Šta znači podložnost u braku?

KADA se hrišćanka udaje, ona mora preduzeti mnoga prilagođavanja. Verovatno najveća od njih utiču na njenu slobodu. Kao sama odrasla osoba, možda je bila slobodna da mnoge svoje odluke donosi bez savetovanja s bilo kim. Ali, pošto sada ima supruga, ona je obavezna da se savetuje s njim i traži njegovu dozvolu da učini mnoge stvari za koje je pre obično sama odlučivala. Zašto je to tako?

Zato što je Stvoritelj čovečanstva, kada je sjedinio u braku prvog čoveka i prvu ženu, postavio čoveka za poglavara njegovoj ženi i njihovoj budućoj deci. To je bilo veoma razumno. U svakoj organizovanoj grupi ljudi, neko treba preuzeti vođstvo i donositi konačne odluke. U slučaju braka, Stvoritelj je objavio da je „muž poglavar ženi“ (Efescima 5:23).

U prilog tome, božansko uputstvo navodi: „Žene neka budu podložne svojim muževima“ (Efescima 5:22, NW). Kako će na suprugu uticati ova priprema zavisi od dve stvari: Prvo, koliko je spremna da se podloži toj pripremi? I drugo, kako će njen suprug iskazivati svoj autoritet? Zaista, kada oba bračna partnera ispravno gledaju na tu pripremu, oni uviđaju da je ona blagoslov za suprugu, supruga i njihovu decu.

Ne tiranin

Kako suprug treba da iskazuje svoj autoritet? Sledeći divan primer Božjeg Sina. Biblija kaže: „Jer je muž glava svoje žene kao što je i Hrist glava skupštine, spasitelj tog tela. Muževi, nastavite da volite svoje žene, kao što je i Hrist voleo skupštinu i sebe predao za nju“ (Efescima 5:23, 25, NW). Iskazivanje poglavarstva Isusa Hrista bio je blagoslov za skupštinu. On nije bio tiranin. Njegovi učenici se nisu zbog njega osećali ograničeni ili potlačeni. Umesto toga, svi su ga poštovali zbog njegovog samilosnog postupanja punog ljubavi prema njima. Kakav divan primer koji muževi mogu slediti u postupanju sa svojim suprugama!

Ipak, ima muževa koji ne slede taj divan primer. Oni svoje poglavarstvo  koje im je dodelio Bog koriste sebično, umesto na dobro svojih supruga. Oni na tiranski način gospodare svojim suprugama, zahtevajući apsolutnu podložnost i često im ne dozvoljavajući da same donose bilo kakve odluke. Zato je razumljivo da supruge takvih muževa često žive nesrećnim životom. A zbog toga trpi i muž, jer ne uspeva da stekne ljubazno poštovanje svoje supruge.

Istina, Bog od žene zahteva da poštuje položaj koji njen suprug zauzima kao poglavar porodice. Ali, ako se suprug želi radovati njenom srdačnom poštovanju prema njemu kao osobi, on to mora zaslužiti, a najbolji način da to učini je da postupa odgovorno i da razvija divne, božanske osobine kao poglavar porodice.

Podložnost je relativna

Autoritet supruga nad svojom suprugom nije apsolutan. Na određene načine podložnost supruge može se uporediti sa hrišćanskom podložnošću svetovnom vladaru. Bog objavljuje da se hrišćani moraju ’pokoravati vlastima‘ (Rimljanima 13:1). Ipak, ta podložnost se uvek mora uravnotežiti s onim što dugujemo Bogu. Isus je rekao: „Vratite cezarevo cezaru, a Božje Bogu“ (Marko 12:17, NW). Ako cezar (svetovna vladavina) zahteva da mu damo ono što pripada Bogu, mi se prisećamo onoga što je apostol Petar rekao: „Moramo slušati Boga kao vladara pre nego ljude“ (Dela 5:29, NW).

Na donekle sličan način, ako je hrišćanka udata za čoveka koji ne razume ili propušta da poštuje hrišćanska načela, ona je ipak obavezna da mu bude podložna. Umesto da se buni protiv pripreme koju je Bog odredio, ona će učiniti dobro ako prema njemu postupa sa ljubavlju i razumevanjem, pokušavajući time da stekne njegovo poverenje. Možda će takvo lepo ponašanje navesti njenog supruga da se promeni; možda će čak biti pridobijen za istinu (1. Petrova 3:1, 2). Ako joj suprug naređuje da učini nešto što Bog zabranjuje, ona se treba prisetiti da je u prvom redu Bog njen vladar. Na primer, ako zahteva da učestvuje u nemoralnim seksualnim postupcima, kao što je izmena partnera, ona je obavezna da se ne pokori tome (1. Korinćanima 6:9, 10). Ona se u podložnosti suprugu vodi svojom savešću i u prvom redu podložnošću Bogu.

U vreme kralja Davida, Abigail je bila udata za Nabala, čoveka koji nije poštovao božanska načela i koji je postupao grubo i bez ljubavi prema Davidu i Davidovim ljudima. Oni su zaštitili hiljade ovaca i koza koje su pripadale Nabalu, ali kada je David tražio hranu, Nabal je odbio da dâ bilo šta.

