Pasite stado Božje dobrovoljno
Pasite stado Božje dobrovoljno
„Pasite stado Božje koje vam je predato i nadgledajte ga, ne silom nego dobrovoljno“ (1. PETROVA 5:2).
1. Zašto od hrišćanskih starešina treba da očekujemo da ’pasu Božje stado dobrovoljno‘?
JEHOVA pase svoj narod dobrovoljno (Psalam 23:1-4). „Pastir dobri“, Isus Hrist, dobrovoljno je dao svoj savršeni ljudski život za ovcama slične ljude (Jovan 10:11-15). Zato je apostol Petar pobudio hrišćanske starešine da ’pasu Božje stado dobrovoljno‘ (1. Petrova 5:2).
2. Koja pitanja zaslužuju da budu osmotrena s obzirom na pastirske aktivnosti hrišćanskih starešina?
2 Voljnost je oznaka Božjih slugu (Psalam 100:3). Ali, zahteva se više od voljnosti jednog hrišćanina da bi on bio naimenovan za nadglednika, ili potpastira. Ko ima kvalifikacije da bude takav pastir? Šta njihovo pastirstvo uključuje? Kako se ono na najbolji način izvršava?
Upravljanje domom
3. Zašto se može reći da način na koji hrišćanin brine za svoju porodicu utiče na to da li on ispunjava uslove da bude pastir u skupštini?
3 Pre nego što neko može da bude naimenovan za ’službu nadglednika‘, on mora da odgovara biblijskim zahtevima (1. Timoteju 3:1-7, NW; Titu 1:5-9). Jedan se tiče onoga što je apostol Pavle rekao da nadglednik treba da „dobro upravlja svojim domom i da ima poslušnu decu u svakom poštenju“. Postoji dobar razlog za to, jer Pavle je rekao: „Jer ako ne ume ko svojim domom upravljati, kako će se moći starati za Crkvu [„skupštinu“, NW] Božju?“ (1. Timoteju 3:4, 5). Kada je imenovao starije ljude u skupštinama na ostrvu Kritu, Titu je bilo rečeno da traži „nekoga ko je „besprekoran, jedne žene muž i koji ima decu vernu, koju ne kore za blud ili za nepokornost“ (Titu 1:6). Da, način na koji hrišćanin brine za svoju porodicu mora da se osmotri prilikom utvrđivanja da li ispunjava uslove za prihvatanje teže odgovornosti pastirske brige za skupštinu.
4. Osim što imaju redovan biblijski studij i molitvu, kako hrišćanski roditelji pokazuju ljubav za svoje porodice?
4 Ljudi koji dobro upravljaju svojim domom čine više od redovnog moljenja i proučavanja Biblije sa svojom porodicom. Oni su uvek spremni da pomognu svojim voljenim. Za one koji postaju roditelji, to počinje onog dana kad se dete rodi. Hrišćanski roditelji znaju da što se tesnije drže jedne određene rutine u pobožnosti, to će se pre njihov mali uklopiti u njihov raspored hrišćanskih aktivnosti u svakodnevnom životu. Koliko dobro hrišćanski otac upravlja u tim okolnostima odražava se na njegove kvalifikacije kao starešine (Efescima 5:15, 16; Filipljanima 3:16).
5. Kako može hrišćanski otac podizati svoju decu „u disciplini i Jehovinom usmeravanju mišljenja“?
5 Savestan hrišćanski otac u upravljanju svojim domom sledi Pavlov savet: „Ne razdražujte dece svoje, nego ih odgajite u nauci [„u disciplini“, NW] i u strahu od Gospoda [„u Jehovinom usmeravanju mišljenja“, NW]“ (Efescima 6:4). Redovan biblijski studij s porodicom, i sa ženom i s decom, pruža divne prilike za pouku punu ljubavi. Deca tako primaju ’disciplinu‘, ili pouku za popravljanje. ’Usmeravanje mišljenja‘ koje se tada odigrava pomaže svakom detetu da sazna kako Jehova gleda na stvari (Deuteronom 4:9; 6:6, 7; Poslovice 3:11; 22:6). U opuštenoj atmosferi tog duhovnog okupljanja, brižni otac pažljivo sluša dok njegova deca govore. Koristi ljubazna sugestivna pitanja da bi izmamio njihovo iskreno izražavanje o svojim brigama i stavovima. Otac ne pretpostavlja da zna sve što se odvija u njihovim mladim umovima. Zaista, „ko odgovara prije nego čuje, to mu je ludost i sramota“ kažu Priče Solomunove 18:13 (DK). Danas većina roditelja nalazi da se situacije s kojima se susreću njihova deca uveliko razlikuju od onih što su ih doživljavali oni sami dok su bili mladi. Zato će otac nastojati da sazna pozadinu i detalje nekog problema pre nego što kaže kako treba da se pristupi njegovom rešavanju. (Uporedi Jakov 1:19.)
