Služiti Jehovi sa samopožrtvovanim duhom

„Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe i uzme svoj krst [„mučenički stub“, „NW“], i ide za mnom“ (MATEJ 16:24).

1. Kako je Isus obavestio svoje učnike o svojoj predstojećoj smrti?

 U BLIZINI snegom pokrivene gore Hermon, Isus Hrist stiže do značajne prekretnice u svom životu. Ostalo mu je manje od jedne godine života. On to zna; njegovi učenici ne. Sada je došlo vreme da i oni saznaju za to. Istina, Isus je ranije aludirao na svoju predstojeću smrt, ali ovo je prvi put da je on izričit u tom pogledu (Matej 9:15; 12:40). Matejev izveštaj glasi: „Od tada poče Isus kazivati učenicima svojim da mora ići u Jerusalim, i da će mnogo pretrpeti od starešina, od prvosveštenika i od knjižnika, i da će biti ubijen, i treći dan da će uskrsnuti“ (Matej 16:21; Marko 8:31, 32).

2. Kakva je bila Petrova reakcija na Isusove reči o Njegovoj budućoj patnji, i kako je Isus odgovorio?

² Isusovi dani su odbrojani. Ipak, Petar ljutito reaguje na takvu naizgled morbidnu pomisao. On ne može da prihvati da će Mesija zaista biti ubijen. Zato se Petar usuđuje da prekori svog Učitelja. Podstaknut najboljim namerama, on naglo prigovara: „Da ne da Bog [„Budi dobar prema sebi“, NW], Gospode! To neće biti s tobom.“ Ali, Isus smesta odbacuje Petrovu pogrešno upotrebljenu dobrohotnost, tako odlučno kao što bi neko zgazio glavu otrovne zmije. „Idi od mene sotono! Ti si mi na sablazan [„kamen spoticanja“, NW], jer ti ne misliš na ono što je od Boga, nego na ono što je od ljudi“ (Matej 16:22, 23).

3. (a) Kako se Petar nesvesno učinio Sataninim zastupnikom? (b) Kako je Petar bio kamen spoticanja na putu samopožrtvovanosti?

³ Petar se nesvesno učinio Sataninim zastupnikom. Isusovo brzo uzvraćanje jednako je odlučno kao kad je odgovorio Satani u pustoši. Tamo je Đavo pokušao da iskuša Isusa lakim životom, kraljevanjem bez patnje (Matej 4:1-10). Sada ga  Petar podstiče da bude blag prema sebi. Isus zna da to nije volja njegovog Oca. On mora živeti životom samopožrtvovanosti a ne samozadovoljstva (Matej 20:28). Petar postaje kamen spoticanja na takvom putu; njegova dobronamerna naklonost postaje zamka. a Ipak, Isus jasno uviđa da bi, ako bi gajio bilo kakvu predstavu o životu bez žrtve, ispao iz Božje naklonosti time što bi bio uhvaćen u smrtni stisak satanske zamke.

4. Zašto život samopovladljive udobnosti nije bio za Isusa i njegove sledbenike?

⁴ Prema tome, Petrovo razmišljanje trebalo je da bude ispravljeno. Njegove reči upućene Isusu prdstavljale su čovečiju zamisao, ne Božju. Život samopovladljive udobnosti, lako izbegavanje patnje, nije bilo za Isusa; niti je takav život bio za njegove sledbenike, zato što Isus kao sledeće kaže Petru i ostalim učenicima: „Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe i uzme svoj krst [„mučenički stub“, NW], i ide za mnom“ (Matej 16:24).

5. (a) Šta je izazov da se živi hrišćanskim životom? (b) Na koje tri neophodne stvari hrišćanin mora biti spreman?

⁵ Isus se uvek iznova vraća toj ključnoj temi: izazovu da se živi hrišćanskim životom. Da bi bili Isusovi sledbenici, hrišćani, poput svog Vođe, moraju da služe Jehovi s duhom samopožrtvovanosti (Matej 10:37-39). Zato on nabraja tri neophodne stvari za koje hrišćanin mora biti spreman da ih radi: (1) da se odrekne sebe, (2) uzme svoj mučenički stub i (3) neprekidno ga sledi.

