Da li nam je potrebna Biblija?

OKSANA, mlada Ruskinja, bila je ushićena kad je zapazila Bibliju koju je nudio jedan prodavac knjiga na ulici u Moskvi. Njen prijatelj, Džon, koji je došao iz zemlje u kojoj su Biblije lako dostupne, bio je impresioniran Oksaninim oduševljenjem. „Ja — ateista — želeo sam da joj kupim Bibliju“, priznaje on. Iako se Oksana u početku protivila, konačno je prihvatila Džonov dar.

Mnogi, poput Oksane, imaju neodoljivu želju da poseduju Bibliju. To je posebno slučaj u zemljama u kojima se Biblija godinama potiskivala. Na primer, objavitelji ovog časopisa naporno rade da održe korak sa potražnjom za Biblijama u republikama bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i drugim delovima sveta. Mnogi ljudi u tim područjima po prvi put imaju mogućnost da ispravno istraže Bibliju — a veliki broj je privučen njenom snažnom porukom.

Kritičari i sumnjičavci

Na drugoj strani tog spektra, naročito u severnoj Evropi, Biblija je prepuštena skupljanju prašine na polici za knjige. „Mrtva istorija!“ kažu neki, dodajući: „Ona je napisana za neko drugo doba. Ona nema nikakve veze sa savremenim čovekom.“ Čak su i istaknuti sveštenici svojim javnim izjavama narušili ugled Biblije. U novinama iz Južnoafričke Republike The Star, izvešteno je da je anglikanski nadbiskup Dezmond Tutu (Desmond Tutu) rekao: „Neki delovi Biblije nemaju trajnu vrednost.“ Ovakve izjave su navele neke da se pitaju koliko ozbiljno u stvari treba da uzmu Bibliju.

Potreba za vođstvom

Kritičari i vernici moraju priznati da su svetu, više nego ikada, potrebna praktična rešenja. „Ukoliko čovek brzo ne nauči kako da kontroliše brzinu promena u svojim ličnim stvarima kao i u društvu kao celini“, piše Alvin Tofler (Alvin Toffler) u svojoj knjizi Future Shock, „osuđeni smo na masovni... neuspeh.“ To upozorenje dato je pre više od 20 godina. Izgleda da se neuspeh o kome je govorio Tofler odigrava upravo sada.

Dok se ovo stoleće približava kraju, tehnološki pronalasci i ljudske filozofije nisu uspeli da ostvare svetsku stabilnost. Nedavne nade o novom svetskom poretku ustupile su mesto razočarenju, a život mnogih redukovan je na svakodnevnu borbu za preživljavanje.

Statistike pokazuju da je ekonomska podela između bogatih i siromašnih postala poput ponora. Jedna nedavna studija ukazuje da je 82,7 posto svetskog bogatstva koncentrisano u rukama samo 20 posto svetske populacije. Treba li se zato čuditi što su rat, glad, bolest, nemir i anarhija vrlo rašireni u mnogim zemljama? Pritisak da se izađe na kraj s kvalitetom života koji se pogoršava prouzrokuje kod ljudi veliki emocionalni stres. Kao rezultat, raspada se čak i najosnovnija jedinica društva, porodica.

Iako mnogi, poput Toflera, sugerišu da je čovek odgovoran da „pronađe potpuno nove načine da se usidri“, dokazi pokazuju da su ljudi nesposobni da obezbede vlastita rešenja.

 Jedina alternativa

Biblija, čije je zapisivanje počelo pre oko 3 500 godina, nije se promenila kroz vekove. Njena načela ostaju nepromenjiva. Na primer, pokazuje se da su reči iz Jeremije 10:23 istinite danas više nego ikada pre: „Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim.“ Ako su ljudi nemoćni da isplaniraju svoj put, ko to može da učini? Biblija ukazuje na jedini pravi Izvor vođstva: „Ja, [Jehova], Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići“ (Isaija 48:17).

Kroz strane Biblije, Jehova Bog nas poučava da pomognemo sami sebi. One su pune saveta koji nam pokazuju put kojim treba da idemo. Njen savet je jednako bitan danas kao što je bio onda kad je zapisan. Sledeći članak razmotriće praktičnost Biblije u našem savremenom dobu. U različitim stvarima, koje se kreću od zdravlja do bogatstva, porodičnog života i ličnog ponašanja, moći ćeš da uvidiš kako je Biblija zaista stena stabilnosti u nesigurnom pesku današnjeg sveta.

[Slika na 4. strani]

Biblija je sidro stabilnosti u današnjem uzburkanom svetu