Budi srećan i organizovan

KADA smo organizovani, to nam omogućuje da stvari obavljamo dobro. Kada smo efikasni, to nam pomaže da na najbolji način iskoristimo vreme i sredstva (Galatima 6:16; Filipljanima 3:16; 1. Timoteju 3:2). Međutim, život se ne sastoji samo od organizacije i efikasnosti. Nadahnuti psalmista je pisao: „Srećan je narod čiji je Bog Jehova!“ (Psalam 144:15, NW; naglašeno od nas). Izazov je biti srećan i organizovan u svemu što radimo.

Organizovani i srećni

Jehova Bog je najbolji primer dobre organizacije. Sva njegova stvorenja, od jednostavnih ćelija do kompleksnih živih stvorenja, od sićušnih atoma do ogromnih galaksija, pokazuju red i preciznost. Njegovi univerzalni zakoni dozvoljavaju nam da s pouzdanjem planiramo svoj život. Znamo da će se sunce podići svakog jutra i da će nakon zime uslediti leto (Postanje 8:22; Isaija 40:26).

Ali Jehova je nešto više od Boga reda. On je takođe „srećan Bog“ (1. Timoteju 1:11, NW, naglašeno od nas; 1. Korinćanima 14:33). Njegova sreća vidi se u njegovim stvorenjima. Razigrani mačići, prekrasni zalasci Sunca, ukusna hrana, nadahnjujuća muzika, stimulativan posao i mnoštvo drugih stvari pokazuju da je on nameravao da se mi radujemo životu. Njegovi zakoni nisu dosadne restrikcije već čuvari naše sreće.

Isus Hrist sebe oblikuje prema svom Ocu. On je „blaženi [srećan, „NW“] i jedini moćni“ i ponaša se tačno onako kako to njegov Otac čini (1. Timoteju 6:15, naglašeno od nas; Jovan 5:19). Kada je sa svojim Ocem radio u stvaralačkom delu, on je bio više od jednostavno efikasnog ’majstora‘. On je bio srećan u onome što je radio. On se ’veseljaše pred [Jehovom], veseljaše se na zemlji njegovoj, uživajući među sinovima ljudi‘ (Poslovice 8:30, 31, naglašeno od nas).

Mi želimo da odražavamo sličnu dobrohotnost, radost i ljubav prema ljudima u svemu što radimo. Međutim, ponekad u nastojanju da budemo efikasni, možemo zaboraviti da ’hodanje [po Božjem] duhu‘ uključuje donošenje plodova Božjeg duha (Galatima 5:22-25). Zato činimo dobro ako se pitamo: Kako mi možemo biti i organizovani i srećni u našim sopstvenim aktivnostima kao i u upravljanju delom drugih?

Ne budi svirep prema sebi

Osmotrimo dobar savet zapisan u Poslovicama 11:17. Nadahnuti pisac nam najpre kaže da „dobro duši svojoj milosrdan čovek čini“. Zatim, u kontrastu on kaže: „Svirep čovek telu svome udi.“ New International Version izražava to na ovaj način: „Dobar čovek donosi sebi korist, ali svirep čovek donosi sebi štetu.“

Kako mi možemo nenamerno biti svirepi prema sebi? Jedan način je taj da budemo dobronamerni ali potpuno dezorganizovani. Sa kakvim rezultatima? Jedan stručnjak kaže: „Nedostatak pamćenja,  pogrešno ispunjen dokumenat, loše shvaćeno naređenje, netačno pribeležen telefonski poziv — sve su to detalji propusta, crvi koji nagrizaju tkaninu efikasnosti i ruše najbolje namere“ (Teach Yourself Personal Efficiency).

To se slaže s nadahnutim piscem koji je rekao: „Ko je nemaran u poslu svom brat je raspikući“ (Priče Solomunove 18:9, DK). Da, dezorganizovani, neefikasni ljudi mogu prouzrokovati nevolju i propast sebi i drugima. Zato ih drugi često izbegavaju. Kao posledicu svog nemara, oni sebi navlače ostrakizam.

Živi pas ili mrtav lav?

Ali mi možemo biti svirepi prema sebi i postavljanjem previše visokih merila. Mi možemo težiti, kaže gore navedeni pisac o efikasnosti, za „standardom savršenstva koji je nemoguće potpuno dostići“. Rezultat je, kaže on, u „konačnom doživljavanju velike tuge i razočarenja“. Perfekcionista može biti dobro organizovan i efikasan, ali on nikada neće biti istinski srećan. Pre ili kasnije on doživljava samo tugu.

