Karl Marks je razvio antireligioznu filozofiju koja je postala vrlo uticajna. Marks je religiju očigledno smatrao preprekom za napredak ljudi. Tvrdio je da potrebe čovečanstva najbolje može zadovoljiti materijalizam, filozofija koja za Boga ili tradicionalnu religiju ne ostavlja mesta. Ovo ga je dovelo do sledeće tvrdnje: „Prvi uslov za ljudsku sreću je ukidanje religije.“

Marksovu filozofiju materijalizma još više su razvili nemački socijalista Fridrih Engels i ruski komunistički vođa Vladimir Lenjin. Ona je postala poznata pod imenom marksizam-lenjinizam. Sve do nedavno, preko trećine čovečanstva živelo je pod političkim režimima koji su u većoj ili manjoj meri sledili tu ateističku filozofiju. Mnogi muškarci i žene i danas žive tako.

Porast sekularizma

Međutim, širenje komunističke filozofije nije bila jedina stvar koja je oslabila uticaj religije na čovečanstvo. Određenu ulogu odigrao je i razvoj na području nauke. Na primer, popularnost teorije evolucije mnoge ljude je navela na sumnju  u postojanje Stvoritelja. Bili su tu i drugi faktori.

Encyclopædia Britannica spominje „otkriće naučnih objašnjenja za pojave koje su se ranije pripisivale natprirodnim uzrocima“ i „eliminaciju uticaja organizovane religije iz sfera aktivnosti kao što su medicina, obrazovanje i umetnost“. Zbivanja kao što su ova dovela su do porasta sekularizma. Šta je sekularizam? On se definiše kao „način života... koji se zasniva na pretpostavci da religiju i religiozna razmišljanja treba ignorisati i odlučno ih odbaciti“. Sekularizam je uticajan i u komunističkim i nekomunističkim zemljama.

Ali, sekularizam i marksizam-lenjinizam nisu bili sami u oslabljivanju uticaja religije. Krivicu snose i crkve takozvanog hrišćanstva. Zašto? Jer su vekovima zloupotrebljavale svoj autoritet. Takođe su naučavale doktrine koje imaju temelj u nebiblijskim tradicijama i ljudskim filozofijama a ne u Bibliji. Tako su mnogi iz njihovih stada bili duhovno previše oslabljeni da bi mogli izdržati nalet sekularizma.

Dalje, same crkve su se u velikoj meri konačno predale sekularizmu. U 19. veku, religiozni naučnici takozvanog hrišćanstva nastupili su s jednim oblikom više kritike koji je mnogima razorio poverenje u Bibliju kao nadahnutu Božju reč. Crkve, uključujući i Rimokatoličku, prihvatile su teoriju evolucije. Da, one su i dalje tvrdile da veruju u stvaranje. Ali, ostavile su mogućnost da se razvilo telo čoveka, dok je Bog stvorio samo dušu. Tokom 1960-ih protestantizam je došao s teologijom koja je zastupala „smrt Boga“. Mnogo je protestantskih sveštenika opravdavalo materijalistički način života. Oni su odobravali predbračni seks, pa čak i homoseksualnost. Neki katolički teolozi su razvili teologiju oslobođenja, mešajući katolicizam s revolucionarnim marksizmom.

Povlačenje sekularizma

Tako je sekularizam preovladao, a naročito tokom 1960-ih i nadalje sve do sredine 1970-ih. Zatim su se stvari opet promenile. Izgledalo je da se religija opet vraća, iako najvećim delom ne i glavne crkve. Tokom 1970-ih i 1980-ih ceo svet je bio svedok nicanja novih religioznih grupa.

 Zašto to ponovno oživljavanje religije? Francuski sociolog Žil Kepel (Gilles Kepel) je rekao da „sekularno obrazovani laici... tvrde da ih je sekularna kultura dovela do kraja slepe ulice i da, govoreći o svom oslobođenju od Boga, ljudi žanju ono što su svojim ponosom i taštinom posejali: delinkvenciju, razvode, sidu, zloupotrebu droge [i] samoubistva“.

Jedan novi sveži momenat u povlačenju sekularizacije nastao je nedavnim očiglednim kolapsom marksizma-lenjinizma. Za mnoge ljude je ta ateistička filozofija postala prava religija. Zamisli onda zbunjenost onih koji su u nju položili svoju veru! Izveštaj iz Moskve u Washington Postu citirao je jednog bivšeg direktora više škole komunističke partije, koji je rekao: „Jedna zemlja ne živi samo na svojoj ekonomiji i institucijama, nego i na svojoj mitologiji i osnivačima. Razorna je stvar za bilo koje društvo otkriće da njihovi najveći mitovi nisu bili temeljeni na istini već na propagandi i fantaziji. Eto, to je ono kroz šta mi sada prolazimo u slučaju Lenjina i revolucije.“

Govoreći i o komunističkom i kapitalističkom svetu, francuski sociolog i filozof Edgar Maren (Edgar Marin) je priznao: „Ne samo da smo videli kolaps briljantne budućnosti obećavane proleterijatu, nego smo videli i kolaps automatskog i prirodnog napretka sekularnog društva, u kome je trebalo da se nauka, razmišljanje i demokratija razvijaju automatski... Sada nije zasiguran nikakav napredak. Budućnost kojoj smo se nadali, propala je.“ Takvo osećanje praznine imaju mnogi koji su svoju veru položili u napore čoveka da bez Boga stvori bolji svet.

Obnovljeno zanimanje za religiju

Ovaj svetski osećaj otrežnjenja je uzrok što određeni broj iskrenih pojedinaca uviđa potrebu za duhovnom stranom svog života. Oni uviđaju potrebu za religijom. Ali, oni nisu zadovoljni sa glavnim crkvama, a neki takođe sumnjaju u nove religije — uključujući kultove ozdravljenja, karizmatske grupe, ezoterične sekte, pa čak i grupe obožavalaca Satane. I religiozni fanatizam takođe podiže svoju ružnu glavu. Da, religija se vraća u svoj raznovrsnosti. Ali, da li je takav povratak religiji dobra stvar za čovečanstvo? Zaista, odgovara li stvarno ikoja religija duhovnim potrebama čovečanstva?

[Slika na 3. strani]

„Religija je uzdah potlačenih stvorenja, osećanje bezosećajnog sveta i duša bezdušnog stanja. Ona je opijum za narod“

[Izvor]

Fotografija: New York Times, Berlin — 33225115

Musée d’Historie Contemporaine — BDIC (Universités de Paris)

[Slika na 4. strani]

Karl Marks i Vladimir Lenjin su religiju videli kao prepreku prema napretku čovečanstva

[Izvor]

Musée d’Historie Contemporaine — BDIC (Universités de Paris)

[Slika na 5. strani]

Marksističko-lenjinistička ideologija bila je uzrok velikih nada u srcima miliona ljudi

[Izvor]

Musée d’Historie Contemporaine — BDIC (Universités de Paris)

 [Izvor slike na 2. strani]

Fotografija na naslovnoj strani: Garo Nalbandian