Kako možemo uzvratiti Jehovi?

JEHOVA BOG pruža najbolji primer davanja. On je obdario ljude ’životom i disanjem i svim‘ (Dela 17:25). Bog daje da sunce jednako izlazi nad zlim i pravednim ljudima (Matej 5:45). Jehova nam, zaista, ’daje s neba kišu i godine rodne, dajući nam obilno i hrane i veselja za srca naša‘ (Dela 14:15-17). Zaista, „svaki savršen poklon odozgo je, dolazi od oca Svetlosti“! (Jakov 1:17).

Pored svih Božjih materijalnih darova, on šalje duhovnu svetlost i istinu (Psalam 43:3). Jehovine lojalne sluge bogato su blagoslovljene duhovnom hranom kojom ih snabdeva u pravo vreme preko ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47). Od Božjih duhovnih priprema možemo imati koristi jer je omogućio grešnim, smrtnim ljudima da se pomire s njim. Kako? Smrću svog Sina, Isusa Hrista, koji je svoj život dao kao otkup za mnoge (Matej 20:28; Rimljanima 5:8-12). Kakav dar od Jehove, Boga punog ljubavi! (Jovan 3:16).

Možemo li nekako uzvratiti?

Vekovima pre nego što je bila pribavljena otkupnina, jedan nadahnuti psalmista je toliko duboko cenio milosrđe koje je Bog udelio, izbavljenje i njegovu pomoć da je rekao: „Kako ću vratiti Gospodu za sva dobra što mi učini? Uzeću pehar spasenja, i prizvaću ime Gospodnje; izvršiću zavete svoje Gospodu pred svim narodom njegovim“ (Psalam 116:12-14).

Ako smo celim srcem predani Jehovi, onda dozivamo njegovo ime u veri i izvršujemo obećanja koja smo mu dali. Kao Jehovini svedoci, možemo slaviti Boga na taj način da uvek dobro govorimo o njemu i objavljujemo vest o njegovom Kraljevstvu (Psalam 145:1, 2, 10-13; Matej 24:14). Ali, mi ne možemo obogatiti Jehovu, koji je vlasnik svih stvari, ili mu uzvratiti za sva dobročinstva koja nam je učinio (1. Letopisa 29:14-17).

Kada dajemo poklone za unapređivanje interesa Kraljevstva, ne uzvraćamo Jehovi niti ga obogaćujemo. Međutim, takvo davanje pruža nam prilike da ispoljimo svoju ljubav prema Bogu. Prilozi koji nisu dati iz sebičnih poticaja, ili zato da bi se to razglasilo i da bi dobili pohvalu, nego iz darežljivosti i za unapređivanje pravog obožavanja, donose davaocu sreću i Jehovin blagoslov (Matej 6:1-4; Dela 20:35). Redovnim odvajanjem nečega iz svog materijalnog poseda za podupiranje pravog obožavanja i pomaganjem onima koji to zaslužuju, osoba može osigurati svoj udeo u takvom davanju i zadovoljstvu koje to donosi (1. Korinćanima 16:1, 2). Treba li to činiti plaćanjem desetka?

Da li treba plaćati desetak?

Jehova je preko svog proroka Malahije rekao: „Unesite u dom sve desetke, da u domu mome bude hrane, okušajte mene tako... neću li ustave nebeske otvoriti, neću li ja na vas obilan blagoslov izliti“ (Malahija 3:10). Drugi prevod kaže: „Donesite sve desetke u spreme“ (DK).

Desetak je deseti deo nečega. To je 10 posto dato ili plaćeno kao danak. Desetak se naročito davao u religiozne svrhe. To znači davati desetinu svog prihoda za unapređivanje obožavanja.

Patrijarh Avraham (Avram) je Melhisedeku Salemskom, kralju-svešteniku, dao desetinu od plena iz pobede nad Kedorlaomerom i njegovim saveznicima (Postanje 14:18-20; Jevrejima 7:4-10). Kasnije se Jakov zavetovao da dâ desetinu svog materijalnog poseda Bogu (Postanje 28:20-22). U svakom slučaju, davanje desetine je bilo dobrovoljno,  jer te rane Hebreje nije nijedan zakon obavezivao na plaćanje desetaka.

Deseci pod Zakonom

Kao Jehovin narod, Izraelci su dobili zakone o desecima. Ti zakoni su jasno obuhvatali izdvajanje dve desetine od godišnjeg prihoda, iako neki naučnici misle da je postojao samo jedan godišnji desetak. Tokom sabatne godine nije se plaćao desetak, pošto se nije očekivao nikakav prihod (Levitik 25:1-12). Deseci su se davali uz prve plodove prinošene Bogu (Izlazak 23:19).