6. Zašto hrišćanski otac treba da konsultuje Božju reč kada pomaže svojoj porodici?
6 Šta nastupa kad se problemi, zabrinutosti i stavovi nečije dece upoznaju? Otac koji dobro upravlja konsultuje Pisma, koja su ’korisna za učenje, za uveravanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi‘. On poučava svoju decu kako da primene biblijske nadahnute smernice. Na taj način, ti mladi po godinama postaju ’sposobni za svako dobro delo‘ (2. Timoteju 3:16, 17; Psalam 78:1-4).
7. Kakav primer treba hrišćanski očevi da pruže s obzirom na molitvu?
7 Bogobojazni mladi suočavaju se s teškim situacijama u vezi sa svetskim školskim drugovima. Zato, kako mogu hrišćanski očevi umiriti strahove svoje dece? Jedan način je tako što se redovno mole s njima i za njih. Kada se ti mladi suoče sa iskušavajućim situacijama, oni će verovatno oponašati oslanjanje na Boga kakvo imaju njihovi roditelji. Jedna 13-godišnja devojka, koja je intervjuisana pre nego što se krstila u znak predanja Bogu, ispričala je da je iskusila ismejavanje i zlostavljanje od strane svojih školskih drugarica. Kada je branila svoje biblijski temeljeno verovanje u svetost krvi, druge devojke su je udarale i pljuvale je (Dela apostola 15:28, 29). Da li je ona vratila milo za drago? Ne. „Stalno sam se molila Jehovi da mi pomogne da ostanem mirna“, objasnila je. „Takođe sam se sećala onog čemu su me roditelji poučili na našem porodičnom studiju o potrebi da ostanemo uzdržani kad smo izloženi zlu“ (2. Timoteju 2:24).
8. Kako može starešina koji nema dece da dobro upravlja svojim domom?
8 Starešina koji nema dece može takođe da čini odgovarajuće duhovne i materijalne pripreme za one koji su u njegovom domaćinstvu. To uključuje njegovog bračnog druga i možda hrišćanske rođake koji zavise od njega i žive u njegovom domu (1. Timoteju 5:8). Takvo upravljanje na dobar način jeste jedan od zahteva kojima mora udovoljiti čovek koji je naimenovan da nosi odgovornost kao skupštinski starešina. Kako, stoga, naimenovani stariji ljudi treba da gledaju na svoje prednosne odgovornosti u skupštini?
Upravljati u ’revnosnoj brizi‘
9. Kakav stav treba hrišćanske starešine da imaju prema svojim zaduženjima službe?
9 U prvom veku naše ere, apostol Pavle je služio kao upravitelj u Božjem domaćinstvu, hrišćanskoj skupštini pod Hristovim poglavarstvom (Efescima 3:2, 7; 4:15). Za uzvrat, Pavle je podstrekavao svoje suvernike u Rimu: „I kako imamo različite darove, po milosti koja nam je dana, to onaj koji ima dar proricanja neka ga po meri vere upotrebi; koji ima da vrši službu neka se drži službe, koji je učitelj neka se drži učenja; koji je utešitelj neka teši; koji daje neka daje dragovoljno; koji upravlja neka se revnosno brine; koji čini dela milosti, neka ih rado čini“ (Rimljanima 12:6-8).
10. U brizi za Božje stado, kakav je primer apostol Pavle postavio za starešine danas?
10 Pavle je podsetio Solunjane: „Za svakoga od vas bili [smo] ono što je otac za decu svoju, moleći vas, utešavajući i hrabreći vas, da živite kao što se pristoji prema Bogu, koji vas zove u svoje kraljevstvo i u slavu svoju“ (1. Solunjanima 1:1; 2:11, 12). Ta pobuda je bila data na tako nežan način pun ljubavi, da je Pavle mogao pisati: „[Mi] smo među vama bili puni blagosti. Kao što dojilica nežno neguje decu svoju, tako smo mi, u živoj ljubavi prema vama, hteli da vam damo ne samo evanđelje Božje, nego i život svoj, — toliko ste nam omileli bili!“ (1. Solunjanima 2:7, 8). U skladu s Pavlovim očinskim primerom, lojalni stariji ljudi pokazuju duboku brigu za sve u skupštini.
