Budi preoblikovan u umu i prosvetljen u srcu
Budi preoblikovan u umu i prosvetljen u srcu
„Ovo dakle govorim i svjedočim u Gospodu da više ne hodite kao što hode i ostali neznabošci [„nacije“, ”NW“]“ (EFESCIMA 4:17, DK).
1. Šta za nas rade naš um i srce?
UM I srce su dva najčudesnija dara koja ljudi poseduju. Iako su njihove funkcije bezbrojene, oni sami su jedinstveni kod svakog pojedinca. Na našu ličnost, govor, ponašanje, emocije i vrednosti duboko utiče način na koji funkcionišu naš um i srce.
2, 3. (a) Kako Biblija koristi izraze „srce“ i „um“? (b) Zašto se moramo zanimati i za srce i za um?
2 U Bibliji se „srce“ uopšte odnosi na motivaciju, emocije i unutrašnja osećanja, a „um“ na intelekt i sposobnosti razmišljanja. Ipak, srce i um nisu međusobno sasvim odvojeni. Na primer, Mojsije je podsticao Izraelce: „Pamti u srcu svome [„moraš dozvati u svoj um“, fusnota u New World Translation] da je [Jehova] Bog“ (Deuteronom 4:39). Književnicima koji su spletkarili protiv njega, Isus je rekao: „Zašto zlo mislite u srcima svojim?“ (Matej 9:4; Marko 2:6, 7).
3 To ukazuje da su um i srce tesno povezani. Oni deluju jedno na drugo, ponekad se međusobno jačajući da rade kao ujedinjen tim, a ipak često se boreći jedno protiv drugog u borbi za dominacijom (Matej 22:37; uporedi Rimljanima 7:23). Iz tog razloga, da bismo dobili Jehovinu naklonost moramo ne samo biti sigurni u stanje svog uma i srca, već ih moramo i poučavati da harmonično rade zajedno, da složno rade u istom pravcu. Moramo biti preoblikovani u umu i prosvetljeni u srcu (Psalam 119:34; Poslovice 3:1).
’Kako nacije hode‘
4. Kako Satana utiče na umove i srca ljudi, i kakav je ishod?
4 Satana je majstor prevare i manipulacije. On zna da mora ciljati na um i srce ljudi da bi stekao kontrolu nad njima. Od samog početka ljudske istorije, on koristi sredstva ove ili one vrste da postigne taj cilj. Kao rezultat, „sav svet [je] pod vlašću lukavoga [„zloga“, NW]“ (1. Jovanova 5:19). U stvari, Satana tako uspešno utiče na srca i umove ljudi sveta da ih Biblija opisuje kao ’nevaljao i pokvaren naraštaj‘ (Filipljanima 2:15). Apostol Pavle živopisno opisuje stanje srca i uma tog nevaljalog i pokvarenog naraštaja, a njegove reči služe kao upozorenje svima nama danas. Na primer, molimo da pročitaš Efescima 4:17-19 i da to uporediš s Pavlovim rečima iz Rimljanima 1:21-24.
5. Zašto je Pavle napisao snažan savet Efešanima?
5 Možemo razumeti zašto je hrišćanima u Efesu Pavle pisao tako snažne reči kad se prisetimo da je taj grad bio zloglasan zbog svoje moralne dekadencije i paganskog obožavanja idolâ. Iako su Grci imali svoje čuvene mislioce i filozofe, izgleda da je grčko obrazovanje mnogim ljudima pružilo veće sposobnosti za zlo, a njihova kultura ih je učinila samo još prefinjenijima u njihovim razvratnostima. Pavle je bio duboko zabrinut za svoje suhrišćane koji su živeli u takvoj sredini. Znao je da su mnogi od njih ranije bili ljudi iz nacija i da su „hodili prema sistemu stvari ovog sveta“. Ali, sada su prihvatili istinu. Njihovi umovi su se preoblikovali, a njihova srca prosvetlila. Iznad svega drugog, Pavle je želeo dao se oni ’vladaju kao što prilikuje zvanju‘ (Efescima 2:2, NW; 4:1).
6. Zašto treba da budemo zainteresovani za Pavlove reči?
6 Situacija je slična i danas. I mi živimo u svetu sa izopačenim vrednostima, propalim moralom i lažnim religioznim postupcima. Mnogi među nama jednom su živeli prema sistemu stvari ovog sveta. Drugi između nas moraju se svakog dana družiti sa svetskim ljudima. Neki žive u domaćinstvima u kojima preovladava svetski duh. Prema tome, preko je potrebno da razumemo značenje Pavlovih reči i izvučemo korist iz njegovog saveta.
