Dobro protiv zla — vekovna borba

U STARIM filmovima, „pozitivac“ je uvek pobeđivao sile zla. Ali, realnost nikad nije tako jednostavna. U stvarnom životu, izgleda da veoma često preovladava zlo.

Zastrašujući izveštaji o zlim delima redovno su obeležje večernjih vesti. Na severu Sjedinjenih Američkih Država, čovek iz Milvokija ubija 11 ljudi i stavlja ostatke njihovih unakaženih tela u svoj frižider. Dole na jugu, stranac upada u kafeteriju u Teksasu i deset minuta nasumice puca okolo, ostavljajući 23 mrtvih, uključujući i sebe. Nezadovoljni protivnik iz Koreje izaziva požar u Kraljevskoj dvorani Jehovinih svedoka, ubijajući 14 obožavalaca.

Svet ne pogađaju samo ti sporadični izlivi zla, već je tu još jedno užasno zlo koje pogađa svet — genocid. Procenjuje se da je u rasnim i političkim čistkama samo u ovom veku istrebljen jedan milion Jermenaca, šest miliona Jevreja i više od milion Kambodžanaca. Takozvano etničko čišćenje pogađa mnoge u bivšoj Jugoslaviji. Niko ne zna koliko je miliona nedužnih ljudi širom sveta izloženo brutalnoj torturi.

Tragedije kao što su ove primoravaju nas da se suočimo s uznemiravajućim pitanjem: Zašto ljudi tako postupaju? Ta zverstva ne možemo odbaciti kao proizvod nekoliko poremećenih umova.  Sam obim zla počinjen u našem veku protivreči takvom objašnjenju.

Zao postupak definiše se kao postupak koji je moralno neispravan. To je čin koji izvršava neko ko može da izabere između činjenja dobra i činjenja zla. Njegovo moralno rasuđivanje na neki način postaje izopačeno i zlo trijumfuje. Ali, zašto i kako se to događa?

Religiozna objašnjenja za zlo često su nezadovoljavajuća. Katolički filozof Tomas Akvinas (Thomas Aquinas) tvrdio je da bi „mnoge dobre stvari bile uskraćene da Bog nije dozvolio da postoji nikakvo zlo“. Mnogi protestantski filozofi podržavaju slična gledišta. Na primer, kao što je navedeno u Britanskoj enciklopediji, Gotfrid Lajbnic (Gottfried Leibniz) smatrao je da je zlo „čisti ukras dobru u svetu, koje to zlo kontrastom povećava“. Drugim rečima, on je verovao da nam je potrebno zlo da bismo mogli ceniti dobro. Takvo razmišljanje je kao da kažemo pacijentu koji ima rak da je njegova bolest upravo ono što je potrebno da bi neko drugi osećao da je istinski živ i zdrav.

Zle namere moraju odnekud doći. Da li treba indirektno kriviti Boga? Biblija odgovara: „Niko, kad se kuša, da ne govori: ’Bog me iskušava, jer se Bog nemože zlom iskušati, i on nikoga ne iskušava.“ Ako Bog nije odgovoran, ko jeste? Sledeći stihovi pružaju odgovor: „Svakoga iskušava njegova žudnja, kad ga ona vuče i mami. Tada, zatrudnevši, žudnja rađa greh“ (Jakov 1:13-15). Zato se zlo delo rađa kad se zla želja gaji umesto da se odbaci. Međutim, to nije sve.

Pisma objašnjavaju da zle želje nastaju zato što čovečanstvo ima osnovnu manu — nasleđenu nesavršenost. Apostol Pavle je pisao: „Kao što po jednom čoveku dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše“ (Rimljanima 5:12). Zbog nasleđenog greha, može se dogoditi da u našem razmišljanju sebičnost nadvlada dobrotu, a okrutnost može prevladati nad saosećanjem.

Naravno, većina ljudi instinktivno zna da je određeno ponašanje neispravno. Njihova savest — ili, kako je Pavle naziva, ’zakon zapisan u srcima njihovim‘ — odvraća ih od vršenja zlog dela (Rimljanima 2:15). Ipak, okrutna okolina može potisnuti takva osećanja, a savest može otupeti ako se stalno ignoriše. a (Uporedi 1. Timoteju 4:2.)

Može li samo ljudska nesavršenost objasniti ukupne efekte zla u našem vremenu? Istoričar Džefri Barton Rasel (Jeffrey Burton Russell) primetio je: „Tačno je da je zlo u svakom od nas, ali čak ni brojna individualna zla, sastavljena zajedno, ne objašnjavaju Aušvic... Čini se da je zlo u tom obimu različito i kvalitativno i kvantitativno.“ Niko drugi do sâm Isus Hrist tačno je odredio taj kvalitativno različit izvor zla.

Kratko pre svoje smrti, Isus je objasnio da ljudi koju su planirali da ga ubiju nisu postupali samo na temelju vlastite volje. Vodila ih je jedna nevidljiva sila. Isus im je rekao: „Vaš je otac đavo, i vi žudnje svoga oca hoćete da ispunite. On je krvnik od početka bio i ne stoji na istini“ (Jovan 8:44). Đavo, koga je Isus nazvao „knez ovoga sveta“, očigledno ima istaknutu ulogu u podsticanju na zlo (Jovan 16:11; 1. Jovanova 5:19).

Hiljadama godina su i ljudska nesavršenost i satanski uticaj uzimali svoj danak. A nema znaka da njihov stisak na čovečanstvo popušta. Da li će zlo večno trajati? Ili će sile dobra konačno iskoreniti zlo?

[Fusnota]

 [Izvor slike na 2. strani]

Naslovna strana: U.S. Army photo

[Izvor slike na 3. strani]

U.S. Army photo