Pronalaženje pravog bogatstva u Hong Kongu

HONG KONG je mesto gde se u kratkom vremenu može zaraditi mnogo novca — svi faktori idu ti u prilog. U otprilike zadnjih 40 godina, ta britanska kolonija je od luke s malo aktivnosti narasla do privredne sile koja je veoma značajna ne samo u južnoj Aziji već i na svetskoj poslovnoj sceni.

Mala stopa poreza privlači strane investitore i pruža podsticaj marljivoj radnoj snazi među šest miliona stanovnika Hong Konga. Osim toga, on ima povoljnu lokaciju kao kapija između južne Kine i azijsko-pacifičkog regiona i dalje. Uz moderan transport, sisteme komunikacije i dobro razvijenu mrežu veleprodaje i maloprodaje, Hong Kong se prilagodio da brzo odgovori na potražnju međunarodnog tržišta.

Privredni uspeh je Hong Kongu obezbedio da ima životni standard koji je među najvećima u svetu. Međutim, da li je sav taj materijalni prosperitet stanovnicima Hong Konga doneo zadovoljstvo i trajnu sreću? Ne, ali neki su tražili i pronašli bogatstvo daleko bolje vrste.

Oni su pronašli duhovno bogatsto

Među onima koji su pronašli neprocenjivo duhovno bogatstvo je Alfred, koji se rodio u Hong Kongu. On je imao uspešnu karijeru kao direktor međunarodnog poslovnog konglomerata sa centralom u Velikoj Britaniji. Poput mnogih drugih u Hong Kongu, njegov životni cilj bio je da zaradi mnogo novca, da ima vlastitu kuću, da dobro jede i dobro živi. Uz svoj položaj i prihode, izgledalo je kao da je postigao sve to. Ali, da li je bio srećan? „Iz iskustva sam naučio da novac zaista ima svoje granice“, žalio se Alfred. Neprestano je brinuo o tome koliko bi trajala njegova ušteđevina kad bi izgubio posao. Kad je više vremena posvetio svom poslu, pojavili su se porodični problemi. Njegova žena, Emili, bila je ožalošćena kad je njihov sin iznenada umro. „Želela sam da znam gde je on kako bih mogla da učinim nešto da mu pomognem“, rekla je. Pošto nije mogla ništa da učini, postala je veoma depresivna.

Džastina je kao mala izgubila svog oca. Ali, naprežući se diplomirala je na uglednom Hongkonškom univerzitetu. Tako je dobila posao u vladi. Na kantonskom to se naziva gam fan vun, zlatna činija za pirinač — siguran posao i dobra plata. Ipak, Džastina nije bila ni zadovoljna ni srećna. Često se pitala koji je smisao života i šta će doneti budućnost. I njen muž, Fransis, osećao je da je život besciljan. Osećao se kao zubac u velikoj mašini, niko, uhvaćen u beskrajnu rutinu.

Tu je i Riki, poslovni menadžer. Iako je zarađivao gomilu novca, počeo je da  uviđa drugu stranu života — ubitačno takmičenje među saradnicima i probleme u svom braku. Novac mu nije mogao pomoći da reši te probleme. Njegova žena, Vendi, smatrala je da se sigurnost može naći u poštovanoj karijeri, obilju novca i životu u politički stabilnom društvu. Ali, koliko će dugo trajati njen naizgled siguran život? To ju je mučilo zato što je zbog realnosti smrti osećala da je njen život beznačajan i besmislen.

Dejvid ima svoju priču. Njegovo univerzitetsko obrazovanje donelo mu je dobar posao i ekonomsku sigurnost, ali nije našao zadovoljstvo. Zašto? Bio je zadubljen u evoluciju i filozofiju, te je verovao da sadašnjim životom sve prestaje. Dejvid je osećao da ne postoji ništa što može da očekuje, a sve njegovo materijalno bogatstvo nije ga oslobodilo osećanja beznadnosti.

Iako ove osobe imaju dosta različitu prošlost, jedno im je bilo zajedničko. Svi oni postigli su ono za što su mislili da će doneti srećan i zadovoljan život. Međutim, stigavši do tačke kad su mislili da će se ispuniti njihovi snovi, njihov život bio je prazan.

Postati bogat kod Boga

Situacija Alfreda, Džastine i drugih koji su upravo spomenuti bila je veoma slična situaciji bogatog čoveka iz Isusove parabole. On je ’sebi tekao blago i nije bio bogat u Boga‘ (Luka 12:21). Međutim, oni su, na sreću, pronašli nešto bolje — život ispunjen pravim bogatstvom. Oni koji žele pravu sreću i zadovoljstvo moraju ’stavljati nade svoje ne u neizvesnost bogatstva, nego u Boga živoga, koji nam daje svega izobilno na užitak‘ (1. Timoteju 6:17). Da, upoznavanje pravog Boga, Jehove, i stavljanje svog pouzdanja na njega promenilo je život svih tih osoba. Pogledajmo kako je došlo do svega toga.

