Koliko je tačna biblijska istorija?

„ISTINU govorim, ja ne lažem“, izjavio je jedan pisac Biblije svom mladom prijatelju (1. Timoteju 2:7). Izrazi kao što je ovaj u Pavlovim pismima predstavljaju izazov za kritičare Biblije. a Prošlo je više od 1 900 godina otkako su napisana Pavlova pisma. Nakon sveg tog vremena, niko nije postavio i uspešno dokazao nijednu netačnu stvar u njegovim pismima.

Pisac Biblije Luka takođe je vodio računa o tačnosti. On je zapisao izveštaj o Isusovom životu i službi nakon čega je usledio njegov izveštaj naslovljen sa Dela apostola. ’Ispitao sam pažljivo sve od početka‘, pisao je Luka (Luka 1:3).

Svedočanstva o tačnosti

Kritičari Biblije s početka 19. veka osporavali su Lukinu tačnost kao istoričara. Osim toga, oni su tvrdili da je istorija iz Dela apostola izmišljena sredinom drugog veka n. e. Britanski arheolog Ser Vilijam Mičel Ramzi (William Mitchell Ramsay) bio je jedan od onih koji su u to verovali. Ali, nakon istraživanja imenâ i mestâ koja je spomenuo Luka, on je priznao: „Postepeno sam se uverio da je pripovedanje u različitim detaljima pokazalo čudesnu istinu.“

Kad je Ramzi napisao gornje reči, jedno sporno pitanje s obzirom na Lukinu tačnost bilo je još uvek nerešeno. Ono se odnosilo na tesno povezane gradove Ikoniju, Listru i Derbu. Luka je ukazao da je Ikonija bila različita od Listre i Derbe, opisujući ove druge kao „gradove Likaonske“ (Dela apostola 14:6). Ipak, kao što pokazuje propratna karta, Listra je bila bliže Ikoniji nego Derbi. Neki stari istoričari opisali su Ikoniju kao deo Lakonije; dakle, kritičari su osporili Luku zato što i on nije učinio to isto.

Onda je, 1910, Ramzi u ruševinama Ikonije otkrio jedan spomenik koji pokazuje da je jezik tog grada bio frigijski a ne lakonski. „Brojni drugi natpisi iz Ikonije i njene okoline potkrepljuju činjenicu da se u etničkom pogledu taj grad može opisati kao frigijski“, kaže dr Meril Unger (Merrill Unger) u svojoj knjizi Archaeology and the New Testament. Zaista, Ikonija Pavlovog vremena je prema kulturi bila frigijska i različita od ’gradova Likaonskih‘, gde su ljudi govorili „likaonski“ (Dela apostola 14:6, 11).

Kritičari Biblije su takođe doveli u pitanje Lukinu upotrebu reči „politarsi“ za vladare grada Soluna (Dela apostola 17:6, New World Translation, fusnota). Taj izraz nije bio poznat u grčkoj literaturi. Onda je u tom drevnom gradu pronađen jedan slavoluk koji sadrži imena gradskih vladara opisanih kao „politarsi“ — upravo ona reč koju je upotrebio Luka. „Tačnost Luke opravdana je upotrebom tog izraza“, objašnjava V. E. Vajn (W. E. Vine) u svom Expository Dictionary of Old and New Testament Words.

 Lukino putovanje morem

Pomorski stručnjaci istraživali su detalje o brodolomu opisanom u 27. poglavlju Dela apostola. Prema Luki, veliki brod na kome su plovili on i Pavle uhvaćen je u severoistočnom snažnom vetru blizu malog ostrva Klauda, a mornari su se bojali da će biti bačeni na opasne sprudove blizu severne afričke obale (Dela apostola 27:14, 17, fusnota). Vešto upravljajući brodom, oni su uspeli da ga usmere dalje od Afrike prema zapadu. Oluja i dalje nije popuštala, a brod je konačno došao blizu obala ostrva Malte, prevalivši razdaljinu od oko 870 kilometara. Pomorski stručnjaci računaju da bi velikom brodu koji plovi po snažnom vetru trebalo više od 13 dana da bude odnesen tako daleko. Njihovi proračuni slažu se s Lukinim izveštajem, koji navodi da se brodolom dogodio 14. dana (Dela apostola 27:27, 33, 39, 41). Nakon istraživanja svih detalja o Lukinom putovanju morem, jedriličar Džejms Smit (James Smith) je zaključio: „Tu se priča o stvarnim događajima, koje je napisao neko ko je lično učestvovao u tome... Nijedan čovek koji nije mornar ne bi mogao napisati priču o putovanju morem koja je tako dosledna u svim svojim delovima, ukoliko to nije zaista doživeo.“

Zbog ovakvih otkrića, neki teolozi su spremni da brane Hrišćanska grčka pisma kao tačnu istoriju. Ali, šta je s ranijom istorijom koja se nalazi u Hebrejskim pismima? Mnogi sveštenici priklanjaju se modernoj filozofiji i izjavljuju da ona sadrži mitove. Međutim, brojni detalji biblijske rane istorije takođe se dokazuju, što zbunjuje kritičare. Na primer, razmotrimo otkriće nekad zaboravljenog Asirskog carstva.

[Fusnota]

[Mapa na 3. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

LAKONIJA

FRIGIJA

KIPAR

Derba

Listra

Ikonija

SREDOZEMNO MORE