Koliko su pouzdana biblijska proročanstva?

DANAS postoji obilje istorijskih knjiga. Ti izveštaji o onome što se dogodilo u prošlosti često su zaista fascinirajući. Dok ih čitamo, možemo zamisliti sebe u drevnim ambijentima. Naša mašta se može razmahati dok ljudi, mesta i događaji izgleda kao da izviru sa nemih strana.

Biblija je takva knjiga — puna uzbudljivih istorijskih izveštaja. Kroz njene strane, možemo se upoznati s ljudima i ženama kao što su Avraham, njegova žena Sara, kralj David, kraljica Ester i Veliki Učitelj, Isus Hrist. U stvari, možemo hodati s njima, čuti ono što su rekli i videti ono što su oni videli. Ali, mnogi smatraju da je Biblija mnogo više od istorijske knjige. Oni veruju da ona sadrži ono što se naziva unapred napisanom istorijom. Zašto je tako? Zato što je Biblija puna proročanstava ili predskazanja.

Ipak, koliko su pouzdana biblijska predskazanja? Ako su se biblijska proročanstva ispunila na događajima iz prošlosti, zar ne treba da očekujemo da se ostvare takva proročanstva o budućim događajima? Razmotrimo sada neke primere da vidimo da li su biblijska proročanstva pouzdana.

Izrael i Asirija na svetskoj sceni

Božji prorok Isaija, koji je počeo da proriče oko 778. pre n. e., predskazao je: „Nogama će se ponositi venac pijanica Efrajinskih [Izrael] zgaziti, i uveli cvet krasnoga nakita njihovog na vrhu rodnog dola biće kao smokva pre leta uzrela, koju čim ko vidi rukom grabi i jede“ (Isaija 28:3, 4). Tako kao što je prorečeno, do sredine osmog veka pre n. e. izraelski glavni grad, Samarija, postao je poput zrele smokve koju vojna sila Asirije može odmah  ubrati i pojesti. Upravo se to dogodilo kad su Asirci 740. pre n. e. osvojili Samariju (2. Kraljevima 17:6, 13, 18).

S vremenom je na Asiriju došao red da uđe u istoriju. Njen glavni grad bio je Niniva, tako zloglasan po okrutnom mučenju zarobljenika da je nazvan ’grad krvnički‘ (Naum 3:1). Sam Jehova Bog je odlučio da se Niniva razori. Na primer, Bog je preko proroka Nauma rekao: „Gle, evo me na tebe... naružiću te, i daću te da te se načude. Ko te vidi bežaće od tebe, i kazaće se: Poruši se Niniva!“ (Naum 3:5-7). I Sofonija je prorekao uništenje Asirije i opustošenje Ninive (Sofonija 2:13-15). Ova proročanstva ispunila su se 632. pre n. e., kad su, neočekivano, ujedinjene snage vavilonskog kralja Nabopolasara i medskog kralja Kijaksara opljačkale i razrušile Ninivu — tako temeljno da je i sama lokacija tog grada bila nepoznata više od 2 000 godina. Vavilonsko carstvo bilo je sledeće na svetskoj sceni.

Razorenje Vavilona prorečeno

Biblija je prorekla da će Vavilonsko carstvo biti srušeno i predskazala je kako će njegov glavni grad, Vavilon, pasti. Skoro dva veka unapred, prorok Isaija je upozorio da će reka Eufrat biti isušena. Ona je tekla kroz Vavilon, a kapije duž reke bile su bitan deo zaštite tog grada. Proročanstvo je imenovalo Kira kao osvajača i zabeležilo da „vrata“ Vavilona neće biti zatvorena za napadače (Isaija 44:27–45:7). U skladu s tim, Bog se pobrinuo da vrata Vavilona duž Eufrata ostanu otvorena tokom jednog praznika u noći kada su snage Kira Velikog izvršile svoj napad. Tako su bez teškoća kroz rečno korito ušli u grad i zauzeli Vavilon.

Istoričar Herodot je napisao: „Kir je... deo svoje vojske postavio na mestu gde Eufrat ulazi u [Vavilon] a drugi kontingent na suprotnoj strani gde reka izlazi, s naredbom da obe vojske napadnu ulaz duž rečnog korita čim vide da je voda dovoljno opala... Pomoću odvodnog kanala on je skrenuo reku u jezero (koje je tada bilo močvara) i na taj način je toliko smanjio dubinu vode u stvarnom rečnom koritu da je postalo pregazivo, a persijska vojska, koja je u tu svrhu ostavljena kod Vavilona, ušla je u reku, koja je sada bila duboka samo do otprilike polovine bedara i, idući rekom, ušla u grad... U gradu je u toku bio praznik, a čak i dok je grad padao oni su nastavili da igraju i da se zabavljaju, dok konačno nisu shvatili šta se zapravo događa“ (Herodotus—The Histories, preveo Obre de Selenkur (Aubrey de Selincourt)).

Te iste noći, Božji prorok Danijel upozorio je vavilonskog vladara o predstojećoj nesreći (Danijel, 5. poglavlje). Manje moćni Vavilon postojao  je još nekoliko vekova nakon toga. Na primer, otuda je apostol Petar pisao svoje prvo nadahnuto pismo u prvom veku n. e. (1. Petrova 5:13). Ali, Isaijino proročanstvo je navelo: „Babilon... Biće kao Sodom i Gomor, koje Gospod zatra. Neće više niko živeti u njemu.“ Bog je takođe rekao: „Babilonu zatrću ja ime i trag njegov, i sav narod i potomke njegove“ (Isaija 13:19-22; 14:22). Kao što je prorečeno, Vavilon je konačno postao gomila ruševina. Svako eventualno renoviranje tog drevnog grada moglo bi privući turiste ali bi on ipak ostao bez svog ’naroda i potomaka‘.

