Da li potpuno slediš Jehovu?

„PRAVEDNIK je srčan kao lavić“ (Poslovice 28:1). On iskazuje veru, s puno pouzdanja se oslanja na Božju reč i odvažno ide napred u Jehovinoj službi uprkos svim opasnostima.

Dok su Izraelci bili na Sinaju nakon što ih je Bog izbavio iz egipatskog  ropstva u 16. veku pre n. e., dva čoveka posebno su pokazala da su srčana kao lavovi. Oni su takođe pokazali vernost prema Jehovi pod nepovoljnim okolnostima. Jedan od njih bio je Efraimac Jošua, koji je bio Mojsijev sluga i koji je kasnije postavljen za njegovog naslednika (Izlazak 33:11; Brojevi 13:8, 16; Deuteronom 34:9; Jošua 1:1, 2). Drugi je bio Kaleb, sin Jefunov iz plemena Jude (Brojevi 13:6; 32:12).

Kaleb je lojalno i revno vršio Jehovinu volju. Njegov dug život verne službe Bogu omogućio mu je da kaže kako je ’potpuno sledio Jehovu‘ (Jošua 14:8, NW). „Bio sam potpuno lojalan GOSPODU, mom Bogu“, kaže The New American Bible. Kaleb je „verno slušao“ ili „lojalno izvršavao nameru“ Jehove Boga (Today’s English Version; The New English Bible). Izraženo na još jedan način, Kaleb je objavio: „Ja sam... svesrdno sledio GOSPODA mog Boga“ (New International Version). Kako je s tobom? Da li i ti potpuno slediš Jehovu?

Uhođenje zemlje

Zamisli sebe među Izraelcima ubrzo nakon što ih je Jehova oslobodio od ropstva Egipćanima. Pogledaj kako prorok Mojsije verno sledi instrukcije koje daje Bog. Da, i zapazi Kalebovo pouzdanje da je Jehova sa svojim narodom.

Druga je godina nakon Izlaska iz Egipta, a Izraelci su ulogoreni u Kades-Barni u pustoši Paran. Oni se nalaze na granici Obećane zemlje. Na Božju zapovest, Mojsije treba da pošalje 12 uhoda u Kanaan. On kaže: „Idite ovuda na jug, pa iziđite na goru. Posmatraćete zemlju, vidićete kakva je i narod koji je u njoj, je li jak ili slab, imali ga malo ili mnogo; i kakva je zemlja u kojoj on stanuje, je li dobra ili rđava; kakvi su gradovi u kojima on nastava, jesu li otvoreni ili utvrđeni; i kakve su njive, jesu li rodne ili slabe, ima li u njima drveta ili ih nema. Budite srčani i uzmite roda od te zemlje“ (Brojevi 13:17-20).

Dvanaest ljudi počinje svoje opasno putovanje. Njihova ekspedicija traje 40 dana. Kod Hebrona vide ljude jako velikog rasta. U dolini Eškol primećuju koliko je zemlja plodna i odluče da ponesu nešto od njenih plodova. Jedan grozd je tako težak da ga dva čoveka moraju nositi na motki! (Brojevi 13:21-25).

Vrativši se u izraelski logor, uhode izveštavaju: „Idosmo u zemlju u koju si nas poslao. U istini teče u njoj mleko i med i evo roda njezina. Ali je narod koji u njoj nastava jak i gradovi su im utvrđeni i veliki; a videsmo onde i sinove Anakove. Amalekićani žive na južnoj strani, Heteji, Gebuseji i Amoreji žive u planini, a Kananeji žive pored mora i uzduž Jordana“ (Brojevi 13:26-29). Deset uhoda nije spremno da prihvati Božje naredbe i da uđe u Obećanu zemlju.

„S nama je [Jehova]“

Međutim, s verom u Jehovu Boga, neustrašivi uhoda Kaleb podstiče: „Hajde da idemo da uzmemo tu zemlju, pobedićemo je.“ Ali, deset uhoda se ne slaže, govoreći da su stanovnici Kanaana jači od Izraelaca. U poređenju s njima, uplašene i bezverne uhode smatraju sebe samo skakavcima (Brojevi 13:30-33).

