Šta je loše u ljubavi prema novcu?

POL i Meri vodili su supermarket u jednoj siromašnoj afričkoj opštini. a Radeći teško dan i noć zaradili su puno novca. S vremenom se Meri mogla dičiti novom kućom ispunjenom luksuznim nameštajem. A Pol se mogao voziti naokolo luksuznim kolima.

Jednog dana Polu je prišla jedna grupa koja je bila u opoziciji s vladom. Oni su tražili: „Želimo da od svog posla prilažeš [100$] mesečno za podupiranje naše stvari.“ Ne želeći da se opredele za bilo koju stranu u političkom sukobu, Pol i Meri su to hrabro odbili. Zbog svog neutralnog stava bili su osumnjičeni za primanje finansijske podrške od vlade. Jednog vikenda, dok su Pol i Meri bili van grada, njihova prodavnica bila je opljačkana, a njihov auto i divna kuća bili su zapaljeni.

Zaista tužan izveštaj, ali da li mi možemo nešto naučiti iz njega? Mnoge koji su teško radili da bi se obogatili možda ne pogađa nevolja koja ih lišava njihovog bogatstva, ali kako je s budućnošću? Zašto Biblija kaže da „koji hoće da se obogate, oni upadaju u iskušenja i zamke i u mnoge lude i škodljive žudnje, koje bacaju čoveka u propast i pogibao“? (1. Timoteju 6:9).

Uravnoteženo gledište o novcu

Prema Bibliji, pravi hrišćanin mora brinuti za materijalne potrebe članova porodice koji zavise od njega ili nje. Okolnosti, kao što su nezaposlenost ili zdravstveni problemi, mogu ponekad to otežati. S druge strane, hrišćanin koji svojevoljno zanemaruje brigu za svoju porodicu „odrekao [se] vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8).

U nekim seoskim opštinama, ljudi žive od zemlje gajeći sopstvenu hranu i stoku. Neki imaju malu potrebu za novcem, pribavljajući potrepštine za život razmenom dobara i usluga. Međutim, najuobičajeniji način na koji hranioci porodice brinu za svoje porodice jeste angažovanje na nekoj vrsti zaposlenja u zamenu za platu. Oni koriste zarađen novac za kupovinu hrane i drugih stvari koje doprinose dobrobiti njihove porodice. Osim toga, mudro sačuvan novac može pružiti određenu meru zaštite u vremenima teškoće ili nevolje. Na primer, može biti upotrebljen  za pokrivanje medicinskih troškova ili za neophodne popravke nečijeg doma. Zbog toga Biblija realistički navodi da se ’pod okriljem novca dobija zaklon‘ i da „novac za sve odgovara“ (Propovednik 7:12; 10:19).

Zbog toga što novac može postići toliko mnogo, postoji opasnost razvijanja nerealističkog pogleda na njegovu moć. Hrišćanin treba da bude svestan njegovih ograničenja u poređenju sa drugim važnijim stvarima. Na primer, Biblija upoređuje vrednost novca sa božanskom mudrošću, govoreći: „Jer se pod okriljem mudrosti dobija zaklon, isto kao i pod okriljem novca; ali je preimućstvo znanja u tome što mudrost daje da živi onome koji je ima“ (Propovednik 7:12). Na koji način božanska mudrost ima tu prednost nad novcem?

Lekcija iz prošlosti

Događaji koji su se odigrali 66. n. e. ilustruju prednost božanske mudrosti nad novcem. Nakon odbijanja napadačkih rimskih armija, Jevreji u Jerusalimu očigledno su verovali da su poslovni izgledi sada dobri. Zaista, oni su počeli kovati svoj sopstveni novac u slavu svoje novostečene slobode. Njihovi kovani novčići imali su pečate na hebrejskom, sa takvim izrazima kao što su „Za slobodu Ciona“ i „Jerusalim sveti“. Svake nove godine, pravili su nove novčiće sa natpisima koji su ih identifikovali kao iz „godine druge“, „godine treće“ i „godine četvrte“. Arheolozi su iskopali čak nekoliko retkih novčića s natpisom „godine pete“, što odgovara 70. godini n. e. Da li su jevrejski hrišćani gledali na novi jevrejski novac kao na važan simbol trajne slobode?

