Prizori iz Obećane zemlje

Garizim — ’Na ovoj gori smo se molili‘

SAMARIĆANKA na studencu. Zar te ovaj izraz ne podseća na upečatljiv izveštaj o Isusovom neformalnom svedočenju jednoj ženi na ’studencu Jakovljevu‘ u Siharu, samarijskom gradu? Da li bi želeo da još bolje razumeš taj značajan događaj? (Jovan 4:5-14).

Zapazi iznad dve gore koje se nalaze oko 50 kilometara severno od Jerusalima. a Levo (južno) je drvećem obrasli Garizim; mnogi izvori doprinose njegovoj plodnosti i lepoti. Desno (severno) je Ebal, nešto viši ali stenovit i neplodan.

Između njih se proteže plodna dolina Sihema. Priseti se da je Božji prijatelj Avram (koji je kasnije dobio ime Avraham), kad je putovao kroz Obećanu zemlju, zastao u Sihemu. Tu je sagradio oltar Jehovi, koji mu se upravo pojavio i obećao njegovom potomstvu tu zemlju (Postanje 12:5-7). Kako odgovarajuće mesto za to obećanje, u srcu te zemlje! S vrha bilo Garizima ili Ebala, taj patrijarh mogao je da vidi velike delove Obećane zemlje. Grad Sihem (današnji Nablus) bio je glavni centar, smešten na planinskom putu sever-jug blizu puta istok-zapad između obale i doline Jordana.

Gradnja Avrahamovog oltara bio je samo jedan istaknuti religiozni događaj u tom kraju. Kasnije je Jakov kupio zemlju u ovom području i nastavio s pravim obožavanjem. On je takođe iskopao ili platio kopanje dubokog studenca, blizu podnožja Garizima. Vekovima kasnije Samarićanka je rekla Isusu: ’Otac naš Jakov dade nam ovaj studenac iz koga je pio i on sam.‘ Možda je taj studenac imao svoj izvor, što bi moglo objasniti zašto ga je apostol Jovan nazvao „studenac [„izvor“, NW] Jakovljev“.

Spominjanje pravog obožavanja u vezi s Garizimom i Ebalom možda  te takođe podseća da je Jošua ovde doveo Izrael, kako je zapovedio Mojsije. Jošua je na Ebalu sagradio oltar. Zamisli pola naroda ispred Garizima i ostatak pred Ebalom dok Jošua čita „sve reči zakona, blagoslove i prokletstva“ (Jošua 8:30-35; Deuteronom 11:29). Godinama kasnije, Jošua se vratio i u završnoj opomeni rekao: „Ja i moj dom služićemo Gospodu.“ Narod se zavetovao da će činiti isto (Jošua 24:1, 15-18, 25). Ali, da li će zaista biti tako?

Odgovor ti može pomoći da razumeš Isusov razgovor sa Samarićankom. Vidiš, pravo obožavanje koje su vršili Avraham, Jakov i Jošua nije se nastavilo ovde u Samariji.

Kad se severnih deset plemena odvojilo, okrenuli su se obožavanju teleta. Zato je Jehova dopustio Asircima da 740. pre n. e. osvoje to područje. Oni su odveli većinu stanovništva, dovodeći umesto njih strance iz drugih područja Asirskog Carstva, obožavatelje tuđih bogova. Neki od tih pagana verovatno su sklapali brakove s Izraelcima i učili neka učenja pravog obožavanja, kao što je obrezanje. Ali, Bog nije u potpunosti bio zadovoljan oblikom samarićanskog obožavanja koji je proizašao iz toga (2. Kraljevima 17:7-33).

Samarićani su u svom pomešanom obožavanju kao Pismo prihvatili samo prvih pet Mojsijevih knjiga, Pentateuh. Oko četvrtog veka pre n. e., na gori Garizim su podigli hram, stvarajući konkurenciju Božjem hramu u Jerusalimu. S vremenom je hram na Garizimu bio posvećen Zevsu (ili Jupiteru) i konačno je uništen. Ipak, samarićansko obožavanje se i dalje usredsređivalo na Garizim.

Samarićani još uvek na Garizimu održavaju godišnju proslavu Pashe. Kolje se mnoga jagnjad. Njihova trupla se uranjaju u burad s ključalom vodom da bi se skinula vuna, a zatim se meso satima peče u jamama. U ponoć stotine Samarićana, mnogi iz Jerusalima, uzimaju svoj pashalni obrok. Levo možeš videti samarićanskog prvosveštenika, s pokrivenom glavom, kako obavlja službu na proslavi Pashe na gori Garizim.

Seti se šta je Samarićanka rekla Isusu: „Oci naši molili su se na ovoj gori.“ Isus je njoj, a i nama, pružio ispravno objašnjenje: „Ide vreme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu... ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi pobožnici [„obožavaoci“, NW] moliti Bogu u duhu i istini, jer to su pobožnici koje Otac hoće. Bog je Duh, i koji mu se mole, — u duhu i istini treba da mu se mole“ (Jovan 4:20-24).

[Fusnota]

[Izvor slike na 24. strani]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Izvori slika na 25. strani]

Garo Nalbandian

Garo Nalbandian