„S nama je [Jehova], ne bojte ih se“, pobuđuju Kaleb i Jošua. Njihove reči nailaze na gluve uši. Kad ljudi govore o tome da ih kamenuju, Bog  interveniše i objavljuje kaznu nad mrmljačima: „Nećete vi ući u zemlju za koju se zakleh da ću vas naseliti u njoj, osim Kaleba, sina Jefunova, i Jošue, sina Nunova. A decu vašu... njih ću dovesti, i oni će poznati zemlju za koju vi ne marite... i deca će vaša biti pastiri u pustinji četrdeset godina... dokle ne istrunu svi leševi vaši u pustinji. Kao što ste za četrdeset dana uhodili zemlju, vi ćete četrdeset godina nositi kaznu zlodela svojih: godinu dana za svaki dan“ (Brojevi 14:9, 30-34).

Još uvek veran godinama kasnije

Kazna od 40 godina ističe, a smrt odnosi celi naraštaj mrmljača. Ali, Kaleb i Jošua još uvek su verni Bogu. U ravnicama Moaba, Mojsije i prvosveštenik Eleazar prebrojali su muškarce sposobne za borbu starije od 20 godina. Bog imenuje po jednog čoveka iz svakog plemena Izraela kojima će biti poverena podela Obećane zemlje. Među njima su Kaleb, Jošua i Eleazar (Brojevi 34:17-29). Iako je sada star 79 godina, Kaleb je još uvek snažan, lojalan i hrabar.

Kad su Mojsije i Aron kod Sinaja prebrojali narod kratko pre nego što je on strašljivo odbio da uđe u zemlju Kanaan, izraelski borci brojali su 603 550. Nakon četiri decenije u pustoši, tu je manja vojska od 601 730 (Brojevi 1:44-46; 26:51). Ipak, s Jošuom na svom čelu i vernim Kalebom u svojim redovima, Izraelci su ušli u Obećanu zemlju i radovali se jednoj pobedi za drugom. Kao što su Jošua i Kaleb uvek očekivali, Jehova je dobijao bitke za svoj narod.

Prešavši reku Jordan s izraelskim borcima, postariji Jošua i Kaleb nose svoje terete u sledećim bitkama. Međutim, nakon šest godina ratovanja ostaje još dosta zemlje koju treba zaposesti. Jehova će isterati stanovnike ali sada naređuje da se zemlja ždrebom raspodeli među izraelskim plemenima (Jošua 13:1-7).

On je potpuno sledio Jehovu

Kao veteran mnogih bitaka, Kaleb stoji pred Jošuom i kaže: „Bilo mi je četrdeset godina kad me Mojsije, sluga Gospodnji, posla iz Kades-Barne da uhodim zemlju, i ja ga izvestih pravim srcem. Braća moja koja behu išla sa mnom obeshrabriše narod, ali se ja držah sasvim Gospoda, Boga svoga [„ja sam potpuno sledio Jehovu mog Boga“, NW]“ (Jošua 14:6-8). Da, Kaleb je potpuno sledio Jehovu, lojalno vršeći Božju volju.

„I tog se dana“, dodaje Kaleb, „Mojsije zakle govoreći: Zemlja po kojoj si hodio nogama svojim dopašće tebi i sinovima tvojim u večno nasleđe, jer si se sasvim držao [„potpuno sledio“, NW] Gospoda, Boga moga. A sad, eto, sačuva me Gospod u životu, kao što je rekao. Ima četrdeset i pet godina kako reče to Gospod Mojsiju, kad Izrael iđaše po pustinji; a sad, eto ima mi danas osamdeset pet godina. Još sam snažan kao što sam bio kad me je Mojsije slao; snaga mi je i sad onakva kakva je bila onda i za borbu i za izlaženje i za dolaženje. Daj mi dakle ovu goru za koju je Gospod govorio u onaj dan; jer si čuo u onaj dan da su onde Anakimi i gradovi da su veliki i utvrđeni. Gospod će valjda sa mnom biti, i ja ću ih isterati kao što Gospod reče.“ Zatim Kaleb u nasleđe dobija Hebron (Jošua 14:9-15).