Ako smo skloni tome da budemo perfekcionisti, dobro činimo ako se setimo da: „više vredi živo pseto od mrtvog lava“ (Propovednik 9:4). Mi ne možemo doslovno ubiti sebe kroz nerealističku težnju za savršenstvom, ali možemo ozbiljno naškoditi sebi kroz iscrpljenost. To uključuje, kaže jedan autoritet, „fizičku, emocionalnu, duhovnu, intelektualnu i međuljudsku iscrpljenost“ (Job Stress and Burnout). Iscrpljivanje težnjom ka nedostižnim ciljevima predstavlja svakako svirepost prema samom sebi i neizbežno nas lišava sreće.

Postupaj sa sobom na koristan način

Seti se: „Dobro duši svojoj milosrdan čovek čini“ (Poslovice 11:17). Mi sa sobom postupamo na koristan način kada postavljamo realističke i razumne ciljeve, imajući na umu da srećan Bog, Jehova, poznaje naša ograničenja (Psalam 103:8-14). Mi možemo biti srećni ako takođe raspoznamo ta ograničenja i zatim „učinimo sve što možemo“, koliko nam to naše sposobnosti dozvoljavaju, da naše obaveze ispunimo dobro (Jevrejima 4:11; 2. Timoteju 2:15, NW; 2. Petrova 1:10).

Naravno, uvek postoji opasnost da se ode u drugu krajnost — da budemo previše dobrohotni prema sebi. Ne zaboravi Isusov odgovor na sugestiju apostola Petra: „Budi dobrohotan prema sebi, Gospode“ (NW), kada je, u stvari, bilo potrebno odlučno delovanje. Petrovo razmišljanje bilo je toliko opasno da je Isus rekao: „Idi od mene sotono! Ti si mi na sablazan, jer ti ne misliš na ono što je od Boga, nego na ono što je od ljudi“ (Matej 16:22, 23). Postupanje na koristan način prema našoj duši ne dopušta bezbrižan, samodopadljiv stav. To nas takođe može lišiti sve sreće. Razumnost je ono što nam je potrebno, a ne fanatizam (Filipljanima 4:5, NW).

Postupaj na koristan način s drugima

Pismoznanci i fariseji Isusovih dana verovatno su mislili da su visoko efikasni i organizovani. A Dictionary of the Bible kaže o njihovom načinu obožavanja: „Svaka biblijska zapovest bila je okružena spletom sitničavih pravila. Nije bila dopuštena nikakva tolerancija za promenu okolnosti; potpuna poslušnost Zakonu u svim njegovim pojedinostima bila je  neumoljivo tražena od svakog Jevreja... Detalji Zakona bili su umnožavani sve dok religija nije postala trgovina, a život nepodnošljiv teret. Ljudi su bili svedeni na moralne robote. Glas savesti bio je ugušen; živa snaga Božanske reči bila je neutralizovana i ugušena ispod mase večnih pravila.“

Nije nikakavo čudo što ih je Isus Hrist osudio za to. „Bremena teška oni vežu“, rekao je on, „i prte ljudima na pleća, ali ni jednim prstom neće da ih pomaknu“ (Matej 23:4). Starešine pune ljubavi uzdržavaju se od opterećivanja stada mnoštvom sitničavih pravila i propisa. Oni sa Božjim stadom postupaju na koristan način sledeći dobrohotan, okrepljujuć primer Hrista Isusa (Matej 11:28-30; Filipljanima 2:1-5).

Čak i kada se organizacijske odgovornosti umnože, brižljive starešine neće nikada izgubiti iz vida činjenicu da oni postupaju s ljudima — s ljudima koje Bog voli (1. Petrova 5:2, 3, 7; 1. Jovanova 4:8-10). Oni nikada neće biti toliko okupirani organizacijskim stvarima ili procedurama da zaborave svoju primarnu ulogu pastira, čuvara i zaštitnika stada (Poslovice 3:3; 19:22; 21:21; Isaija 32:1, 2 Jeremija 23:3, 4).

Na primer, prevelika preokupacija rasporedima i brojevima može potisnuti brigu za ljude. Uzmimo, na primer, vozača autobusa koji misli da je njegova prvenstvena dužnost da se efikasno drži svog rasporeda bez obzira na posledice. Izjeda ga želja da stigne s jednog kraja puta na drugi u tačno određeno vreme. Nažalost, s njegove tačke gledišta, putnici mu predstavljaju prepreku. Spori su i dezorganizovani i uvek dolaze na stanicu baš kad on kreće. Umesto da ima na umu da je cela svrha njegovog posla da služi potrebama svojih putnika, on na njih gleda kao na prepreku ka efikasnosti i izbegava ih.

