Božić — zašto je toliko popularan u Japanu?

VEROVANJE u Oca Božića vrlo je prošireno među decom u budističko-šintoističkoj zemlji Japanu. Godine 1989. su japanska deca napisala 160 000 pisama Svetom Svetu u Švedsku. Nijedna druga zemlja nije poslala više. Oni su pisma napisali u nadi da će biti zadovoljene želje njihovog srca, pa bila to i 18 000 jena (136 američkih dolara) vredna igračka „grafički kompjuter“ ili 12 500 jena (95 američkih dolara) vredna portabl video igra.

Mladim japanskim devojkama sastanak sa momkom na Badnje veče nosi posebno značenje. „Prema jednom ispitivanju“, piše Mainichi Daily News, „38 posto mladih žena reklo je da su planove za Badnjak učinile mesec dana unapred“. Mladići u svojoj želji da budu sa svojim devojkama na Badnje veče imaju skrivene motive. „Dobra ideja je tiho se moliti zajedno sa svojom devojkom“, predlagao je neki časopis mladićima. „Činite to na nekom otmenom mestu. Vaš će odnos ubrzo postati još intimniji.“

Japanski muževi svojom božićnom tradicijom kupovanja „ukrasnog kolača“ na svom putu od posla do kuće takođe se nadaju prizivanju neke magične moći. Uzimajući ulogu Deda-mraza, oni treba da nadoknade zanemarivanje svoje porodice tokom preostalog dela godine.

Zaista, Božić je pustio duboke korene među nehrišćanskim Japancima. U stvari, u anketi koju je vodio neki lanac supermarketa, 78 posto osoba reklo je da za Božić čine nešto posebno. Taj broj je ogroman za zemlju u kojoj samo 1 posto stanovništva tvrdi da veruje u hrišćanstvo. Iako se izjašnjavaju kao budisti ili šintoisti, ipak im je ugodno da uživaju u „hrišćanskom“ prazniku. U svom godišnjaku, poznato šintoističko svetište Ise, zajedno s  japanskim praznicima navodi i 25. decembar kao „Hristov rođendan“. Ipak, scene nehrišćana ogrezlih u božićnim zabavama daju povod za pitanje:

Čija je proslava Božić?

Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary definiše Božić kao „hrišćanski praznik 25. decembra... koji se održava u znak sećanja na rođenje Hrista“. Smatra se da je to vreme za „hrišćane“ da se „ujedine u svojim osećanjima radosti na Hristov rođendan“.

Oni koji Božić slave isključivo kao verski praznik, mogu na one koji veseljima i darivanjima taj dan čine svetovnim gledati kao na smetnju, pa čak i kao na hulnike. „U Japanu imamo krajnost grubog komercijalizma: nema Hrista“, napisao je jedan Amerikanac koji je živeo u Japanu. „Zapadnjačkom oku“, napisao je jedan drugi o japanskom Božiću, „ne nedostaje ćurka [koja se u japanskim trgovinama teško može naći], nego najosnovniji sastojak, duh Božića.“

Ali šta je duh Božića? Da li je to atmosfera crkvenog bogoslužja sa svojim božićnim pesmama, zelenikom i svećama, koje koriste mnogi u svom jedinom godišnjem hodočašću u crkvu? Ili je to ljubav, dobro raspoloženje i darivanje, što mnoge podstiče na velikodušnost? Da li je to tišina koja obuzme bojišta dok vojnici proživljavaju par dana „mira na zemlji“?

Iznenađujuće, duh Božića često ne uspeva da donese mir čak ni na kućno bojište. Prema jednom ispitivanju izvršenom 1987. u Engleskoj, bilo je procenjeno da će u 70 posto britanskih domova tokom Božića te godine izbiti ’građanski rat‘. Glavni razlog bio bi novac. Preveliko uživanje alkohola i neispunjavanje svojih uloga u porodici takođe vode do borbe.

„Pitam se, ne propuštamo li nešto u pravom značenju Božića“, pisao je neki zapadnjak koji je živeo u Japanu i koji je prošle godine tokom božićnog razdoblja posetio svoj dom. „Svakog 25. decembra osetim istu težnju da se vratim u onu staromodnu vrstu Božića iz davnine — pagansku ceremoniju u kojoj se obožavanjem drveća i orgijanjem slavio zimski solsticij. Mi još uvek imamo sve te paganske ukrase — imelu, zeleniku, jelke itd. — pa ipak, otkad su ga hrišćani ukrali i pretvorili u verski praznik, Božić više nikada nije bio isti.“

Ne može se poreći da je Božić paganski praznik. Rani hrišćani ga nisu slavili „jer su slavljenje bilo čijeg rođendana smatrali paganskim običajem“, stoji u The World Book Encyclopedia. Paganski praznici Saturnalije i Nova godina izvor su priređivanja zabava i izmenjivanja darova.

Ako je Božić u osnovi paganski običaj, pravi hrišćani se moraju pitati: ’Da li je Božić za hrišćane?‘ Pogledajmo šta Biblija kaže o slavljenju Hristovog rođendana.

[Okvir na 4. strani]

Poreklo slavljenja Božića

Iako su tačni detalji izgubljeni u maglama prošlosti, postoje ukazivanja na to da se do 336. n. e. u Rimokatoličkoj crkvi slavio jedan oblik Božića. „Datum Božića je namerno bio postavljen na 25. decembar“, objašnjava The New Encyclopædia Britannica, „da bi se u pozadinu potisnuo veliki praznik boga sunca.“ Tada su se pagani predavali orgijama, za vreme rimskih Saturnalija kao i keltskih i nemačkih slava zimskog solsticija. The New Caxton Encyclopedia piše da je „Crkva iskoristila priliku da hristijanizuje te praznike“.