Ostareli Kaleb dobija najteži zadatak — područje koje je puno ljudi neobične visine. Ali, to nije preteško za tog 85-godišnjeg ratnika. S vremenom su nasilnici koji žive u Hebronu pobeđeni. Otniel, sin Kalebovog  mlađeg brata i sudija u Izraelu, osvaja Debir. Oba grada kasnije su zaposeli Leviti, a Hebron postaje grad utočište za nenamernog ubicu (Jošua 15:13-19; 21:3, 11-16; Sudije 1:9-15, 20).

Uvek potpuno sledi Jehovu

Kaleb i Jošua bili su nesavršeni ljudi. Međutim, oni su verno vršili Jehovinu volju. Njihova vera nije oslabila tokom 40 godina teškoća u pustoši koje su bile posledica propusta Izraela da sluša Boga. Slično tome, Jehovine današnje sluge ne dozvoljavaju ničemu da ih omete u njihovoj službi na Božju hvalu. Svesni da se vodi bitka između Božje organizacije i organizacije Satane Đavola, oni su postojani, dosledno nastojeći da ugode svom nebeskom Ocu u svemu.

Na primer, mnogi pripadnici Jehovinog naroda rizikovali su da budu okrutno mučeni pa čak i ubijeni da bi proslavili Gospodovu večeru, ili Memorijal smrti Isusa Hrista (1. Korinćanima 11:23-26). O tome je jedna hrišćanka zatvorena u nacističkom koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata izvestila:

„Svima je rečeno da budu u perionici u 11 naveče. Okupili smo se tačno u 11 sati, nas 105. Stajali smo jedni uz druge u krugu, a na sredini je bila mala hoklica sa belim stolnjakom na kome su bili simboli. Sobu je osvetljavala sveća, pošto nas je električno svetlo moglo izdati. Osećali smo se poput prahrišćana u katakombama. Bila je to svečana proslava. Ponovo smo izrazili svoje gorljive zavete našem Ocu da svu svoju snagu koristimo za opravdanje Njegovog svetog imena, da budemo verni za Teokratiju.“

Uprkos našim kušnjama kao Jehovinih progonjenih slugu, možemo se osloniti na snagu koju daje Bog da mu hrabro služimo i donosimo čast njegovom svetom imenu (Filipljanima 4:13). Dok nastojimo ugoditi Jehovi, biće korisno da se setimo Kaleba. Njegov primer u potpunom sleđenju Jehove u velikoj je meri impresionirao jednog mladića koji je započeo s punovremenim delom propovedanja još 1921. On je pisao:

„Iako je to što sam postao pionir značilo da ostavim svoj lagani posao u modernoj štampariji u Koventriju [Engleska], nisam zažalio. Moje predanje već je rešilo tu stvar; moj život bio je predan Bogu. Sećao sam se Kaleba, koji je s Jošuom ušao u Obećanu zemlju i o kome je rečeno: ’On je potpuno sledio Jehovu‘ (Jošua 14:8, NW). To mi je izgledalo kao poželjan stav. Znao sam da će ’potpuno‘ služenje Bogu moj predani život učiniti vitalnijim; to će mi pružiti više mogućnosti da donosim plod koji obeležava hrišćanina.“

Kaleb je zaista bio blagoslovljen zato što je lojalno i potpuno sledio Jehovu, uvek nastojeći da vrši božansku volju. Poput njega, i drugi su doživeli veliku radost i bogate blagoslove u Božjoj službi. Doživi i ti to kao osoba koja neprestano i potpuno sledi Jehovu.

[Slika na 26. strani]

Kaleb i Jošua su bili verni Jehovi na ispitu? Jesi li i ti?