Misionari sa Mikronezije
Misionari sa Mikronezije
MADA odvojeni širokim prostranstvima naizgled beskrajnog Tihog okeana, misionari sa Mikronezije ipak uspevaju da se svake godine sakupe na „porodični sastanak“. A gde se svi ti evanđelizatori sa dalekih ostrva sastaju? Sasvim odgovarajuće, na mestu koje je lokalna vlada nazvala Jehovina ulica — adresa Guamske podružnice pod kojom oni služe.
Juna 1992, u podružnicu se steklo 56 misionara da bi prisustvovali oblasnom kongresu „Nosioci svetla“. Smeh i veseo razgovor ispunili su atmosferu dok su obnavljali dugogodišnja prijateljstva i razvijali nova. Kao i uvek, poređali su se na stepeništu Kraljevske dvorane za grupnu fotografiju, a zatim su seli za tri duga banket stola da bi podelili godišnji misionarski obrok, što je ove godine bilo uveličano posetom Alberta Šredera, člana Vodećeg tela.
Za mnoge misionare ovaj godišnji skup u Guamu jedina je prilika da napuste svoje majušne tropske domove. A kako su samo ti domovi majušni. Ostrvo Ebaj, jedno od Maršalskih ostrva, ima površinu od samo 32 hektara. I misionarski dom Madžuro na Maršalskim ostrvima i dom Kiribati na Gilbertovim ostrvima smešteni su na dugim, uskim atolima manjim od 0,8 kilometara širine. Zato misionari na najbolji način koriste svoje uzbudljivo putovanje za Guam.
Iako zamisao o propovedanju na udaljenim tropskim ostrvima izgleda romantično, to je u stvari jedan izazov s kojim je malo ljudi sposobno da se suoči. Zanimljivo je da je samo 7 od 56 misionara iz Biblijske škole Gilead Društva Kula stražara. Većina dolazi sa Havaja ili Filipina gde su bili sluge pioniri koji su već navikli na trope, i došli su na svoju misionarsku dodelu direktno iz svojih rodnih zemalja.
Pošto su ostrva Mikronezije smeštena veoma blizu ekvatora, misionari se moraju boriti sa zagušljivom toplotom i vlagom da bi dostigli stanovnike sa dobrom vešću. Komunikacija može biti još veći izazov. Svako ostrvo ili grupa ostrva ima svoj sopstveni jezik — od kojih su neki tako nepoznati da nisu ni evidentirani u rečniku — i mogu proteći godine pre nego što pridošlica bude u stanju da tečno govori. Da bi ljudima u ovim različitim ostrvskim kulturama pomogla da razumeju Bibliju, guamska podružnica štampa literaturu na 11 jezika, od kojih se 9 govore isključivo u Mikroneziji.
Neka ostrva toliko su zabačena da se mogu dostići samo brodom. Misionarski dom Tol na ostrvima Čuk (Truk) smešten je na jednom takvom ostrvu, i tamošnji misionari mogu da koriste samo solarne ploče koje proizvode električnu energiju za samo nekoliko sati dnevno.
Sveukupno, postoji 14 misionarskih domova širom Mikronezije, koji obuhvataju područje približno veličini kontinentalnih Sjedinjenih Američkih Država. Od više od 400 000 ljudi koji žive u toj regiji, 1 000 su objavitelji dobre vesti, organizovani u 20 skupština i 3 odvojene grupe.
Iako su ljudi Mikronezije uglavnom veoma prijateljski nastrojeni, lokalni religiozni običaji i pritisak porodice mnoge odvraćaju da ne prihvate istinu o Božjem Kraljevstvu. Zato, mada u globalu propovedničko delo cveta (tih 1 000 objavitelja Kraljevstva vodi preko 2 000 biblijskih studija), neke skupštine i grupe ostaju male. Na primer, na ostrvu Tinijanu ima samo 5 objavitelja, na ostrvu Nauru samo 7, a skupštine na Japu, Kosraeu i Roti imaju svaka po manje od 40 objavitelja. Pored svega toga, neki misionari ostaju na svojim dodelama više od 20 godina. Vredi zapaziti da su svih 6 misionara na ostrvu Belau ovde najmanje 12 godina.
Za one koji ustraju, nagrade su velike. Tu su svakodnevne prilike za divljenje lepoti Jehovinog stvarstva. Bujna ostrva Mikronezije razbacana su kao mali zeleni dragulji po plavoj pozadini Tihog okeana. Kilometri nenatrpanih plaža i koralnih grebenova oko kojih vrve ribe divnih boja mame podvodne plivače i ronilačke entuzijaste da istraže neke od najodabranijih ronilačkih tačaka na svetu. A na kraju svakog dana može se posmatrati veličanstveni prizor sunčevog zalaska na okeanu.
Međutim, najveća nagrada je prednost služenja Jehovi govorenjem drugima o njegovim divnim obećanjima za budućnost. Zbog toga što misionari sa Mikronezije neprestano teže ka toj nagradi, oni ispunjavaju reči iz Isaije 42:12: „Nek se da [Jehovi] slava i hvala njegova neka se po ostrvima javlja.“
[Mapa/Slika na 31. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Barigada, Guam
Santa Rita, Guam
Koror, Belau
(Čuk) Truk ostrva
Tarava, Kiribati
Kosrae
Ebi
Maršalska ostrva
Madžuro
Kolonija, Ponape
Songsong, Rota
Sajpan
Jap
MIKRONEZIJA
MELANEZIJA
KAROLINSKA OSTRVA
TIHI OKEAN
FILIPINI
NOVA GVINEJA
EKVATOR
[Slika]
Sastanak misionara u Guamu, juna 1992.