Beskorisni i zamračeni umovi
7. Šta je Pavle mislio izrazom ’beskorisnost njihovog uma‘?
7 Da bi pružio snažnu podršku svojoj opomeni da hrišćani ’više ne hode kao što hode i ostali neznabošci‘, Pavle je najpre spomenuo ’praznost [’beskorisnost‘, „NW“] njihovog uma‘ (Efescima 4:17, DK). Šta to znači? Reč prevedena sa „beskorisnost“, prema The Anchor Bible, „uključuje ispraznost, besposlenost, taštinu, ludost, besmislenost i frustraciju“. Dakle, Pavle je ukazivao da su ugled i slava grčkog i rimskog sveta mogli izgledati impresivno, ali da je težnja za tim bila zaista isprazna, luda i besmislena. Oni koji intenzivno žele ugled i slavu konačno neće dobiti ništa drugo osim frustracije i razočarenja. Isto načelo vredi i za današnji svet.
8. Na koje načine su nastojanja sveta beskorisna?
8 Svet ima svoje intelektualce i svoju elitu kod kojih ljudi traže odgovore na tako duboka pitanja kao što su poreklo i smisao života i sudbina čovečanstva. Ali, kakav uvid i vođstvo oni mogu da ponude? Ateizam, agnosticizam, evoluciju i mnoštvo drugih zbunjujućih i protivrečnih ideja i teorija koje nisu ništa više prosvetljujuće od ritualâ i praznoverja iz prošlosti. Mnoge svetske težnje izgleda da nude i izvesnu meru zadovoljstva i ispunjenosti. Ljudi govore o uspehu i dostignućima u nauci, umetnosti, muzici, sportovima, politici i tako dalje. Oni se raduju svojim prolaznim trenucima slave. Pored svega toga, anali istorije i knjige o velikim ljudskim dostignućima današnjice puni su zaboravljenih heroja. Sve je to samo ispraznost, besposlenost, taština, ludost, besmislenost i frustracija.
9. Kojim se beskorisnim težnjama mnogi posvećuju?
9 Uviđajući beskorisnost takvih nastojanja, mnogi se okreću materijalističim težnjama — gomilajući novac i nabavljajući stvari koje se mogu kupiti novcem — i te težnje postavljaju sebi kao cilj u životu. Oni su ubeđeni da sreća dolazi s bogatstvom, posedima i traženjem zadovoljstva. Oni tome ne samo da posvećuju svoj um, već su spremni i da žrtvuju sve — zdravlje, porodicu, čak i savest. Kakav je rezultat? Umesto da budu zadovoljni, oni su ’navukli na sebe velike muke‘ (1. Timoteju 6:10). Nije čudo što je Pavle podsticao svoje suhrišćane da prestanu hoditi kao što nacije hode s obzirom na beskorisnost tog načina razmišljanja.
10. Na koji način ljudi sveta imaju „misli tamom pokrivene“?
10 Da bi pokazao da svet nema ništa čemu se može zavideti ili što se može oponašati, Pavle je nadalje rekao da su „njihove... misli tamom pokrivene“ (Efescima 4:18, DS). Naravno, svet ima inteligentne i obrazovane ljude na skoro svakom području nastojanja. Ipak, Pavle je rekao da su njihove misli tamom pokrivene. Zašto? Njegove primedbe se ne odnose na njihove mentalne veštine ili sposobnosti. Izraz „um“ može ukazivati i na centar ljudskog opažanja, sedište razumevanja, unutrašnjeg čoveka. Oni su u tami zato što nemaju svetlo koje ih vodi ili osećaj upravljanja u svojim nastojanjima. To se može videti u njihovom zbunjenom osećanju za ispravno i pogrešno. Ljudi mogu misliti da je današnji mentalitet, koji ništa ne osuđuje i kome je sve prihvatljivo, prosvetljen, ali to je u stvari, prema Pavlu, zamračen mentalitet. U duhovnom pogledu, oni tapkaju u potpunoj tami (Job 12:25; 17:12; Isaija 5:20; 59:6-10; 60:2; uporedi Efescima 1:17, 18).
11. Šta je uzrok mentalne tame u svetu?
11 Zašto se može reći da ljudi mogu biti inteligentni, čak briljantni, u tako mnogo stvari a ipak su u duhovnoj tami? Pavle nam u 2. Korinćanima 4:4 pruža odgovor: „Bog svijeta ovoga oslijepi razume nevjernikâ, da im ne zasvijetli vidjelo jevanđelja slave Hristove [„slavne dobre vesti o Hristu“, NW], koji je obličje Boga“ (DK). Kakav je dragocen blagoslov što oni koji prihvataju slavnu dobru vest postaju preoblikovani u umu i prosvetljeni u srcu!