11. Kako imenovane starešine mogu da pokažu gorljivost?
11 Nežnost, zajedno s revnošću, mora da karakteriše nadgledanje puno ljubavi koje vrše naši verni hrišćanski pastiri. Način na koji to rade govori mnogo. Petar savetuje starešinama da pasu stado Božje „ne silom“ ili „ne za nečist dobitak“ (1. Petrova 5:2). U vezi s tim, naučnik Vilijam Berkli (William Barclay) izrazio je upozoravajuću notu, pišući: „Postoji način prihvatanja službe i pružanja usluge kao da je to užasna i neprijatna dužnost, kao da je teret, kao da je breme koje treba mrzeti. Sasvim je moguće da čovek bude zamoljen da uradi nešto, i da on to uradi, ali da uradi na takav nezahvalan način da cela akcija bude pokvarena... Ali [Petar] kaže da svaki hrišćanin treba da s trepetom bude gorljiv da učini takvu uslugu onako kako može, mada je potpuno svestan toga koliko je nedostojan da to učini.“
Voljni pastiri
12. Kako hrišćanske starešine mogu pokazati voljnost?
12 „Pasite stado Božje koje vam je predato... dobrovoljno“, takođe podstiče Petar. Hrišćanski nadglednik koji brine za ovce čini to dobrovoljno, po svojoj sopstvenoj slobodnoj volji, pod vođstvom Dobrog Pastira, Isusa Hrista. Služiti dobrovoljno takođe znači da se hrišćanski pastir pokorava autoritetu Jehove, ’pastira i nadglednika naših duša‘ (1. Petrova 2:25, NW). Hrišćanski potpastir voljno pokazuje poštovanje prema teokratskom uređenju. On to čini kad one koji traže savet upućuje na Božju reč, Bibliju. Iako će iskustvo pomoći starešini da izgradi riznicu na Bibliji temeljenih saveta, to ne znači da će on u svom malom prstu imati biblijsko rešenje za svaki problem. Čak i kad zna odgovor na neko pitanje, on će možda smatrati mudrim da zajedno s onim ko je postavio pitanje konsultuje Watch Tower Publications Index (Indeks publikacija Kule stražare) ili slične indekse. On tako poučava na dva načina: Pokazuje kako se mogu naći korisne informacije i ponizno pokazuje poštovanje prema Jehovi usmeravanjem pažnje na ono što je objavila Božja organizacija.
13. Koji se koraci mogu preduzeti da pomognu starešinama da daju zdrav savet?
13 Šta može starešina da učini ako u literaturi Društva ništa nije objavljeno u vezi s određenim problemom s kojim se susreće? Bez sumnje, on će moliti za uvid i tražiće neka biblijska načela koja se mogu primeniti na tu stvar. Takođe može smatrati korisnim da predloži osobi koja traži pomoć da osmotri Isusov primer. Starešina može da pita: „Ako bi Isus, Veliki Učitelj, bio u tvojoj situaciji, šta misliš šta bi on uradio?“ (1. Korinćanima 2:16). Takvo rezonovanje može onome ko je postavio pitanje pomoći da donese mudru odluku. Ali kako bi samo nemudro bilo za jednog starešinu da ponudi samo lično mišljenje kao da je to zdrav biblijski savet! Umesto toga, starešine mogu međusobno razgovarati o teškim problemima. Oni čak mogu o važnim stvarima diskutovati na sastanku starešinstva (Poslovice 11:14). Odluke koje iz toga proizađu omogućiće svima njima da govore u saglasnosti (1. Korinćanima 1:10).
Blagost je bitna
14, 15. Šta se zahteva od starešina kada ispravljaju nekog hrišćanina koji je ’napravio neki pogrešan korak pre nego što je toga svestan‘?
14 Hrišćanski starešina treba da ispoljava blagost kad poučava druge, posebno kad ih savetuje. „Braćo!“, savetuje Pavle, „ako i upadne čovek u kakav greh [„napravi neki pogrešan korak pre nego što je toga svestan“, NW], vi koji ste duhovni, ispravljajte ga duhom blagosti“ (Galatima 6:1). Zanimljivo je da se grčka reč ovde prevedena „ispravljajte“ povezuje s hirurškim terminom koji se koristio za opisivanje nameštanja kosti da bi se sprečio doživotni hendikep. Leksikograf V. E. Vajn (W. E. Vine) povezuje to s rehabilitacijom „od strane onih koji su duhovni, nekoga koga je nadvladao greh, kao da je takav pojedinac iščašeni član duhovnog tela“. Drugi mogući prevodi su: „vratiti u ispravan položaj; dovesti u ispravan red“.
15 Ispravljati nečije mišljenje nije lako, i može biti jako teško dovesti misli osobe koja greši u ispravan red. Ali, pomoć ponuđena u duhu blagosti, verovatno će biti primljena sa zahvalnošću. Zato hrišćanske starešine treba da slede Pavlov savet: „Obucite se... u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, blagost i ustrpljivost“ (Kološanima 3:12). Šta treba starešine da rade kada pojedinac kome je potrebno ispravljanje ima loš stav? Oni treba da ’idu za... blagošću‘ (1. Timoteju 6:11).
