Stvaranje novih stvorenja!

MUDRI kralj Solomon jednom je rekao: „Nema ništa nova pod suncem“ (Propovednik 1:9). To je tačno što se tiče fizičkog sveta u kom živimo, ali šta je s ogromnim područjem Jehovinog duhovnog stvaranja? U tom području onaj koji je veći od Solomona, zaista, najveći čovek koji je ikada živeo, postao je izvanredno novo stvorenje. Kako se to dogodilo?

Godine 29. naše ere, savršeni čovek, Isus, došao je Jovanu da ga krsti u reci Jordan. „Kako se Isus krsti, on iziđe iz vode. I gle otvoriše se nebesa, i on vide Duha Božjega silaziti kao golub i dolaziti na njega. I gle, glas s nebesa progovori: Ovo je sin moj ljubljeni, u kome je moje blagovoljenje“ (Matej 3:16, 17). Tako je čovek Hrist Isus bio prvo novo stvorenje, pomazan da vrši Božju volju. Kasnije je Isus, na temelju svoje žrtvene smrti, postao Posrednik novog saveza između Boga i izabrane grupe ljudi. Svi iz te grupe postali su „novo stvorenje“, rođeni pomoću Božjeg duha za nebesku nadu, s izgledom da vladaju s Isusom u njegovom nebeskom Kraljevstvu (2. Korinćanima 5:17; 1. Timoteju 2:5, 6; Jevrejima 9:15).

Ti pomazani, duhom rođeni hrišćani tokom vekova su sakupljani u zajednicu s Hristom kao prava hrišćanska skupština, koja je sama po sebi novo stvorenje. Bog ju je pozvao iz ovog sveta za određenu svrhu, kao što navodi apostol Petar: „Vi ste izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, sveti narod, narod stečen da objavi krepost onoga koji vas pozva iz tame k čudesnoj svetlosti svojoj“ (1. Petrova 2:9). Poput Isusa Hrista, Božjeg početnog novog stvorenja, to kasnije novo stvorenje ima osnovnu dužnost da propoveda dobru vest (Luka 4:18, 19). Članovi tog novog stvorenja, koje konačno broji 144 000, kao pojedinci moraju ’obući novog čoveka,  koji je stvoren po Bogu, u pravdi i u svetosti istine‘ (Efescima 4:24; Otkrivenje 14:1, 3). To zahteva da razvijaju „plod Duha“ opisan u Galatima 5:22, 23 i da se verno brinu za svoje upraviteljstvo (1. Korinćanima 4:2; 9:16).

Kako je s tim novim stvorenjem u moderno vreme? Godine 1914, kao što pokazuje biblijska hronologija, ispunile su se reči iz Otkrivenja 11:15: „Pređe kraljevstvo sveta na Gospoda [Jehovu] našega i na Hrista njegova, i on će kraljevati na vekove vekova.“ Prvo što je Hrist uradio kao novoustoličeni Kralj bilo je da zbaci Satanu i njegove demonske anđele s neba u blizinu Zemlje. Zbog toga je bilo „teško zemlji“, i to u obliku prvog svetskog rata i s njim povezanih nevolja (Otkrivenje 12:9, 12, 17).

To je takođe preostalima od novog stvorenja na Zemlji poslužilo kao objava da moraju učestvovati u ispunjenju Isusovog proročanstva: „Ovo evanđelje o [uspostavljenom] kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima. I onda će doći kraj.“ Kakav je to „kraj“? Isus nadalje objašnjava: „Tad [će] biti nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti će ikad biti. I da se oni dani ne skrate, niko se ne bi spasao, ali izabranih radi skratiće se ti dani“ (Matej 24:3-14, 21, 22).

Jehovin duh je podstakao te pomazanike njegovog novog stvorenja da se zaposle najobimnijom propovedničkom akcijom koja se ikada izvršavala ovde na Zemlji. Od nekoliko hiljada 1919, broj tih revnih objavitelja Kraljevstva je do sredine 1930-ih porastao na oko 50 000. Kao što je prorečeno, „glas njihov kroz celu zemlju otide, i reči njihove sve do kraja vaseljene“ (Rimljanima 10:18).

Da li će za spasenje biti sakupljeni samo preostali od novog stvorenja? Ne, jer proročanstvo navodi da će Božji anđeli zadržavati vetrove velike nevolje dok ne bude završeno sakupljanje ne samo tih duhovnih Izraelaca s nebeskim odredištem, već i drugih, ’velikog mnoštva koje ne mogaše niko izbrojiti, od svakoga roda i plemena, naroda i jezika‘. Kakva će biti njihova sudbina? Pa, oni će iz „patnje [„nevolje“, NW] velike“ izići nepovređeni kako bi se radovali večnom životu na rajskoj Zemlji! (Otkrivenje 7:1-4, 9, 14).