Ne. Zato što su zadržali na umu reči mudrosti svog Gospodara. Isus je prorekao rimsku invaziju koja se odigrala 66. n. e. On je svojim sledbenicima savetovao da, kad se to dogodi, oni treba da ’iz grada [Jerusalima] izlaze napolje‘ (Luka 21:20-22). Istorija pokazuje da su jevrejski hrišćani učinili upravo tako. Oni su očigledno bili spremni da zbog napuštanja Jerusalima pretrpe gubitak imovine, poseda i poslovnih prilika. Četiri godine kasnije, rimske armije su se vratile i opsele grad.

Prema jednom očevicu, istoričaru Josifu, „bilo je mnogo zlata u gradu“. Ali velike sume novca nisu mogle spasti Jerusalim od gladi, koja se  stalno „pogoršavala“ i „proždirala čitave kuće i porodice“. Neki stanovnici progutali su zlatnike i pokušali su da pobegnu iz grada. Ali ubili su ih njihovi neprijatelji koji su im rasporili trbuhe da bi izvadili novac. „Za bogate“, objašnjava Josif, „bilo je isto toliko opasno ostati u gradu kao i napustiti ga; jer pod izgovorom da su bili dezerteri mnogi ljudi su ubijeni zbog svog novca.“

Za manje od šest meseci od početka opsade, Jerusalim je bio uništen, a preko jedan milion njegovih stanovnika umro je od gladi, kuge i mača. Ljubav prema novcu zaslepila je mnoge, gurajući ih u uništenje i propast, dok je primenjivanje reči mudrosti omogućilo jevrejskim hrišćanima da pobegnu.

To nije bio jedini slučaj u istoriji kada je novac izneverio ljude u vremenu kriza. Kakav okrutan gospodar može biti ljubav prema novcu! (Matej 6:24). Osim toga, ona te može lišiti sadašnje sreće.

Zadovoljstva koja se ne mogu kupiti novcem

Opsesija da postane bogat može zaslepiti osobu s obzirom na mnoga zadovoljstva koja ne zahtevaju puno novca. Pomislimo, na primer, na srećne porodične odnose, prave prijatelje, prirodna čuda, spektakularan zalazak sunca, impresivan pljusak s grmljavinom, zvezdano nebo, ludorije životinja, ili cveće i drveće u netaknutoj šumi.

Istina, neki bogataši imaju više vremena za uživanje u gore navedenim zadovoljstvima, ali većina njih je krajnje zauzeta nastojeći da sačuva i poveća svoje bogatstvo. Ma kako čudno zvučalo, sreća često izmakne čak i onima koji su u dokolici. To iznenađuje savremene istraživače. „Kako da objasnimo činjenicu da nešto što tako žarko želi toliko mnogo ljudi, i veruju u to kao u vrstu univerzalnog leka, kad se dobije ima obim dejstva koji varira od razočarenja do traume?“ pita Tomas Vajzman (Thomas Wiseman) u svojoj knjizi The Money Motive—A Study of an Obsession.

Jedna stvar koja bogatu osobu može lišiti sreće je teškoća u prepoznavanju ko su njeni stvarni prijatelji. Bogati kralj Solomon iskusio je da, „gde je m[n]ogo blaga, mnogo je onih koji ga jedu“ (Propovednik 5:10). Mnogi bogati ljudi pate i zbog zabrinutosti u nastojanju da sačuvaju ili povećaju vrednost svog bogatstva. To ih često lišava prijatnog sna. Biblija objašnjava: „Sladak je radniku san, imao on malo ili mnogo da jede; ali sitost ne da bogatašu da mirno spava“ (Propovednik 5:11).

Ljubav prema novcu može narušiti odnose između porodice i prijatelja zato što može nekoga dovesti u iskušenje u delima nepoštenja i kriminala. Ljubitelji novca često se okreću kockanju. Nažalost, žudnja za samo još jednim kockarskim iskustvom mnoge odvlači u dugove. „Do vremena kada dođu kod mene“, rekao je jedan južnoafrički psihijatar, „[strasnim kockarima] obično više nema pomoći, izgubili su posao, trgovine, dom, i često ih napuštaju porodice.“ Kako je samo istinito biblijsko upozorenje: „Veran čovek obiluje blagoslovom, a ko za bogatstvom juri neće bit bez kazne“ (Poslovice 28:20).

