Pitanja čitalaca

Ako je hrišćanin bolestan ili putuje i zato ne može da bude na Spomen-svečanosti, da li treba da je slavi mesec dana kasnije?

Pasha se u drevnom Izraelu održavala jednom godišnje, 14. dana prvog meseca, nazvanog nisan (ili abib). Ali, u Brojevima 9:10, 11 nalazimo specijalnu pripremu: „Govori sinovima Izraelovim i reci: ako bi neko od vas ili od potomaka vaših bio nečist od mrtvaca, ili bi bio na dalekome putu, on će slaviti pashu u čast Gospodu. Slaviće je drugoga meseca [nazvanog ijar ili ziv] u veče četrnaestoga dana; oni će je jesti s beskvasnim hlebovima i s gorkim zeljem.“

Zapazi da se time nisu utvrdila dva alternativna datuma za Pashu (14. nisan ili 14. ziv), s tim da je Izraelac ili domaćinstvo moglo birati, kako im je odgovaralo. Priprema pashalne večere u drugom mesecu bila je ograničena. To je bio izuzetak za Izraelca koji je 14. nisana bio ceremonijalno nečist ili na velikoj udaljenosti od mesta na kome se održavala redovna proslava.

Jedini zabeležen slučaj u kome je ta priprema bila upotrebljena u velikoj meri bio je u vreme kad je verni kralj Ezehija ponovo uveo održavanje praznika beskvasnih hlebova. Nije bilo vremena da se izvrše pripreme za prvi mesec (sveštenici nisu bili spremni, a ni narod nije bio sakupljen), tako da je taj praznik održan 14. dana drugog meseca (2. Letopisa 29:17; 30:1-5).

U okolnostima koje nisu bile tako izuzetne, Jevreji su održavali Pashu na dan koji je Bog označio (Izlazak 12:17-20, 41, 42; Levitik 23:5). Isus i njegovi sledbenici slavili su onako kako je to Zakon zahtevao, ne uzimajući taj datum nemarno. Luka izveštava: „Dođe dan beskvasnih hlebova, u koji trebaše klati pashu; i Isus posla Petra i Jovana, veleći im: Idite, ugotovite nam pashu da je jedemo“ (Luka 22:7, 8).

Tom prilikom Isus je uveo godišnju proslavu koju hrišćani znaju kao Gospodovu večeru. Ne može se dovoljno naglasiti vrednost toga da hrišćani prisustvuju toj proslavi. To je za Jehovine svedoke najvažniji događaj u godini. Isusove reči pokazuju zašto; on je rekao: „Ovo činite za moj spomen“ (Luka 22:19). Zato svi Jehovini svedoci mesecima unapred treba da planiraju da na dan proslave budu slobodni od svih drugih zadataka. Gospodova večera će se proslaviti u utorak, 6. aprila 1993, nakon zalaska sunca u tom području.

U retkim slučajevima neke nepredviđene okolnosti, kao što su bolest ili iznenadno putovanje, mogu sprečiti hrišćanina da ne prisustvuje kako je planirao. Šta treba učiniti u takvoj situaciji?

Tokom proslave pronosi se beskvasni hleb i crveno vino koje uzimaju oni koji su pomazani Božjim svetim duhom i koji su izabrani za život na nebu (Matej 26:26-29; Luka 22:28-30). Ako je onaj ko svake godine uzima simbole taj put vezan za krevet kod kuće ili u bolnici, starešine lokalne skupštine urediće da jedan od njih odnese hleb i vino bolesniku, razmotri odgovarajuće biblijske stihove na tu temu i posluži simbole. Ako je pomazani hrišćanin daleko od svoje matične skupštine, on treba da uredi stvari tako da ode u skupštinu u području gde će biti toga dana.

S obzirom na to, samo pod veoma izuzetnim okolnostima pomazani hrišćanin će morati da slavi Gospodovu večeru 30 dana kasnije (jedan lunarni mesec), u skladu sa zapovešću iz Brojeva 9:10, 11 i primerom iz 2. Letopisa 30:1-3, 15.

Oni koji pripadaju razredu Isusovih ’drugih ovaca‘, s nadom u večni život na rajskoj Zemlji, nisu pod zapovešću da uzimaju hleb i vino (Jovan 10:16). Važno je da prisustvuju godišnjoj proslavi, ali oni ne uzimaju simbole. Dakle, ako je neko od njih bolestan ili putuje i zato te večeri nije ni s jednom skupštinom, on ili ona može privatno pročitati odgovarajuće stihove (uključujući izveštaj o tome kako je Isus uveo svečanost) i moliti za Jehovin blagoslov tog događaja širom sveta. Ali, u tom slučaju nema potrebe za bilo kakvom dodatnom pripremom da se mesec dana kasnije održi sastanak ili posebno biblijsko razmatranje.