Nada — životna zaštita u tužnom svetu

Jedan koreanski dečak želeo je da pomogne svojoj majci da uveri učenicu srednje škole kako je važno imati nadu u budućnost. Prisetivši se jedne ilustracije koju je čuo na hrišćanskom sastanku, pitao je tu učenicu da li bi mu pomogla da reši jednu zagonetku. Ona se složila. On je rekao: „Bile su dve porodice. Obe su bile veoma siromašne. Padala je velika kiša, a krovovi kuća obe porodice su prokišnjavali. Jedna porodica bila je veoma žalosna i dosta se žalila zbog pukotina. Ali, druga porodica bila je srećna i radosna dok je popravljala svoj krov. Otkud tako velika razlika između te dve porodice?“ Zainteresovana, devojka je odgovorila da ne zna odgovor. „Pa“, rekao je dečak, „druga porodica bila je srećna zato što su upravo dobili obaveštenje od gradskih vlasti da će dobiti novu kuću. Zato su imali nadu. U tome je bila razlika!“

ZAGONETKA tog dečaka ilustruje jednostavnu istinu: Nada menja naša osećanja prema životu, često uprkos našim okolnostima. Poput dve porodice koje je on opisao, većina nas u životu podnosi kušnje — zdravstvene probleme, finansijske brige, porodične napetosti, kriminal i bezbrojne druge kušnje i zlostavljanja. Često ne možemo ništa učiniti da ti problemi nestanu kao što ne možemo narediti oluji da ode iz naše blizine. Zato se možda osećamo frustrirano, usamljeno — ukratko, bespomoćno. Da stvari budu gore, možda su nas u crkvi poučili da većina grešnika ima mračnu budućnost, da to može uključivati večnu kaznu.

Kaže se da je recept da se postane deprimiran bespomoćnost plus beznadnost. Ali, mi možemo u potpunosti otkloniti jedan od ta dva sastojka; niko od nas ne mora da bude beznadan. A sama nada može biti najbolje oružje da se odbaci drugi sastojak, osećanja bespomoćnosti. Ako imamo nadu, možemo podneti životne oluje s izvesnom merom mirnoće i zadovoljstva umesto da se mučimo bedni i jadni. Da, nada je životna zaštita.

Da li ova tvrdnja u tebi izaziva sumnju? Da li je nada zaista tako jaka da znači tu veliku razliku? I da li mi možemo imati pouzdanu nadu?

 Poput kacige

Medicina počinje da uviđa izvanrednu snagu nade. Jedna osoba koja je preživela nacistički holokaust, ističe specijalista dr Šlomo Breznic (Shlomo Breznitz), rekla je da, u većini životnih problema, „stres nastaje zbog našeg tumačenja teškoće tih problema, ne zbog samih problema. Nada smanjuje njihovu težinu“. Članak u The Journal of the American Medical Association potvrdio je da je nada „snažan lek“. Časopis American Health izvestio je: „Postoje mnogi primeri pacijenata, posebno pacijenata koji boluju od raka, čije se stanje iznenada pogoršava kad nešto prouzrokuje da izgube nadu — ili im se stanje iznenada poboljša kad pronađu nešto novo za što mogu da žive.“ (Uporedi Poslovice 17:22.)

Istraživači Biblije dugo znaju važnost nade. Apostol Pavle je, u 1. Solunjanima 5:8, podstakao hrišćane: „Budimo trezni i... s kacigom nade u spasenje.“ (Naglašeno od nas.) Kako je ’nada spasenja‘ poput kacige?

Razmotrimo kakvu ulogu ima kaciga. Vojnik biblijskog vremena nosio je kacigu od bakra ili gvožđa, ispod koje je bila kapa od filca, vune ili kože. Ta kaciga je u ratu štitila njegovu glavu od letećih strela, buzdovana koji su vitlali oko njega i mačeva koji su sevali. Dakle, verovatno je malo vojnika oklevalo da stavi kacigu ako su je imali. Međutim, nošenje kacige nije značilo da je vojnik nepobediv ili da nije ništa osećao kad bi dobio udarac po glavi; umesto toga, kaciga je jednostavno obezbeđivala da se većina udaraca odbije umesto da nanese smrtonosnu povredu.

Kao što kaciga štiti glavu, tako i nada štiti razum. Nada nam ne može omogućiti da odbacimo sve krize ili neuspehe, kao da i ne postoje. Ali, nada ublažava takve udarce i pomaže da se obezbedi da ne budu smrtonosni za naše mentalno, emocionalno ili duhovno zdravlje.