Alfred i Emili su bili skrhani kad je njihov sin iznenada umro, a sve njihove materijalne stvari nisu mogle ublažiti njihovu bol. Išli su u crkvu ali su još uvek osećali prazninu i nezadovoljstvo. Onda je na njihova vrata došao jedan Jehovin svedok i pitao: „Kakvu nadu čovek ima za budućnost?“ Alfred je odgovorio onako kako mu je rečeno u crkvi o nebu i paklu. Međutim, iz Biblije mu je pokazano da mrtvi „ništa ne znaju“; i da se oni koji su u Božjem sećanju nalaze u opštem grobu čovečanstva i čekaju uskrsenje (Propovednik 9:5, 10; Jovan 5:28, 29). To je Alfredu zvučalo logično i razumno. Tada je razumeo da se njegov sin ne muči negde već da spava u smrtnom snu, s nadom da će možda biti ponovo sjedinjen sa svojom porodicom kroz uskrsenje. Kakva uteha i olakšanje! S vremenom su Alfred i njegova žena prihvatili biblijski studij kod kuće i počeli su ići putem na kom se mogu čvrsto držati pravog bogatstva koje nudi Biblija.

 Džastina se razočarala kad među svojim saradnicima nije pronašla spremnost da pomognu u brizi oko ljudi. Kao pobožna katolkinja, bila je frustrirana kad je videla da sveštenik puši i pleše, baš kao i drugi ljudi. Onda je došla u kontakt s Jehovinim svedocima i počela je da dobija zadovoljavajuće biblijske odgovore na mnoga pitanja. Sveštenik joj je pružao samo svoje vlastito mišljenje, a ona 16 godina nije otvorila Bibliju, iako je redovno posećivala crkvu i 10 godina bila laički radnik.

Kako su Svedoci proučavali Bibliju sa Džastinom i njenim mužem, Fransisom, on je bio impresioniran njihovim svetskim jedinstvom u verovanju i akciji. Fransis se uverio da je Bog stvaran. Konačno, samo je živi, pravi Bog mogao na taj način uticati na jednu međunarodnu grupu ljudi. Kako je samo srećan taj bračni par što su pronašli pravo bogatstvo!

Riki i Vendi su znali da nešto moraju da urade kad su videli da sve više upadaju u ozbiljne lične probleme. Pošto su oboje ranije bili u kontaktu s Jehovinim svedocima, odvojeno su preduzeli inicijativu da ih ponovo pronađu. Iskreno se naprežući, Riki i Vendi pronašli su ne samo praktična rešenja za svoje probleme već i pravo bogatstvo u ličnom odnosu sa ’srećnim Bogom‘, Jehovom (1. Timoteju 1:11, NW).

I Dejvidov život se promenio kad su ga posetili Jehovini svedoci. S namerom da razotkrije njihove greške složio se da dođu ponovo. Međutim, s vremenom su se njegove oči otvorile, jer je počeo uviđati da je Biblija tačna u naučnom i istorijskom pogledu i na druge načine. Sve to pomoglo je Dejvidu da na Bibliju gleda kao na knjigu istine koja je njegovom životu dala pravi smisao. Kako srećna i obogaćujuća transformacija za njega!

Pomaganje mnogim drugim da pronađu pravo bogatstvo

U Hong Kongu koji vrvi ljudima, Alfred, Emili, Džastina, Fransis i drugi koji su ovde spomenuti samo su nekolicina onih koji su pronašli pravo bogatstvo biblijske istine i vere u Jehovu Boga. U 1992. oko 2 600 Svedoka Jehove provelo je ukupno skoro 900 000 sati posećujući ljude Hong Konga i vodeći s njima preko 3 800 biblijskih studija kod kuće. Međutim, život u Hong Kongu teče brzo, a ljudi su zauzeti. Zato objavitelji Kraljevstva, pored posećivanja od kuće do kuće, imaju dosta uspeha u svedočenju na ulici. Oni takođe dolaze  do ljudi na njihovim radnim mestima posećujući službenike, vlasnike trgovina, farmere i ljude koji se vraćaju s ribarskih putovanja u Južnom kineskom moru.

Zaista se može reći da je „žetve... mnogo, ali je poslenika malo“ u Hong Kongu (Matej 9:37). Trenutno je odnos Svedoka prema stanovništvu 1 prema 2 300. Svesni hitnosti dela žetve, skoro su 600 od 2 600 tamošnjih objavitelja Kraljevstva pioniri, ili punovremeni propovednici dobre vesti. Jehovini svedoci u Hong Kongu, kao i na drugim mestima, uviđaju da „blagoslov Gospodnji bogatstvo daje“ (Poslovice 10:22). Zato se oni veoma trude da još mnogim ljudima u tom uspešnom društvu pomognu da pronađu pravo bogatstvo.

[Mapa na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

JUŽNO KINESKO MORE

KINA

Hong Kong

Kilometara

Milja

15

15