Večno mučenje — zašto uznemirujuća doktrina?

„Čujem da ste otpustili svog pastora. Šta nije bilo u redu?“

„Pa, stalno je govorio da ćemo svi ići u pakao.“

„Šta kaže novi pastor?“

„I novi pastor kaže da ćemo ići u pakao.“

„Kakva je onda razlika?“

„Pa, razlika je u tome što, kad je prošli pastor govorio o tome, zvučao je kao da mu je to drago; ali kad o tome govori novi čovek, on zvuči kao da mu se srce kida.“

IZNESENA u knjizi o ilustracijama, ova priča na svoj vlastiti način pokazuje da mnogim učiteljima Biblije, kao i posetiocima crkve, doktrina o paklu nije prijatna. U širem kontekstu, to takođe potvrđuje ono što je primetio kanadski teolog Klark H. Pinok (Clark H. Pinnock): „Od svih teoloških članaka koji su kroz vekove uznemiravali ljudsku savest, mislim da ih je malo moglo prouzrokovati veću zabrinutost od prihvaćenog tumačenja o paklu kao večnom svesnom mučenju u telu i duši.“

Moralne implikacije

Zašto su, dakle, mnogi uznemireni scenama pakla koje su prikazane u hrišćanstvu?  (Vidi okvir.) Profesor Pinok ukazuje: „Ideja da svesno stvorenje treba da proživljava fizičku i mentalnu torturu kroz beskrajno vreme duboko je uznemirujuća, a misao da mu je to nametnuto božanskim nalogom vređa moje uverenje u Božju ljubav.“

Da, učenje o večnom mučenju predstavlja moralni problem. Na primer, iskreni hrišćani razmišljaju o pitanjima koja je postavio katolički teolog Hans Kung (Hans Küng): „Da li Bog ljubavi treba da... za svu večnost posmatra to beskrajno, beznadno, nemilosrdno, bezosećajno, okrutno fizičko-psihičko mučenje svojih stvorenja?“ Kung nastavlja: „Da li je on takav bezdušan kreditor?... Šta bismo mislili o ljudskom biću koje svoju želju za osvetom zadovoljava na tako neumoljiv i nezasitan način?“ a Zaista, kako Bog, koji nam u Bibliji govori da treba da volimo svoje neprijatelje, može želeti da u svu večnost muči svoje neprijatelje? (1. Jovanova 4:8-10). Ne iznenađuje što neki ljudi zaključuju da se priroda pakla jednostavno ne može povezati s prirodom Boga, da ta doktrina nema moralnog smisla.

Mnogi drugi vernici pokušavaju da ućutkaju svoju savest izbegavajući ta pitanja. Ipak, zanemarivanje tih pitanja ne može odagnati te nedoumice. Zato se suočimo s tim pitanjem. Koje su moralne implikacije povezane s tom doktrinom? U Criswell Theological Review, profesor Pinok piše: „Večno mučenje je nemoguće s moralnog gledišta zato što prikazuje Boga kao krvožednog monstruma koji održava večni Aušvic za žrtve kojima ne dozvoljava ni da umru.“ On pita: „Kako neko i sa trunkom saosećanja u sebi može ostati miran razmišljajući o takvoj ideji [tradicionalnoj doktrini o paklu]?... Kako hrišćani uopšte mogu stvoriti sliku o božanstvu koje je tako okrutno i osvetoljubivo?“

Pokazujući koji zao uticaj ta doktrina može imati na čovekovo ponašanje, Pinok komentariše: „Pitam se kakve užase čine oni koji veruju u Boga koji muči svoje neprijatelje?“ On zaključuje: „Zar to nije koncept koji jako uznemiruje i kome treba zrelo razmišljanje?“ Da, ako se Bogu pripisuje takva okrutnost, nije čudo što osetljivi posetioci crkve počinju ozbiljnije razmišljati o paklenoj vatri. I šta uviđaju? Još jedan problem s kojim se suočava ideja o večnom mučenju.

Pakao i pravda

Mnogi koji razmišljaju o tradicionalnoj doktrini o paklu nalaze da ona izgleda opisuje Boga koji postupa nepravedno, što vređa njihov prirodni osećaj za pravdu. Na koji način?

 Jedan odgovor nalaziš ako uporediš doktrinu o večnom mučenju sa merilom pravde koje je dao Bog: „Oko za oko, zub za zub“ (Izlazak 21:24). Radi argumentovanja, primeni na doktrinu o paklenoj vatri taj božanski zakon dat drevnom Izraelu, zakon o tačnoj odmazdi. Do kog ćeš zaključka verovatno doći? Da samo oni grešnici koji su prouzrokovali večno mučenje za uzvrat zaslužuju jednako večno mučenje — večno mučenje za večno mučenje. Ali, pošto ljudi (ma kako da su zli) mogu prouzrokovati samo ograničeno mučenje, osuditi ih na večno mučenje stvara disproporciju između njihovih zločina i večne kazne u paklenoj vatri.

Jednostavno rečeno, ta osuda bila bi preteška. Ona bi išla daleko iznad ’oka za oko, zuba za zub‘. Uzimajući u obzir da su Isusova učenja ublažila ideju o osveti, možeš priznati da bi za prave hrišćane bilo teško videti pravednost u večnom mučenju (Matej 5:38, 39; Rimljanima 12:17).

Opravdavanje doktrine

Međutim, mnogi vernici pokušavaju opravdati tu doktrinu. Kako? Britanski autor Klajv S. Luis (Clive S. Lewis) govori za većinu branilaca te doktrine u svojoj knjizi The Problem of Pain: „Nema doktrine koju bih spremnije uklonio iz hrišćanstva od ove, kad bi to bilo u mojoj moći. Ali, ona ima punu podršku u Pismu i, posebno, u samim rečima našeg Gospoda.“ Zato pristalice priznaju da je večno mučenje užasno, ali u isto vreme smatraju da je ta doktrina obavezna zato što misle da je naučava Biblija. Teolog Pinok primećuje: „Priznajući njenu neprijatnost, oni se nadaju da će dokazati svoju nepokolebljivu odanost Bibliji i izvestan heroizam u svom verovanju u tako strašnu istinu samo zato što je pismo naučava. Zbog njih izgleda da je dovedena u sumnju nepogrešivost Biblije. Ali, da li je to zaista tako?“

I ti se možda pitaš da li zbog odanosti Bibliji nemaš izbora nego da prihvatiš tu doktrinu. Šta Biblija zaista kaže?

[Fusnota]

[Okvir na 5. strani]

TRI SLIČNE PREDSTAVE

Vestminstersko ispovedanje vere, koje su prihvatili mnogi protestanti, navodi da će oni koji ne idu na nebo „biti bačeni u večne muke i biće kažnjeni večnim uništenjem“. „U rimokatoličkom hrišćanstvu“, objašnjava The Encyclopedia of Religion, „pakao se smatra stanjem beskrajne kazne... karakterisano... patnjom u vatri i drugim mučenjima.“ Ta enciklopedija dodaje da „istočno pravoslavno hrišćanstvo“ ima „učenje da je pakao sudbina večne vatre i kazne koja čeka proklete“ (tom 6, strane 238, 239).