Jedna desetina proizvoda zemlje i voćaka i očigledno od prirasta stoke i ovaca donosila se u hram i davala Levitima koji nisu dobili zemlju u nasledstvo. Oni su pak davali desetinu onoga što su primili za podupiranje Aronovog sveštenstva. Očigledno je pre davanja desetka žito bilo vršeno i plod vinove loze i maslina pretvoren u vino i ulje. Ako je Izraelac želeo dati novac umesto proizvoda mogao je to da učini pod uslovom da je dodao petinu vrednosti (Levitik 27:30-33; Brojevi 18:21-30).

Čini se da se odvajao i drugi desetak. Obično ga je porodica davala kada se narod okupljao na praznike. Ali, šta ako je udaljenost do Jerusalima bila prevelika da bi se taj desetak mogao otpremiti bez većih poteškoća? Tada su se žito, novo vino, ulje i životinje pretvorile u novac koji se mogao lako nositi (Deuteronom 12:4-18; 14:22-27). Na kraju svake treće i šeste godine sedmogodišnjeg sabatnog ciklusa stavljao se na stranu desetak za Levite, strance, udovice i dečake bez oca (Deuteronom 14:28, 29; 26:12).

 Pod Zakonom nije bila utvrđena kazna za zatajivanje desetka. Umesto toga, Jehova je stavio narod pod strogu moralnu obavezu davanja desetaka. Povremeno su morali pred njim izjaviti da je plaćen celi desetak (Deuteronom 26:13-15). Sve što je protivzakonito zadržano smatralo se kao da je ukradeno Bogu (Malahija 3:7-9).

Priprema plaćanja desetka nije bila teret. U stvari, kada su se Izraelci pridržavali tih zakona više su napredovali. Desetak je unapređivao pravo obožavanje bez nepotrebnog prekomernog naglašavanja njegovog materijalnog podupiranja. Dakle, priprema desetka bila je za dobro svih u Izraelu. Ali, da li hrišćani treba da plaćaju desetak?

Moraju li hrišćani plaćati desetak?

Neko vreme je plaćanje desetka bilo uobičajeno na području tzv. hrišćanstva. The Encyclopedia Americana piše: „To je... postepeno postalo uobičajeno u 6. veku. Crkveni sabor u Toursu 567. i Drugi sabor u Maconu 585. zastupali su plaćanje desetka... Zloupotreba je postala uobičajena, naročito kada se pravo na sabiranje desetka često davalo ili prodavalo laicima. Počevši od pape Grgura VII, takvo postupanje je bilo proglašeno za protivzakonito. Mnogi laici su tada svoja prava na sabiranje desetka predali manastirima i kapitlima. Reformacija nije ukinula plaćanje desetka i s tim se običajem nastavilo u Rimokatoličkoj crkvi i u protestantskim zemljama.“ Desetak je bio ukinut ili postepeno zamenjen u raznim zemljama, ali nekoliko religija ga ubira i sada.

Dakle, da li hrišćani treba da plaćaju desetak? Aleksandar Kruden (Alexander Cruden) kaže u svojoj biblijskoj konkordanci: „Ni naš Spasitelj, ni njegovi apostoli nisu ništa zapovedili u vezi desetka.“ Zaista, hrišćanima nije zapoveđeno plaćanje desetka. Sam Bog je učinio kraj Mojsijevom zakonu i njegovim pripremama za plaćanje desetka, prikovavši ga na Isusov mučenički stub (Rimljanima 6:14; Kološanima 2:13, 14). Zato, umesto da bi se od njih zahtevalo davanje određenog iznosa za pokrivanje skupštinskih izdataka, hrišćani daju dobrovoljne priloge.

Iskazuj čast Jehovi svojim vrednim stvarima

Naravno, ako hrišćanin dobrovoljno želi dati desetinu svog prihoda za unapređivanje pravog obožavanja, ne bi postojala nikakva biblijska primedba protiv takvih poklona. U pismu uz svoj poklon jedan petnaestogodišnjak iz Papue Nove Gvineje je napisao: „Kada sam bio mali, otac mi je govorio: ’Kad počneš raditi, moraš svoje prvine dati Jehovi.‘ Sećam se reči iz Poslovica 3:1, 9, gde se kaže da moramo svoje prvine davati Jehovi da bismo mu iskazali čast. Zato sam obećao da ću to učiniti i sada moram ispuniti svoje obećanje. Tako sam srećan što mogu da vam pošaljem ovaj novac kao pomoć za delo Kraljevstva.“ Biblija ne poziva hrišćane na davanje takvih obećanja. Velikodušno davanje je, međutim, lepi način pokazivanja živog zanimanja za unapređivanje pravog obožavanja.