Veran čovek Avraham očigledno je nosio tu simboličnu kacigu. Jehova je od njega tražio da žrtvuje svog voljenog sina, Isaka (Postanje 22:1, 2). Kako je lako Avraham mogao pasti u očaj, osećanje koje ga je lako moglo navesti da bude neposlušan Bogu. Šta je njegov razum zaštitilo od takvih osećanja? Ključnu ulogu igrala je nada. Prema Jevrejima 11:19, on je ’pomislio da je Bog moćan i iz mrtvih da uskrsne [Isaka]‘. Isto tako, Jobova nada u uskrsenje pomogla mu je da zaštiti svoj razum od gorčine, što ga je moglo navesti da prokune Boga (Job 2:9, 10; 14:13-15). Isus Hrist je, uprkos mučnoj smrti, pronašao snagu i utehu u svojoj radosnoj nadi u budućnost (Jevrejima 12:2). Pouzdanje da Bog nikada neće učiniti ništa štetno, da nikada ne propušta da ispuni svoju reč, temelj je za pravu nadu (Jevrejima 11:1).

Temelj za istinsku nadu

Poput vere, istinska nada temelji se na činjenici, stvarnosti, istini. To neke može iznenaditi. Kako se izrazio jedan pisac, „čini se da većina ljudi misli da je nada samo glupi oblik poricanja istine“. Ipak, prava nada nije puki optimizam brda i dolina, nezanimljivo verovanje da ćemo imati sve što želimo ili da će i najmanji problemi dobro završiti. Život ima načina da takve usijane obmane ugasi kofama hladne stvarnosti (Propovednik 9:11).

Prava nada je drugačija. Ona je posledica spoznanja, a ne želja. Uzmimo u obzir drugu porodicu u zagonetki spomenutoj u uvodu. Kakvu bi nadu imali da je njihova vlada ozloglašena po tome da se ne drži svojih obećanja? Umesto toga, to obećanje plus dokaz njegove pouzdanosti dalo je toj porodici čvrst temelj za nadu.

Slično tome, Jehovini svedoci danas imaju nadu koja je tesno povezana s  vladavinom — Božjim Kraljevstvom. To Kraljevstvo leži u samoj srži biblijske poruke. Ono je hiljadama godina bilo izvor nade za žene i muževe kao što je Avraham (Jevrejima 11:10). Bog obećava da će pomoću svog Kraljevstva privesti kraju ovaj stari pokvareni svetski sistem i da će uvesti novi sistem (Rimljanima 8:20-22; 2. Petrova 3:13). Ta nada u Kraljevstvo je realna, to nije san. Njen izvor — Jehova Bog, Suvereni Gospod svemira — besprekoran je, najblaže rečeno. Dovoljno je da istražimo Božja fizička dela stvaranja da vidimo da on postoji i da ima obimnu moć da ispuni sva svoja obećanja (Rimljanima 1:20). Dovoljno je da proučimo zapis o njegovim postupcima s čovečanstvom da vidimo da se njegova reč uvek ispunjava (Isaija 55:11).

Nažalost, većina onih koji tvrde da su hrišćani ipak je zaboravila pravu nadu. Teolog Pol Tilih (Paul Tillich) rekao je u nedavno objavljenoj propovedi: „[Rani] hrišćani su naučili da čekaju do kraja. Ali, polako su prestali da čekaju... Očekivanje novog stanja stvari na Zemlji oslabilo je, iako se za njega molilo u svakoj Gospodovoj molitvi — Da bude tvoja volja na zemlji kao što je na nebu!“

Kakva tragedija! Milioni, čak milijarde ljudi u strašnoj potrebi za nadom nemaju nikakvu nadu, a ona im je ipak lako dostupna upravo u njihovim vlastitim Biblijama. Pogledaj tužni plod toga! Bez zdrave nade koja bi zaštitila njihov razum, da li se treba čuditi što je očajan, ’pokvareni um‘ naveo toliko mnogo ljudi da prljaju svet razuzdanim nemoralom i nasiljem? (Rimljanima 1:28). Presudno je da nikad ne upadnemo u istu zamku. Umesto da odbacujemo kacigu nade, uvek treba da je jačamo.

Kako da izgradiš svoju nadu

Najbolji način da se izgradi nada je da se obrati pažnja njenom izvoru, Jehovi Bogu. Marljivo proučavaj njegovu Reč, Bibliju. Rimljanima 15:4 kaže: „Što se unapred napisa, za našu se nauku napisa. da trpljenjem i utehom Pisma nadu imamo.“

Nadalje, moramo biti sigurni da naša nada u budućnost nije samo nejasna apstrakcija. Ona u našim mislima mora biti stvarna. Da li se nadaš da ćeš zauvek živeti u Raju na Zemlji? Da li bi voleo da se sretneš sa svojim voljenima kad uskrsnu na Zemlji? Ako bi to voleo, da li sebe zamišljaš u toj situaciji i u tom vremenu? Na primer, Isaija 65:21, 22 govori o tome kako svako gradi vlastitu kuću i zatim živi u njoj. Da li možeš zatvoriti oči i zamisliti sebe kako radiš na krovu svoje nove kuće, postavljajući zadnju šindru? Pomisli samo da oko sebe gledaš rezultate sveg svog planiranja i rada. Smiruju se radosni glasovi koji prate gradnju; prelaziš pogledom preko pejzaža dok se njime šire popodnevne senke. Drveće se lagano leluja na povetarcu koji te rashlađuje od tvog rada. Do tvojih ušiju dopire smeh dece, pomešan sa cvrkutom ptica. Ispod sebe čuješ razgovor tvojih voljenih.