Obavljanje pastirskog dela s opreznošću
16, 17. Od kakvih opasnosti starešine treba da se čuvaju kad savetuju druge?
16 Više toga je sadržano u Pavlovom savetu u Galatima 6:1. On podstiče duhovno osposobljene ljude: „Ispravljajte ga [osobu koja greši] duhom blagosti. Ali čuvaj sebe, da i ti ne budeš iskušan!“ Do kakvih ozbiljnih posledica može doći ako se ne sledi takav savet! Podstaknut izveštajima jednog anglikanskog sveštenika koji je bio kriv za vršenje preljube s dve župljanke, londonski The Times (Tajms) je rekao da je to „situacija nevezana za određeno vreme: naizgled očinski ili bratski savetnik pada u iskušenje kao žrtva poverenja od strane onog koga savetuje“. Pisac te rubrike zatim ukazuje na tvrdnju dr Pitera Ratera (Peter Rutter) da su „afere iskorišćavanja između pacijenata i njihovih muških mentora — lekara, advokata, sveštenika i poslodavaca — u našem seksualno slobodnom društvu postale jedna nepriznata, štetna i sramotna epidemija“.
17 Mi ne treba da mislimo da je Jehovin narod imun na takva iskušenja. Jedan poštovan starešina koji je godinama verno služio, upleo se u nemoral jer je vršio pastirske posete kod jedne udate sestre kada je ona bila sama. Iako se kaje, taj brat je izgubio sve službene prednosti (1. Korinćanima 10:12). Kako, dakle, imenovane starešine mogu da vrše pastirske posete na takav način na koji neće pasti u iskušenje? Kako oni mogu učiniti pripreme za određenu meru privatnosti, za molitvu i za mogućnost da konsultuju Božju reč i hrišćanske publikacije?
18. (a) Kako primenjivanje načela poglavarstva može pomoći starešinama da izbegnu situacije koje bi mogle prouzrokovati sramotu? (b) Kakve se pripreme mogu učiniti za vršenje pastirske posete kod neke sestre?
18 Jedan faktor koji starešine treba da uzmu u obzir jeste načelo poglavarstva (1. Korinćanima 11:3). Ako mlada osoba traži vođstvo, nastojte da u diskusiju uključite njene roditelje kad je to odgovarajuće. Kada udata sestra traži duhovnu pomoć, da li možete stvari urediti tako da njen suprug bude prisutan prilikom posete? Šta ako je to nemoguće ili je on nevernik koji je na neki način zlostavlja? Onda učinite iste pripreme kao prilikom vršenja pastirske posete kod neudate sestre. Bilo bi mudro da dva duhovno sposobna brata posete tu sestru zajedno. Ako to nije podesno, možda se može izabrati odgovarajuće vreme da dva brata razgovaraju s njom u Dvorani Kraljevstva, po mogućstvu u prostoriji koja dozvoljava privatnost. Pošto su druga braća i sestre prisutni u dvorani, mada nisu u položaju da vide i slučajno čuju razgovor, verovatno će se izbeći svaki razlog za spoticanje (Filipljanima 1:9, 10).
19. Koje dobre rezultate donosi dobrovoljno pastirstvo nad Božjim ovcama, i kome mi izražavamo zahvalnost za voljne pastire?
19 Dobrovoljno pasenje Božjih ovaca donosi dobre rezultate — duhovno jako, dobro vođeno stado. Poput apostola Pavla, današnje hrišćanske starešine pokazuju veliku brigu prema svojim suvernicima (2. Korinćanima 11:28). Odgovornost pastirstva nad Božjim narodom u ovim kritičnim vremenima posebno je teška. Zato smo mi istinski zahvalni za vrsno delo što ga vrše naša braća koja služe kao starešine (1. Timoteju 5:17). Za to što nas blagosilja ’darovima u ljudima‘ koji dobrovoljno vrše pastirsko delo, mi upućujemo hvalu Davaocu ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘, našem ljubaznom nebeskom Pastiru, Jehovi (Efešanima 4:8, NW; Jakov 1:17).
Kako bi odgovorio?
◻ Kako neko može dobro da upravlja svojim domom?
◻ Koje osobine treba da karakterišu nadgledanje od strane hrišćanskih starešina?
◻ Kako starešine mogu da pokažu poniznost i blagost u davanju saveta?
◻ Šta pomaže da duhovno ispravljanje bude efikasno?
◻ Kako starešine kad vrše pastirsko delo nad stadom mogu izbeći situacije koje mogu dovesti do sramote?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 18. strani]
Hrišćanski starešina mora dobro da upravlja svojim domom
[Slika na 21. strani]
Hrišćansko pastirstvo mora da se vrši s blagošću i s dobrim rasuđivanjem