Kada je čula da će škrt stav njenog muža doneti nevolju njihovom domu, Abigail je odlučila da sama odnese Davidu hranu. „Abigail uze odmah dvesta hlebova, dva meha vina, pet zgotovljevih ovaca, pet mera pržena žita, sto grozdova suhoga grožđa i dvesta gruda suhih smokava. Ona to metnu na magarce, i reče momcima svojim: Hajdete vi napred, a ja ću za vama. Ona ne reče ništa Nabalu, mužu svome“ (1. Samuelova 25:18, 19).

Da li je Abigail postupala suprotno volji svog muža? U ovom slučaju ne. Abigailina podložnost nije od nje zahtevala da bude neljubazna kao njen suprug, posebno zato što je Nabalov nemudar stav izložio opasnosti celu porodicu. Zato joj je David rekao: „Da je blagosloven Gospod, Bog Izraelov, koji te danas posla meni na susret! Nek je blagosloven razum tvoj“ (1. Samuelova 25:32, 33). Isto tako, današnje hrišćanske supruge ne treba da se raspravljaju i bune protiv poglavarstva svog supruga, ali ako on zauzme nehrišćanski stav, ona ga ne treba slediti u tome.

Istina, Pavle je u svom pismu Efescima rekao: „Kao što je skupština podložna  Hristu, neka i žene budu svojim muževima u svemu“ (Efescima 5:24, NW). Apostolova upotreba reči „u svemu“ ovde ne znači da ne postoje granice podložnosti supruge. Pavlov izraz „kao što je skupština u podložnosti Hristu“, ukazuje šta je on imao u mislima. Sve što Hrist zahteva od svoje skupštine pravedno je, u skladu s Božjom voljom. Prema tome, skupština mu lako i radosno može biti podložna u svemu. Isto tako, žena hrišćanskog supruga koji iskreno nastoji da sledi Isusov primer biće srećna da mu bude podložna u svemu. Ona zna da je on veoma zainteresovan za njeno najbolje dobro, a on nikada neće svesno od nje tražiti da učini nešto što nije u skladu s Božjom voljom.

Suprug će zadržati ljubav i poštovanje prema svojoj supruzi kada odražava božanske osobine svog poglavara, Isusa Hrista, koji je zapovedio svojim sledbenicima da vole jedan drugoga (Jovan 13:34). Iako suprug greši i nesavršen je, ako svoj autoritet vrši u skladu sa superiornim poglavarstvom Hrista, on svojoj supruzi olakšava da bude srećna što ga ima za poglavara (1. Korinćanima 11:3). Ako supruga razvija hrišćanske osobine skromnosti i ljubazne dobrohotnosti, nije joj teško da se podloži svom suprugu.

Ponizna i razumna

Supruzi i supruge su u skupštini duhovna braća i sestre sa jednakim položajem pred Jehovom. (Uporedi Galatima 3:28.) Međutim, Bog je odredio muškarce da vrše skupštinsko nadgledanje. Žena ispravnog srca to spremno priznaje u svakoj podložnosti. A zreli muškarci u skupštini ponizno priznaju veliku obavezu koja je stavljena na muškarce da ne gospodare nad stadom (1. Petrova 5:2, 3).

Ako takav odnos vlada između muškaraca i žena u skupštini, kako hrišćanski suprug može opravdati svoje tiransko postupanje prema svojoj supruzi, svojoj duhovnoj sestri? I kako supruga može opravdati takmičenje sa svojim suprugom za poglavarstvo? Umesto toga, treba jedni prema drugima da postupaju onako kako Petar podstiče sve pripadnike skupštine: „Budite svi složni u mislima i u osećajima, puni bratske ljubavi, milosrđa, poniznosti“ (1. Petrova 3:8). Pavle je takođe savetovao: „Obucite se... u nežnu naklonost saosećanja, dobrohotnost, poniznost uma, blagost i dugotrpljivost. Nastavite da podnosite jedan drugoga i da opraštate jedan drugome iskreno ako ko ima razlog tužbe protiv drugoga. Baš kao što je Jehova iskreno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kološanima 3:12, 13, NW).

Takve stavove treba razvijati u skupštini. A posebno ih treba razvijati između supruga i supruge u hrišćanskom domu. Suprug može pokazati nežnu naklonost i blagost slušajući predloge svoje supruge. On treba uzeti u obzir gledište svoje supruge pre donošenja odluke koja utiče na porodicu. Hrišćanke nisu praznoglave. One često mogu svojim supruzima pružiti vredne predloge, kao što je Sara pružila svom suprugu, Avrahamu (Postanje 21:12). S druge strane, hrišćanska supruga neće nerazumno zahtevati previše od svog supruga. Ona će pokazati svoju dobrohotnost i poniznost uma sleđenjem njegovog vođstva i podržavanjem njegovih odluka, iako se možda ponekad razlikuju od njenih sklonosti.

Razuman suprug, kao razumni starešina, pristupačan je i dobrohotan. A supruga puna ljubavi odgovara tako što je saosećajna i dugotrpljiva, ceneći napore koje on preduzima kako bi ispunio svoje odgovornosti uprkos nesavršenosti i životnim pritiscima. Kada takve stavove razvijaju i suprug i supruga, podložnost u braku neće biti problem. Umesto toga, ona je izvor radosti, sigurnosti i trajnog zadovoljstva.