Dočaravanje takvog srećnog trenutka nije uzaludna spekulacija; umesto toga, to je meditiranje o proročanstvu koje će se sigurno uspuniti (2. Korinćanima 4:18). Što ti je realniji taj izgled, jača je tvoja nada da ćeš biti tu. Takva čvrsta, opipljiva nada zaštitiće te od toga da se ’stidiš evanđelja‘, što te može navesti da izbegavaš zadatak da ga prenosiš drugima (Rimljanima 1:16). Nasuprot tome, želećeš da se ’dičiš nadom‘ kao što je to činio apostol Pavle, uverljivo je prenoseći drugima (Jevrejima 3:6).

Nadu ne nudi samo večna budućnost. I danas postoje izvori nade. Kako to? Rimski državnik iz petog veka n. e. Kasiodor rekao je: „Nadu u buduće koristi dobija onaj ko uviđa korist koju već ima od toga.“ Mudre reči! Kakvu ćemo  utehu pronaći u obećanju o budućim blagoslovima ako ne možemo razumeti današnje blagoslove?

I molitva izgrađuje nadu već sada. Osim što molimo za dugotrajnu budućnost, treba da molimo i za svoje trenutne potrebe. Možemo se nadati i moliti za poboljšanje odnosa s članovima porodice i suhrišćanima, za svoj sledeći duhovni obrok, čak i za udovoljavanje našim materijalnim potrebama (Psalam 25:4; Matej 6:11). Ako takve nade stavljamo u Jehovine ruke, to će nam pomoći da istrajemo iz dana u dan (Psalam 55:23 [55:22, DK]). Dok istrajemo, sama naša istrajnost takođe će ojačati kacigu nade (Rimljanima 5:3-5).

S puno nade gledati na ljude

Negativno razmišljanje je poput rđe na kacigi nade. Ono je korozivno i postepeno može kacigu učiniti neupotrebljivom. Da li si naučio da prepoznaš negativno razmišljanje i da se boriš protiv njega? Nemoj biti zaveden pogrešnom predstavom da je ciničan, kritičan, pesimističan stav isto što i inteligencija. U stvari, negativno razmišljanje zahteva malo inteligencije.

Tako lako možemo imati beznadan stav prema svojim bližnjima. Neki se zbog bolnih iskustava u prošlosti ne nadaju da će više ikada dobiti pomoć ili utehu od ljudi. Njihovo geslo je: „Koga je zmija ujela i guštera se boji.“ Oni možda oklevaju da priđu čak i hrišćanskim starešinama za pomoć u svojim problemima.

Biblija nam pomaže da zauzmemo uravnoteženije gledište o ljudima. Istina, nije mudro da sve svoje nade polažemo u ljude (Psalam 146:3, 4). Ali, starešine u hrišćanskoj skupštini služe kao ’darovi u obliku ljudi‘ od Jehove (Efešanima 4:8, 11, New World Translation). Oni su savesni, iskusni hrišćani koji iskreno žele da budu „kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave“ (Isaija 32:2).

Mnogi drugi u hrišćanskoj skupštini takođe su duboko zainteresovani za to da budu izvor nade. Pomisli samo kolike stotine hiljada njih upravo sada služe kao majke, očevi, sestre, braća i deca onima koji su izgubili vlastitu porodicu; pomisli na mnogo više njih koji služe kao prijatelji ’verniji i od brata‘ onima koji su u teskobi (Poslovice 18:24; Marko 10:30).

Ako moliš Jehovu za pomoć, nemoj napuštati nadu. On ti možda već odgovara; možda je tu neki starešina ili drugi zreo hrišćanin koji je upravo sada spreman da ti pomogne kad ga upoznaš sa svojom potrebom. Uravnotežena nada u ljude štiti nas od toga da se povučemo od svih i da se izolujemo, što može voditi do sebičnog, nepraktičnog ponašanja (Poslovice 18:1).

Nadalje, ako imamo neki problem sa suhrišćaninom, tome ne smemo da priđemo sa beznadnim, negativnim stavom. Konačno, „ljubav... svaku nadu čuva“ (1. Korinćanima 13:4-7). Pokušaj da na hrišćansku braću i sestre gledaš onako kako to čini Jehova — s nadom. Usredsredi se na njihove dobre osobine, veruj im i usmeri svoje napore ka rešavanju problema. Takva nada štiti nas od razmirica i svađa, što nikome ne koristi.

Nikada nemoj popustiti beznadnosti ovog umirućeg starog sveta. Nada postoji — kako za našu večnu budućnost tako i za rešenje mnogih naših sadašnjih problema. Da li ćeš se čvrsto držati nade? Noseći nadu spasenja poput zaštitne kacige, nijedan sluga Jehove nije zaista bespomoćan — bez obzira kako su strašne okolnosti. Ako se ne predamo, ništa na nebu ili na Zemlji ne može da nam oduzme nadu koju nam je dao Jehova. (Uporedi Rimljanima 8:38, 39.)