„Ako ko hoće za mnom ići“

6. (a) Kako se osoba odriče sebe? (b) Kome moramo ugoditi više nego sebi?

⁶ Šta znači odreći se sebe? To znači da osoba mora da se apsolutno odrekne sebe, to je oblik smrti prema sebi. Temeljno značenje grčke reči prevedene sa „odreče“ je „reći ne“; to znači „potpuno se odreći“. Prema tome, ako prihvatiš izazov hrišćanskog života, ti se spremno odričeš svojih sopstvenih ambicija, udobnosti, želja, sreće, zadovoljstva. U suštini, celi svoj život i sve što to uključuje ti za sva vremena predaješ Jehovi Bogu. Odreći se sebe znači više od lišavanja sebe izvesnih zadovoljstava tu i tamo. Umesto toga, to znači da osoba pravo na sebe mora da ustupi Jehovi (1. Korinćanima 6:19, 20). Osoba koja se odrekla sebe živi da ugodi, ne sebi, već Bogu (Rimljanima 14:8; 15:3). To znači da ona u svakom trenutku svog života kaže sebičnim željama ne a Jehovi da.

7. Šta je mučenički stub hrišćanina, i kako ga on nosi?

⁷ Prema tome, uzeti svoj mučenički stub ima ozbiljne implikacije. Nošenje stuba je teret i simbol smrti. Hrišćanin je spreman da pati ako je to potrebno, ili da bude osramoćen ili mučen ili čak ubijen zato što je sledbenik Isusa Hrista. Isus je rekao: „Ko ne uzme krsta svoga [„svoj mučenički stub“, NW] i ne pođe za mnom, nije mene dostojan“ (Matej 10:38). Ne nose mučenički stub svi koji pate. Zli imaju mnoge „muke“ ali nemaju mučenički stub (Psalam 32:10). Međutim, hrišćanski život je život nošenja mučeničkog stuba žrtvene službe Jehovi.

8. Koji je obrazac života Isus postavio za svoje sledbenike?

⁸ Poslednji uslov koji je Isus spomenuo jeste da ga neprekidno sledimo. Isus zahteva ne samo da prihvatimo i verujemo u ono što je naučavao već i da, celog svog života, neprestano sledimo obrazac koji je postavio. A koja su neka od dominantnih obeležja koja su bila vidljiva u njegovom obrazcu života? Kad je svojim sledbenicima dao njihovo poslednje opunomoćenje, on je rekao: ’Idite dakle i naučite sve narode, i  učite ih da izvrše sve zapovesti što sam vama dao‘ (Matej 28:19, 20). Isus je propovedao i naučavao dobru vest o Kraljevstvu. To su činili njegovi najbliži učenici i, zaista, cela rana hrišćanska skupština. Ta revna aktivnost, pored toga što nisu bili deo sveta, donela im je mržnju i protivljenje sveta, što je dovelo do toga da je njihovo nošenje mučeničkog stuba postalo još teže (Jovan 15:19, 20; Dela apostola 8:4).

9. Kako je Isus postupao s drugim ljudima?

⁹ Još jedan istaknuti obrazac koji je bio vidljiv u Isusovom životu bio je način na koji je on postupao s drugim ljudima. On je bio dobrohotan i ’blag i smeran u srcu‘. Zato su se njegovi slušaoci osećali obnovljeni u duhu i bili su ohrabreni njegovom prisutnošću (Matej 11:29). On ih nije zastrašivao da ga slede ili donosio pravilo za pravilom s obzirom na to kako to treba da rade; niti je izazivao osećanja krivice kako bi ih naterao da budu njegovi učenici. Uprkos svom samopožrtvovanom životu, oni su zračili istinskom radošću. Kakva oštra suprotnost s onima koji imaju svetski duh samopovlađivanja koji obeležava „poslednje dane“! (2. Timoteju 3:1-4).