Na sreću, to veliko mnoštvo, sakupljeno iz oko 229 zemalja, naglo je naraslo na skoro 4 500 000 aktivnih Svedoka. Još mnogi drugi dolaze, kao što pokazuje broj od 11 431 171 prisutnih na Spomen-svečanosti na Isusovu smrt 17. aprila prošle godine. Od svih tih miliona, samo je 8 683, onih koji javno izjavljuju da su preostali na Zemlji od novog stvorenja, uzelo simbole Spomen-svečanosti. Pripadnici te male grupe nikako ne bi mogli sami od sebe obaviti današnje ogromno propovedničko delo. Sada s njima u obavljanju tog dela rame uz rame rade milioni koji čine veliko mnoštvo (Sofonija 3:9). Osim toga, osposobljeni članovi velikog mnoštva danas obavljaju administrativne i druge odgovorne zadatke uz pomazano Vodeće telo duhovnog Izraela, baš kao što su neizraelski Netini radili sa sveštenicima u popravljanju zidova Jerusalima (Nehemija 3:22-26).

Stvaranje ’novih nebesa i nove zemlje‘

Kakva samo radost prati to sakupljanje! Upravo je onako kako je Jehova rekao da će biti: „[Ja] ću nova... nebesa stvoriti i novu zemlju, a što je pre bilo, to se neće pominjati, niti će na um dolaziti. Ali se radujte i jednako veselite  onome što ću sada ja stvoriti; jer ću ja Jerusalim za veselje stvoriti i za radost narod njegov. Od Jerusalima veselje ću svoje učiniti, radost svoju od naroda svoga, i neće se više tad u njemu čuti ni ridanje plača ni odjek od tuge“ (Isaija 65:17-19). Nova nebesa Jehovinog stvorenja konačno će se sastojati od Hrista Isusa i 144 000 uskrsnulih članova novog stvorenja koji su tokom proteklih 19 vekova kupljeni između čovečanstva. Ta nebesa su daleko, daleko slavnija od bilo koje zemaljske vladavine koja je vladala u doslovnom Jerusalimu, čak i od one iz Solomonovog vremena. Ona uključuju Novi Jerusalim, nebeski grad, koji je u svoj svojoj blistavoj lepoti opisan u 21. poglavlju Otkrivenja.

Novi Jerusalim je Hristova duhovna nevesta, njegovih 144 000 pomazanih sledbenika, koji se pridružuju svom Mladoženji na nebu nakon svoje slavne smrti i duhovnog uskrsenja. Oni su u Otkrivenju 21:1-4 prikazani kako ’silaze od Boga s neba‘, to jest, kako ih on koristi u usmeravanju blagoslova čovečanstvu ovde na Zemlji. Na taj način ispunjava se proročanstvo: „Evo šatora Boga među ljudima! On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima. On će otrti svaku suzu  od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.“

Kako samo zahvalni možemo biti za Božje stvaranje tih novih nebesa! Za razliku od prolaznih, korumpiranih vladavina koje su tako dugo tlačile čovečanstvo, to Božje vladajuće uređenje biće trajno. Novo stvorenje i njegovo duhovno potomstvo, veliko mnoštvo, kliče Božjem daljnjem obećanju: „Jer kao što će nova nebesa i zemlja koju ću stvoriti, preda mnom stajati, — govori Gospod. tako će stajati porod vaš i ime vaše“ (Isaija 66:22).

To potomstvo pomazanika novog stvorenja sačinjava početak ’nove zemlje‘. To je novo, bogobojazno društvo ljudi na Zemlji. Mržnja, kriminal, nasilje, korupcija i nemoral u današnjem ljudskom društvu svakako ističu potrebu za potpunom promenom u društvo nove zemlje, koje funkcioniše pod vođstvom dobrohotnih novih nebesa. To je Jehovina namera. Baš kao što je stvorio nova nebesa, tako stvara i novu zemlju sakupljajući veliko mnoštvo kao jezgro miroljubivog društva novog sveta. Samo će to društvo biti sačuvano na životu kroz ’veliku nevolju‘ (Otkrivenje 7:14, Daničić-Karadžić).

Šta možemo očekivati nakon velike nevolje? Govoreći svojim apostolima, prvima od onih koji čine nova nebesa koja će vladati nad novom zemljom, Isus je obećao: „U istinu vam kažem da ćete vi koji za mnom idete, kad bude Sin čovečji u obnovljenju svih stvari sedeo na prestolu slave svoje, sesti i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izraelovih“ (Matej 19:28). Svih 144 000 tog Novog Jerusalima učestvovaće s Isusom u suđenju čovečanstvu. Tada će ljubav zameniti sebičnost i mržnju kao temelj na kome je izgrađeno ljudsko društvo. Plemenski, rasni i nacionalistički problemi biće iskorenjeni. Uskrsnućem će progresivno biti vraćene u život voljene osobe. Milijarde vernog čovečanstva postaće jedna velika, ujedinjena porodica, podignuta do večnog života na Zemlji pretvorenoj u raj.

To će biti daleko više od Utopije ili Šangrile. Biće to trajno stvorenje — ’novo nebo i nova zemlja koju očekujemo po obećanju njegovu u kojoj će pravda nastavati‘! (2. Petrova 3:13). To je zaista divan izgled, veličanstveno obećanje onoga koji je rekao: „Evo sve novo tvorim“ i koji je dodao izjavu koja uliva veru: „Ove [su] reči istinite i verne“ (Otkrivenje 21:5).