„Krila sebi pravi... i odleti“

Jedan drugi razlog zbog čega je ljubav prema novcu tako opasna je taj što su se ljudske vladavine pokazale kao nesposobne da u potpunosti sarađuju ili da osiguraju da novac zadrži jednu internacionalno stabilnu vrednost; niti mogu da spreče recesije, depresije i slomove efektne berze. Pronevera, krađa i inflacija takođe podvlače istinitost nadahnutih reči: „Ne uznemiruj se da se obogatiš, ne uloži u to mudrost svoju. Hoćeš li zar okom svojim  ti da pratiš ono čega će nestati? Jer bogatstvo krila sebi pravi, i kao orô put neba odleti“ (Poslovice 23:4, 5).

Inflacija. Taj problem nikako nije ograničen na siromašne zemlje. Ranije u ovom veku, galopirajuća inflacija pogodila je industrijalizovane nacije centralne Evrope. Na primer, nemačka marka pre prvog svetskog rata bila je skoro jednaka britanskom šilingu, francuskom franku, ili italijanskoj liri. Deset godina kasnije, šiling, franak i lira bili su manje ili više jednaki sa 1 000 000 000 000 maraka. Kakav efekat je nagli porast inflacije imao na ljude u bogatim društvima? „Ako je suditi po onome što se dogodilo poraženim Centralnim silama ranih 1920-ih“, iznosi Adam Ferguson (Adam Fergusson) u svojoj knjizi When Money Dies, „onda [monetarni kolaps] oslobađa takvu pohlepu, nasilje, nesreću i mržnju, uveliko pothranjivanu strahom, da nijedno društvo ne može preživeti neosakaćeno i nepromenjeno.“

Godine 1923, Nemačka je skidanjem 12 nula izvršila revalvaciju svoje valute, tako da je odjednom 1 000 000 000 000 starih maraka postalo ekvivalent jednoj novoj marki. Ovaj korak je zaustavio inflaciju ali je imao druge katastrofalne posledice. Ferguson objašnjava: „Rekonstituisanje monetarne stabilnosti, zbog čega su hiljade bankrotirale, lišilo je milione ljudi svojih sredstava za izdržavanje, i usmrtilo nade daljnjih miliona, indirektno zahtevajući jednu strašniju cenu koju je celi svet morao da plati.“ Izgleda da je ’strašna cena‘ koju je autor imao na umu bio uspon nacizma i drugi svetski rat.

To što su veliki bankarski računi izneverili mnoge u prošlosti treba da služi kao trezveno upozorenje u ovim vremenima svetske ekonomske nesigurnosti. Sam Božji Sin upozorio je da će novac zatajiti, što je stvarno mnogo puta i bio slučaj (Luka 16:9). Međutim, najveći i najširi monetarni pad doći će kada Jehova izvrši sud nad ovim zlim svetom. „Ne pomaže u dan gneva bogatstvo, ali pravednost izbavlja od smrti“ (Poslovice 11:4).

Kako je zato važno da svaki od nas teži za tim da sačuva pravedan položaj pred našim pravim Prijateljima, Jehovom Bogom i Isusom Hristom!

Izvor trajne sreće

Pol i Meri, spomenuti na početku, bili su Jehovini svedoci. Mnoge godine učestvovali su u punovremenom delu evanđelizacije. Međutim, njihova želja za bogatstvom prouzrokovala je da prestanu da posećuju sastanke hrišćanske skupštine, i prestali su da svoju veru prenose drugima u javnoj službi. Ali, probudili su se. „Sada vidim kako je besmisleno bilo potrošiti sve svoje vreme i energiju na nešto što se za nekoliko minuta može pretvoriti u dim“, rekla je Meri nakon što su je opljačkali i uništili joj kuću. Srećom, ovaj par je izvukao pouku pre nego što je bilo prekasno. Da, najveća šteta koju ljubav prema novcu može prouzrokovati jeste lišavanje osobe priznatog odnosa s Jehovom Bogom i Isusom Hristom. Bez tih prijatelja, kakvu bismo nadu mogli imati za preživljavanje kraja ovog zlog sveta u obećani novi svet pravednosti? (Matej 6:19-21, 31-34; 2. Petrova 3:13).

Zato, bez obzira da li sebe smatraš bogatim ili siromašnim, čuvaj se razvijanja ljubavi prema novcu. Radi na tome da dobiješ i sačuvaš najveće blago — priznat položaj pred Jehovom Bogom. To možeš činiti pružajući neprestanu pažnju hitnom pozivu: ’Duh i nevesta govore: „Dođi.“ I koji čuje neka govori: „Dođi“. I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vode života za badava‘ (Otkrivenje 22:17).

[Fusnota]

[Slike na stranama 8, 9]

Obe strane novčića kovanog tokom jevrejske pobune s natpisom „godina druga“

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.