Neosetljiva srca koja su u neznanju
12. Na koji je način svet ’otuđen od života koji pripada Bogu‘?
12 Da bi nam nadalje pomogao da vidimo zašto moramo biti preoblikovani u umu i prosvetljeni u srcu, Pavle je usmerio našu pažnju na činjenicu da je put sveta ’otuđen od života koji pripada Bogu‘ (Efešanima 4:18, NW). Ne da ljudi više ne veruju u Boga ili da su postali potpuno bezbožni. Jedan pisac specijalne rubrike u novinama izrazio je to na sledeći način: „Umesto bezbožni, izmislimo novu reč: malobožni. Malobožni ljudi žele hvalu i priznanje za verovanje u Božanstvo dok ga istovremeno drže u kutiji, puštajući ga van samo nedeljom ujutro i nikad mu ne dopuštajući da utiče na njihovo gledište o političkom svetu ili na njihov lični život između nedeljâ. [Oni] manje ili više veruju u Boga ali misle da On nema mnogo toga da kaže o modernom društvu.“ U svom pismu Rimljanima, Pavle se o tome izrazio na sledeći način: „Poznavši Boga, ne proslaviše ga kao Boga, niti mu hvalu dadoše“ (Rimljanima 1:21). Svaki dan vidimo ljude koji idu kroz život uopšte ne razmišljajući o Bogu. Zaista, oni mu ne iskazuju čast ili zahvalnost.
13. Šta je ’život koji pripada Bogu‘?
13 Izraz ’život koji pripada Bogu‘ dosta je značajan. On nadalje pokazuje kako je mentalna i duhovna tama zbunila osećaj za vrednosti kod ljudi. Grčka reč prevedena sa „život“ na ovom mestu nije bíos (od koje dolaze reči kao „biologija“, „biografija“), koja znači način života, ili životni stil. Umesto toga, to je zoé (od koje dolaze reči kao „zoološki vrt“, „zoologija“). Ona znači „život kao načelo, život u apsolutnom smislu, život kakav ima Bog... Od tog života čovek je postao otuđen zbog Adamovog pada u greh“, prema Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words. Dakle, Pavle nam je rekao da je mentalna i duhovna tama ljude sveta dovela ne samo u propadljivost u telu, već da ih je takođe odvojila od nade u večni život koju pruža Bog (Galatima 6:8). Zašto je tako? Pavle nam nadalje govori o razlozima.
14. Koji je jedan razlog zbog čega je svet otuđen od života koji pripada Bogu?
14 Pre svega, on je rekao da je to zbog „neznanja koje je u njima“ (Efescima 4:18). Fraza „koje je u njima“ naglašava da neznanje nije zbog nedostatka mogućnosti, već zbog namernog odbacivanja spoznanja o Bogu. Drugi prevodi ove fraze glase: ’njihovo nasleđeno odbijanje da upoznaju Boga‘ (The Anchor Bible); „bez spoznanja zato što su za njega zatvorili svoja srca“ (Jerusalem Bible). Zato što odbacuju, ili svojevoljno s prezirom odbijaju, tačno spoznanje o Bogu, oni nemaju temelj za sticanje vrste života koju Jehova nudi onima koji iskazuju veru u njegovog Sina, koji je rekao: ’Život je večni u tome da tebe poznaju [„njihovo usvajanje spoznanja o tebi“, NW], tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista‘ (Jovan 17:3; 1. Timoteju 6:19).
15. Šta doprinosi otuđenosti sveta od života koji pripada Bogu?
15 Još jedan razlog zbog čega je svet uopšte otuđen od života koji pripada Bogu je, prema Pavlu, ’neosetljivost njihovih srca‘ (Efešanima 4:18, NW). „Neosetljivost“ na ovom mestu u osnovi znači okorelost, kao kad je nešto pokriveno žuljevima. Svi znamo kako nastaju žuljevi. Koža je u početku možda meka i osetljiva, ali ako je stalno izložena nekom pritisku ili trenju, ona okori i zadeblja se, formirajući žulj. Ona više ne oseća nadražaj. Slično tome, ljudi nisu rođeni sa okorelim ili bešćutnim srcem tako da su automatski bezosećajni prema Bogu. Ali, pošto živimo u svetu i izloženi smo njegovom duhu, nije potrebno mnogo vremena da srce postane bešćutno ili okorelo ako se ne čuva. Zato je Pavle upozorio: „Gledajte... da koji od vas ne odrveni od prijevare grjehovne“ (Jevrejima 3:7-13, DK; Psalam 95:8-10). Kako je stoga samo hitno da ostanemo preoblikovani u umu i prosvetljeni u srcu!