Razviti i održati Isusov samopožrtvovan duh

10. (a) Prema Filipljanima 2:5-8, kako se Hrist odrekao sebe? (b) Ako smo Hristovi sledbenici, koji duševni stav moramo pokazivati?

¹⁰ Sam Isus je pružio primer u odricanju sebe. On je uzeo svoj mučenički stub i neprestano ga nosio vršeći volju svog Oca. Pavle je pisao hrišćanima u Filipima: „[Imajte] među sobom one osećaje [„duševni stav“, NW] koji behu u Isusu Hristu, koji, postojeći u obličju Božjemu, nije smatrao kao plen koji se grabi biti jednak s Bogom, nego je sam sebe svlačio [„ponizio“, Daničić-Karadžić], uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi, i pokazavši se kao čovek, ponizio je sam sebe, ostajući poslušan do same smrti, i to do smrti na krstu [„mučeničkom stubu“, NW]“ (Filipljanima 2:5-8). Ko se mogao na potpuniji način odreći sebe? Ako pripadaš  Isusu Hristu i ako si jedan od njegovih sledbenika, moraš imati taj isti duševni stav.

11. Živeti samopožrtvovanim životom znači živeti za čiju volju?

¹¹ Još jedan apostol, Petar, kaže nam da, pošto je Isus patio i umro za nas, hrišćani treba da se naoružaju, kao dobro pripremljeni vojnici, istim duhom kakav je imao Hrist. On piše: „Kada dakle Hristos pretrpi u pȕti, i vi se tom mišlju naoružajte. Jer ko pretrpi u pȕti prestao je da greši, da vreme koje mu još ostaje da živi u pȕti ne provede više po žudnjama čovečjim, nego po volji Božjoj“ (1. Petrova 3:18; 4:1, 2). Isusov samopožrtvovan put jasno je pokazao šta je on osećao prama Božjoj volji. On je bio usmeren prema jednom cilju u svojoj odanosti, uvek stavljajući volju svog Oca ispred sopstvene volje, čak do sramotne smrti (Matej 6:10; Luka 22:42).

12. Da li je samopožrtvovani život Isusu bio neprijatan? Objasni.

¹² Iako je Isusov samopožrtvovan život bio težak i izazovan put koga je trebalo da se drži, to mu nije bilo neprijatno. Umesto toga, Isus je nalazio uživanje u pokoravanju božanskoj volji. Za njega je vršenje dela njegovog Oca bilo poput hrane. Iz toga je izvlačio pravo zadovoljstvo, kao što bi neko izvukao iz dobrog obroka (Matej 4:4; Jovan 4:34). Prema tome, ako želiš da u svom životu osećaš istinsko ispunjenje, ne možeš učiniti ništa bolje nego da slediš Isusov primer time da razvijaš njegovo duševno raspoloženje.

13. Kako je ljubav motivišuća sila iza duha samopožrtvovanosti?

¹³ U stvari, koja je motivišuća sila iza duha samopožrtvovanosti? Jednom rečju, ljubav. Isus je rekao: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim. Ovo je najveća i prva zapovest. A evo druge, koja joj je slična: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Matej 22:37-39). Hrišćanin ne može biti sebičan i, u isto vreme, slušati te reči. Njegova vlastita sreća i interes pre svega moraju biti vođeni njegovom ljubavlju prema Jehovi i zatim njegovom ljubavlju prema bližnjem. Tako je živeo Isus, a on to očekuje i od svojih sledbenika.

14. (a) Kakve su odgovornosti objašnjene u Jevrejima 13:15, 16? (b) Šta nas podstiče da s revnošću propovedamo dobru vest?

¹⁴ Apostol Pavle je razumeo taj zakon ljubavi. On je pisao: „Preko njega dakle prinosimo svagda Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje priznaju [„daju javnu izjavu za“, NW] ime njegovo. A ne zaboravljajte dobro činiti i davati milostinju, jer to su žrtve koje su Bogu mile“ (Jevrejima 13:15, 16). Hrišćani ne prinose Jehovi životinjske žrtve ili slično; dakle, njima nisu potrebni ljudski sveštenici u nekom materijalnom hramu da vrše službenu dužnost u njihovom obožavanju. Naša žrtva hvale prinosi se kroz Hrista Isusa. I uglavnom pomoću te žrtve hvale, tog davanja javne izjave za njegovo ime, mi pokazujemo svoju ljubav prema Bogu. Naš nesebičan duh ukorenjen u ljubavi naročito nas podstiče da s revnošću propovedamo dobru vest, nastojeći da uvek budemo željni da Bogu prinosimo plod svojih usana. Na taj način pokazujemo ljubav i prema bližnjem.