Danijel — Jehovin prorok koji je bio u Vavilonu kad je on pao — imao je viziju koja uključuje osvajačke Međane i Persijance. On je video dvorogog ovna i jarca koji je imao veliki rog među svojim očima. Jarac je napao ovna i oborio ga, slomivši njegova dva roga. Zatim se slomio jarčev veliki rog, a na njegovom mestu izrasla su četiri roga (Danijel 8:1-8). Kao što je Biblija prorekla a istorija potvrdila, dvorogi ovan simbolizovao je Medo-Persiju. Jarac je predstavljao Grčku. A šta je s njegovim ’velikim rogom‘? Pokazalo se da je to Aleksandar Veliki. Kad se taj figurativni veliki rog slomio, zamenila su ga četiri simbolična roga (ili kraljevstva). Prema tom proročanstvu, kad je Aleksandar umro, četvorica od njegovih generala učvrstili su se na vlasti — Ptolomej Laga u Egiptu i Palestini; Seleuk Nikator u Mesopotamiji i Siriji; Kasandar u Makedoniji i Grčkoj; i Lisimah u Trakiji i Maloj Aziji (Danijel 8:20-22).

Proročanstva o svetloj budućnosti

Biblijska proročanstva s obzirom na događaje kao što su opustošenje Vavilona i pad Medo-Persije samo su primeri mnogih biblijskih proročanstava koja su se obistinila u prošlosti. Biblija takođe sadrži proročanstva o svetloj budućnosti koja će se ostvariti zbog Mesije, Božjeg Pomazanika.

Neka mesijanska proročanstva iz Hebrejskih pisama pisci Hrišćanskih grčkih pisama primenili su na Isusa Hrista. Na primer, pisci Evanđelja ukazali su da se Isus rodio u Betlehemu, kao što je predskazao prorok Mihej (Mihej 5:1 [5:2, Daničić-Karadžić]; Luka 2:4-11; Jovan 7:42). U ispunjenju Jeremijinog proročanstva, nakon Isusovog rođenja ubijena su mala deca (Jeremija 31:15; Matej 2:16-18). Reči iz Zaharije (9:9) našle su ispunjenje kad je Hrist ušao u Jerusalim na mladom magaretu (Jovan 12:12-15). A kad su vojnici razdelili Isusovu odeću nakon njegovog pribijanja na stub, time su se ispunile reči psalmiste: „Haljine moje među sobom dele i kocke za moju dolamu bacaju“ (Psalam 22:18 [22:17, DK]).

Druga mesijanska proročanstva ukazuju na srećno vreme za ljudsku rasu. Danijel je u viziji video ’nekoga kao sina čovečjeg‘ koji prima ’vlast, slavu i kraljevstvo‘ od Jehove, ’starešine danâ‘ (Danijel 7:13, 14). S obzirom na Mesijansku vladavinu tog nebeskog Kralja, Isusa Hrista, Isaija je objavio: ’Nazvaće se: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira. Povećaće kraljevstvo, daće mir beskrajan prestolu Davida i kraljevstvu njegovom; pravom će ga učvrstiti, pravdom će ga podizati od sad i do veka! Eto to će učiniti revnost Gospoda nad vojskama‘ (Isaija 9:6, 7).

Pre nego što Mesijina pravedna vladavina bude imala punu vlast, mora se dogoditi nešto od životnog značaja. I to je prorečeno u Bibliji. S obzirom na mesijanskog Kralja, psalmista je pevao: „Pripaši, junače, mač svoj... i u punom  sjaju svome uskoči u kola bojna, za istinu, za blagost i za pravdu“ (Psalam 45:4, 5, [45:3, 4, DK]). Ukazujući na naše vreme, Pisma su takođe predskazala: ’U vreme tih kraljeva Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti i koje neće dolaziti pod vlast drugog naroda, ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a ono će večno postojati‘ (Danijel 2:44).

Psalam 72 pruža predsjaj životnih prilika pod mesijanskom vladavinom. Na primer, „procvetao u dane njegove pravednik, i mir bio sve dok mesec teče“ (stih 7). Tamo neće biti tlačenja ili nasilja (stih 14). Niko neće gladovati, jer „biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora“ (stih 16). I zamisli samo! I ti se možeš radovati tim i drugim blagoslovima u zemaljskom raju kad sadašnji sistem stvari bude zamenjen Božjim obećanim novim svetom (Luka 23:43; 2. Petrova 3:11-13; Otkrivenje 21:1-5).

Dakle, biblijska proročanstva sigurno zaslužuju da ih istražiš. Prema tome, zašto ne zapitaš Jehovine svedoke za više informacija? Razmatranje biblijskih proročanstava može ti pomoći da vidiš gde se nalazimo u struji vremena. To u tvom srcu takođe može razviti duboko cenjenje prema Jehovi Bogu i njegovoj divnoj pripremi za večni blagoslov svih onih koji ga vole i slušaju.

[Slika na 5. strani]

Da li znaš značenje Danijelove vizije koja uključuje jarca i ovna?

[Slika na 7. strani]

Hoćeš li biti prisutan da se raduješ ispunjenju biblijskih proročanstava o srećnom životu na rajskoj Zemlji?