„Izgubivši svaki moralni osećaj“
16. Šta je posledica mentalne tame sveta i njegove otuđenosti od života koji pripada Bogu?
16 Posledica takve tame i otuđenja sažeta je u Pavlovim daljnjim rečima: „Izgubivši svaki moralni osećaj, sami su sebe predali razuzdanom ponašanju da čine nečistoću svake vrste s lakomstvom“ (Efešanima 4:19, NW). Izraz „izgubivši svaki moralni osećaj“ doslovno znači „prestavši da oseća bol“, moralnu bol. Tako postaje bešćutno srce. Kad jednom prestane osećati grižnju savesti i izgubi osećaj odgovornosti pred Bogom, više nema nikakvog ograničenja. Zato je Pavle rekao da su „sami... sebe predali“ razuzdanom ponašanju i nečistoći. To je nameran, svojevoljan korak. ’Razuzdano ponašanje‘, kako je upotrebljeno u Bibliji, označava drzak, besraman stav, pun prezira prema zakonu i autoritetu. Isto tako, ’nečistoća svake vrste‘ uključuje ne samo seksualne perverzije, već i izopačene stvari učinjene u ime religije, kao što su obredi plodnosti i rituali koji su se vršili u Artemidinom hramu u Efesu, s čime su Pavlovi čitaoci bili dobro upoznati (Dela apostola 19:27, 35).
17. Zašto je Pavle rekao da ljudi koji su izgubili svaki moralni osećaj čine greh „s lakomstvom“?
17 Kao da neobuzdano prepuštanje razuzdanom ponašanju i nečistoći svake vrste nisu bili dovoljno loši, Pavle dodaje da takve osobe postupaju „s lakomstvom“. Kad ljudi koji još uvek poseduju izvesnu meru moralnog osećaja počine greh, oni bar osećaju grižnju savesti i snažno nastoje da to više ne ponove. Ali, oni koji su ’izgubili svaki moralni osećaj‘ čine greh „s lakomstvom“ („a ipak traže još“ The Anchor Bible). Oni neobuzdano padaju sve niže dok ne potonu u same dubine pokvarenosti — i to smatraju normalnim. Kakav tačan opis ’volje nacija‘! (1. Petrova 4:3, 4, NW).
18. Da sažmemo, kakvu sliku mentalnog i duhovnog stanja sveta prikazuje Pavle?
18 Tako Pavle u samo tri stiha, Efescima 4:17-19, otkriva pravi moral i duhovno stanje sveta. On ukazuje da su ideje i teorije koje unapređuju svetovni mislioci i nemilosrdna težnja za bogatstvom i zadovoljstvom potpuno beskorisni. On jasno daje do znanja da je svet, zbog mentalne i duhovne tame, u moralnoj močvari, tonući sve dublje. Konačno, zbog neznanja i neosetljivosti koje je sam navukao na sebe, svet je postao beznadno otuđen od života koji pripada Bogu. Sigurno je da imamo dobre razloge da ne hodimo kao što i nacije hode!
19. Koja se bitna pitanja još moraju razmotriti?
19 Pošto je tama u umu i srcu ono što prouzrokuje da je svet otuđen od Jehove Boga, kako mi možemo ukloniti svu tamu iz naših umova i srca? Da, šta treba da radimo da bismo mogli nastaviti da hodimo kao deca svetla i da zadržimo Božju naklonost? To će biti razmotreno u sledećem članku.
Da li možeš objasniti?
◻ Šta je prouzrokovalo Pavlov snažan savet iz Efescima 4:17-19?
◻ Zašto su putevi sveta beskorisni i u tami?
◻ Šta se podrazumeva izrazom „otuđeni od života koji pripada Bogu“?
◻ Kakve su posledice zamračenog uma i neostljivog srca?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 9. strani]
Efes je bio ozloglašen po svojoj moralnoj dekadenciji i obožavanju idolâ
1. Rimski gladijator u Efesu
2. Ruševine Artemidinog hrama
3. Pozorište u Efesu
4. Artemida Efeška, boginja plodnosti
[Slika na 10. strani]
Kakav uvid može da ponudi elita sveta?
Neron
[Izvor]
Muzej Kapitolini, Rim