Neki hrišćanin možda ne želi da odredi granicu poklanjanja za unapređenje obožavanja Jehove Boga. Evo primera: Tokom jednog kongresa Jehovinih svedoka razgovarale su dve starije sestre o poklonima koji se mogu dati za delo Kraljevstva. Što se tiče hrane koja se može  dobiti na mestu kongresa, pitala je jedna od sestara, koja ima 87 godina, koliko bi hrana mogla koštati tako da može pokloniti taj iznos. Druga sestra, koja ima 90 godina, rekla je: ’Daj baš toliko koliko misliš da vredi — i još malo više.‘ Kako divan stav je pokazala ta starija sestra!

Pošto je Jehovin narod sve svoje posvetio njemu, dragovoljno daje novčane poklone i druge priloge za podupiranje pravog obožavanja. (Uporedi 2. Korinćanima 8:12.) U stvari, hrišćanski način davanja pruža prilike za pokazivanje dubokog cenjenja za obožavanje Jehove. Takvo davanje nije ograničeno na desetak, ili desetinu, i mogu postojati okolnosti u kojima je pojedinac podstaknut da dâ više za unapređivanje interesa Kraljevstva (Matej 6:33).

Apostol Pavle je rekao: „Svaki neka priloži po volji svoga srca, a ne sa žalošću ili od nevolje jer Bog ljubi onoga koji rado daje“ (2. Korinćanima 9:7). Ako za podupiranje pravog obožavanja daješ radosno i velikodušno, dobro ćeš proći, jer mudra poslovica kaže: „Iskazuj čast Jehovi svojim vrednim stvarima i prvinama svega svog prinosa. Tada će tvoje žitnice biti prepune i kace će se tvoje prelivati novim vinom“ (Poslovice 3:9, 10, NW).

Mi ne možemo obogatiti Najvišega. Njemu pripada sve zlato i srebro, zveri na hiljadu planina i bezbrojne dragocene stvari (Psalam 50:10-12). Nikada ne možemo uzvratiti Bogu za sva njegova dobročinstva prema nama. Ali, mi možemo pokazivati svoje duboko cenjenje za njega i za prednost prinošenja svete službe njemu na slavu. A možemo biti sigurni da se bogati blagoslovi izlivaju na one koji velikodušno daju za unapređivanje čistog obožavanja i iskazuju čast Jehovi, velikodušnom Bogu punom ljubavi (2. Korinćanima 9:11).

[Okvir na 29. strani]

KAKO NEKI DOPRINOSE DELU KRALJEVSTVA

◻ PRILOZI ZA SVETSKO DELO: Mnogi predvide u budžetu ili stavljaju na stranu određeni iznos koji daju u kutiju s natpisom: „Prilozi za svetsko delo Kraljevstva (Matej 24:14).“ Skupštine šalju taj iznos svaki mesec najbližoj podružnici.

◻ DARIVANJE: Dobrovoljni novčani pokloni mogu se slati direktno podružnici. Nakit ili druge vrednosti mogu se takođe poklanjati. Uz ove priloge treba poslati kratko pismo u kome se izjavljuje da se radi o direktnom darivanju.

◻ SPORAZUM O USLOVNOM POKLANJANJU: Novac se može dati podružnici na čuvanje do smrti darovaoca pod uslovom da se u slučaju lične potrebe vrati darovaocu.

◻ OSIGURANJE: Podružnica može biti imenovana kao korisnik polise životnog osiguranja ili penzijskog osiguranja. Podružnicu treba obavestiti o svim takvim ugovorima.

◻ BANKOVNI RAČUNI: Bankovni računi, depozitne potvrde ili lični penzionerski računi mogu se uložiti podružnici kao deponovano ili naplativo u slučaju smrti, u saglasnosti s lokalnim zahtevima banke. Podružnicu obavestiti o svim takvim ugovorima.

◻ VREDNOSNI PAPIRI I OBVEZNICE: Vrednosni papiri i obveznice mogu se pokloniti podružnici bilo kao direktni dar ili uz sporazum da se dohodak stalno plaća darovaocu.

◻ NEKRETNINE: Nekretnine koje se mogu prodati mogu se pokloniti podružnici kao direktni dar ili da ostanu doživotno vlasništvo darovaoca koji može nastaviti da živi u njima. Pre prenošenja nekretnina podružnici, treba stupiti u vezu s podružnicom.

◻ TESTAMENTI I ZADUŽBINE: Imovina ili novac može se ostaviti u nasledstvo podružnici putem zakonski sastavljenog testamenta, ili se podružnica može imenovati kao korisnik zadužbine. Testament u korist religiozne organizacije može omogućiti izvesne porezne prednosti. Kopiju testamenta ili zadužbine treba poslati podružnici.

U vezi daljnjih informacija s obzirom na te stvari pišite na Hrišćanska verska zajednica Jehovinih svedoka, 41000 Zagreb, Kamaufova 11, ili na najbližu podružnicu.