Iskorenjivanje zagađenja iz srca i misli

JEHOVA ljudima nije dao čežnju za prljavštinom i neredom. Njihov dom-planeta oblikovan je da bude raj čistoće, reda i lepote. Bog nije nameravao da se ta planeta degeneriše u neugledno đubrište (Postanje 2:8, 9).

 Međutim, nakon što su ljudi odbacili božansko vođstvo, počeli su da grade vlastiti oblik svetskog poretka. Bez potpore božanske mudrosti i nemajući dovoljno iskustva, bili su prisiljeni da uče na vlastitim pokušajima i pogreškama. Svetovna istorija potvrđuje biblijsku istinu da ljudi ne mogu uspešno vladati sami sobom; hiljadama godina ’čovek je nad čovekom vladao da ga nesrećnim učini‘ (Propovednik 8:9; Jeremija 10:23). Današnji problem zagađenja, u svim svojim oblicima, posledica je ljudskog lošeg vladanja.

Prihvatanje Božjeg gledišta

Ljudi koji žele da ugode Bogu marljivo nastoje da postupaju u skladu sa Stvoriteljevim merilima čistoće. Tako su Jehovini svedoci bili suočeni s problemom kad su sredinom 1991. planirali da u Pragu, Češko-Slovačka, održe međunarodni kogres. a Trebalo je da prisustvuje oko 75 000 ljudi, mnoštvo koje se lako moglo smestiti na stadion Strahof. Ali, stadion se nije koristio pet godina. Bio je zapušten, neugledna žrtva vremenskih prilika. Oko 1 500 Jehovinih svedoka provelo je više od 65 000 sati na renoviranju i farbanju. Do početka kongresa ta akcija čišćenja stvorila je od stadiona dostojno mesto za obožavanje pravog Boga, Jehove.

Šta motiviše Jehovine svedoke da budu drugačiji, dok svet uopšte pokazuje tako malo cenjenja prema čistoći i redu? Cenjenje biblijskog saveta da hrišćani treba da iskorene negativne osobine kao što su sebičnost, neobazrivost, pohlepa i pomanjkanje ljubavi. „Svucite starog čoveka [„ličnost“, New World Translation] s delima njegovim“, kaže Biblija. Zamenite ga ’novom [ličnošću] koja se obnavlja u poznanju po obličju onoga koji ju je stvorio‘. Ličnost koju karakteriše ljubav prema čistoći, redu i lepoti ne daje mesta sklonostima ka zagađenju (Kološanima 3:9, 10; 2. Korinćanima 7:1; Filipljanima 4:8; Titu 2:14).

Nova ličnost zahteva da hrišćani budu svesni zagađenja, da ne zagađuju neodgovorno ili neposlušno zanemaruju zakone protiv zagađenja koje donose vlasti. To im pomaže da izbegavaju da prihvate ravnodušan, sebičan i nemaran stav koji vodi do razbacivanja otpadaka. Unapređujući poštovanje prema vlasništvu drugih, time se isključuje korišćenje grafita kao načina izražavanja, nedužne zabave ili oblika alternativne umetnosti. To zahteva da se domovi, automobili, odeća i tela održavaju čistim. (Uporedi Jakov 1:21.)

S obzirom na ljude koji nisu spremni da obuku tu novu ličnost, da li se Bogu može pripisati krivica što im neće dopustiti da žive u njegovom dolazećem Raju? Teško. Svako ko u svom srcu i mislima još uvek ima sakrivene sklonosti ka zagađivanju biće pretnja za obnovljenu rajsku lepotu planete Zemlje, prouzrokujući tugu onima koji žele održati takvo stanje. Božja odluka „da se unište oni koji zemlju uništuju“ i pravedna je i puna ljubavi (Otkrivenje 11:18; 21:8).

Aktivno učestvovanje?

Međutim, da li to znači da se od hrišćana zahteva da unapređuju mere protiv zagađenja ili za čišćenje?

Zagađenost je očigledno štetna za zdravlje i javnu bezbednost. Jehova je odgovarajuće zabrinut za takve stvari, kao što možemo videti iz zakona koje je dao Izraelcima (Izlazak 21:28-34; Deuteronom 22:8; 23:12-14). Ali, on ih nikad nije uputio da obraćaju druge narode u vezi s pitanjima od javne  bezbednosti; ni hrišćanima prvog veka nikad nije bilo rečeno da to rade.

Danas ekološke stvari lako mogu postati politička pitanja. U stvari, neke političke partije formiraju se posebno s namerom rešavanja ekoloških problema. Hrišćanin koji dopusti sebi da bude polarizovan oko političkih pravaca više nije politički neutralan. Isus je svojim učenicima postavio načelo: „Nisu oni od sveta, kao ni ja što nisam od sveta.“ Hrišćanin koji znemaruje taj zahtev dolazi u opasnost da stane na stranu ’knezova [„vladara“, NW] ovoga veka koji propadaju‘ (Jovan 17:16; 1. Korinćanima 2:6).

Isus nije pokušavao rešiti sve socijalne probleme svog vremena; a ni svojim učenicima nije govorio da to čine. Njegova zapovest za njih bila je: ’Idite dakle i naučite sve narode, krsteći ih... učite ih da izvrše sve zapovesti što sam vama dao.‘ On im nije dao zapovest u vezi s ekološkom politikom (Matej 28:19, 20).

Objašnjavajući šta treba da ima prioritet u životu hrišćanina, Hrist je rekao: ’Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu‘ (Matej 6:33). Kad Jehova, pomoću Mesijanskog Kraljevstva, primeni svoja pravedna načela u globalnoj razmeri, ekološki problemi biće rešeni trajno i na zadovoljstvo svih.

Prema tome, Jehovini svedoci zauzimaju uravnotežen stav. S obzirom na poslanicu Rimljanima 13:1-7, oni su obavezni da savesno slušaju vladine zakone koji regulišu čovekovu okolinu. Pored toga, božanska ljubav prema bližnjem podstiče ih da pokazuju poštovanje prema vlasništvu drugih — javnom i privatnom — time da ga ne unakazuju i da ne bacaju otpatke posvuda. Ali, oni sasvim jasno nisu usmereni ka preuzimanju vođstva u svetovnim merama za čišćenje. Oni ispravno na prvo mesto stavljaju propovedanje poruke o Božjem Kraljevstvu, shvatajući da je to način da čine najtrajnije dobro.

Duhovno čišćenje

Drevni Izraelci su više puta bili upozoravani na posledice ako zagade zemlju prolivanjem krvi, prihvatanjem nemoralnog načina života ili pokazivanjem nepoštovanja prema svetim stvarima (Brojevi 35:33; Jeremija 3:1, 2; Malahija 1:7, 8). Značajno je to što su bili osuđeni za to duhovno zagađenje, a ne za bilo koje fizičko zagađenje za koje su možda takođe bili krivi. b

Prema tome, hrišćanin danas prvenstveno nastoji da izbegava duhovno zagađenje i nečistoću. On to čini tako što oblači „novu ličnost“ koja iz srca i misli iskorenjuje sklonosti ka zagađivanju. Više od četiri miliona Jehovinih svedoka izvlači korist iz tog duhovnog čišćenja, postižući u svojim redovima religioznu i moralnu čistoću, kao i značajnu fizičku čistoću (Efešanima 4:22-24, NW).

Danas je vreme za akciju duhovnog čišćenja. Akcija fizičkog čišćenja širom sveta uslediće u pravo vreme i spasiće naš dom da ne postane globalno đubrište time što će mu obezbediti okolinu bez zagađenja koju taj dom i zaslužuje (Propovednik 3:1).

[Fusnote]