Briga za svakog pojedinca

U bezosećajnoj težnji za efikasnošću često se ignorišu potrebe pojedinaca. Na slabije, neefikasne pojedince može se gledati kao na teret. Kada se to dogodi može doći do strašnih posledica. Na primer, u drevnom grčkom gradu-državi Sparti, slaba i bolesna deca bila su ostavljena da umru. Ona se ne bi razvila u snažne, efikasne vojnike koji bi branili snažnu, efikasnu državu. „Kad se dete rodilo“, kaže filozof Bertrand Rasel, „otac bi ga doneo pred starešine svoje porodice da ga pregledaju: ako je bilo zdravo, bilo je dato natrag ocu da ga podiže; ako nije, bilo je bačeno u duboku jamu s vodom“ (History of Western Philosophy).

Takvu nemilosrdnu državu označavali su krutost i surovost, a ne sreća. (Uporedi Propovednik 8:9.) Spartanske vlasti nesumnjivo su mislile da imaju ubedljive argumente za takvo postupanje s obzirom na efikasnost, ali njihovo ponašanje bilo je lišeno svakog sažaljenja ili dobrohotnosti. Njihov put nije bio Božji put (Psalam 41:2 [41:1, DK]; Poslovice 14:21). Suprotno tome, nadglednici u hrišćanskoj skupštini imaju na umu to da su sve Božje ovce dragocene u njegovim očima, i oni na koristan način postupaju sa svakom pojedinom od njih. Oni ne brinu samo za 99 koje su zdrave već i za jednu koja je bolesna ili emocionalno uznemirena (Matej 18:12-14; Dela apostola 20:28; 1. Solunjanima 5:14, 15; 1. Petrova 5:7).

Ostani blizu stada

Starešine ostaju blizu stada koje je pod njihovom brigom. Međutim, današnja istraživanja na polju poslovnih metoda mogu sugerisati da radi maksimalne efikasnosti rukovodilac ili nadglednik treba da se drži na distanci sa onima koje nadgleda. Jedan istraživač opisuje različite rezultate koje je iskusio jedan oficir vazdušnih snaga kada je bio ili previše blizak ili na prevelikoj distanci sa svojim podređenima: „Kada je bio u jako bliskim odnosima sa [svojim] oficirima, izgledalo je da se osećaju sigurnim  i da ne brinu previše o efikasnosti svojih jedinica. Čim je postao rezervisaniji i svesniji svog superiornijeg položaja, njegovi potkomandiri počeli su da brinu da nešto nije krenulo naopako... i svoje brige počeli su da usmeravaju u tom pravcu da svom poslu posvete više pažnje. Kao rezultat, postojao je primetan porast u efikasnosti baze“ (Understanding Organizations).

Međutim, hrišćanska skupština nije vojna organizacija. Hrišćanske starešine koje nadgledaju delo drugih oblikuju sebe prema Isusu Hristu. On je uvek bio blizak sa svojim učenicima (Matej 12:49, 50; Jovan 13:34, 35). On se nikada nije igrao njihovim brigama da bi postigao veću efikasnost. On je izgradio čvrsto međusobno pouzdanje i poverenje između sebe i svojih sledbenika. Njegove učenike označavale su prisne veze nežne naklonosti (1. Solunjanima 2:7, 8). Kada postoji takva prisnost, srećno stado će, potpuno motivisano Božjom ljubavlju, dobro i bez prinude odgovoriti na uputstva i učiniće najviše što može u spremnoj službi njemu. (Uporedi Izlazak 35:21.)

Mnogi biblijski stihovi ističu osobine kao što su sreća i ljubav prema bratstvu (Matej 5:3-12; 1. Korinćanima 13:1-13). Relativno malo ističu potrebu za efikasnošću. Svakako, postoji potreba za dobrom organizacijom. Božji narod je uvek bio organizovan. Ali pomisli koliko često pisci psalama, na primer, opisuju Božje sluge kako su srećni. Psalam 119, koji puno govori o Jehovinim zakonima, opomenama i propisima, počinje: „Blago onima [„Srećni su oni“, NW] koji su čisti na svom putu, koji hode po zakonu Gospodnjemu! Blago onima [„Srećni su oni“, NW] koji čuvaju naredbe njegove i svim srcem ga traže“ (Psalam 119:1, 2). Možeš li se suočiti sa izazovom da budeš i organizovan i srećan?

[Slika na 28. strani]

Prstenasta sfera — rani izum za predstavljanje velikih krugova nebesa

[Slika na 31. strani]

Jehova, kao pastir pun ljubavi, Bog je ne samo reda već i sreće

[Izvor]

Garo Nablandian