Samopožrtvovanost donosi bogate blagoslove

15. Koja ispitivačka pitanja s obzirom na samopožrtvovanost možemo da postavimo sebi?

¹⁵ Zastani na trenutak i razmisli o sledećim pitanjima: Da li sadašnji obrazac mog života pokazuje samopožrtvovan put? Da li moji ciljevi ukazuju na takav život? Da li članovi moje porodice žanju duhovne dobitke iz mog primera? (Uporedi 1. Timoteju 5:8.) Šta je sa siročadi i udovicama? Da li  i oni izvlače korist iz mog samopožrtvovanog duha? (Jakov 1:27). Mogu li proširiti vreme koje provedem u svojoj javnoj žrtvi hvale? Jesam li u mogućnosti da posegnem za prednošću pionirske, betelske ili misionarske službe, ili mogu li se preseliti da služim u području gde postoji veća potreba za objaviteljima Kraljevstva?

16. Kako nam dovitljivost može pomoći da vodimo samopožrtvovani život?

¹⁶ Ponekad je potrebno samo malo dovitljivosti da bismo dosegli svoj puni potencijal u služenju Jehovi sa samopožrtvovanim duhom. Na primer, Dženet, opšta pionirka iz Ekvadora, radila je na svetovnom poslu puno radno vreme. Uskoro joj je njen raspored otežao da s radosnim duhom ispuni zahtev u satima za opšte pionire. Odlučila je da taj problem objasni svom poslodavcu i zamolila je da joj skrati radno vreme. Pošto on nije bio spreman da joj skrati radno vreme, ona je zatim povela sa sobom Mariju, koja je tražila posao sa skraćenim radnim vremenom kako bi mogla da bude pionir. Svaka je ponudila da radi po pola dana, obavljajući tako celodnevni posao. Poslodavac se složio s tim predlogom. Sada su obe sestre opšti pioniri. Kad je videla taj divan rezultat, Kafa, koja je takođe bila iscrpljena radeći puno radno vreme za istu kompaniju i boreći se da drži korak sa svojim pionirskim vremenom, povela je sa sobom Magali i ponudila to isto. I to je bilo prihvaćeno. Tako četiri sestre mogu da budu pionirke, umesto dve koje su skoro napustile punovremenu službu. Dovitljivost i inicijativa su se isplatili.

17-21. Kako je jedan bračni par preispitao smisao svog života, i s kakvim rezultatom?

¹⁷ Nadalje, razmotrimo samopožrtvovan put koga se držala Ivon tokom zadnjih deset godina. Ona je u maju 1991. Društvu Kula stražara napisala sledeće:

¹⁸ „U oktobru 1982, moja porodica i ja obišli smo Betel u Bruklinu. Kad sam to videla, zaželela sam da kao dobrovoljac radim tamo. Pročitala sam molbu i tu je bilo jedno značajno pitanje: ’Koliko sati si prosečno proveo u službi propovedanja u poslednjih šest meseci? Ako je prosek sati ispod deset, navedi zašto.‘ Nisam mogla pronaći opravdan razlog, tako da sam postavila cilj i dostigla ga za pet meseci.

¹⁹ Iako sam mogla pronaći nekoliko izgovora zbog kojih nisam pionir, kad sam pročitala 1983 Yearbook of Jehovah’s Witnesses (Godišnjak Jehovinih svedoka 1983), uverila sam se da su drugi savladali veće prepreke od mojih da bi bili pioniri. Tako sam, 1. aprila 1983, napustila svoj unosan posao sa punim radnim vremenom i postala pomoćni pionir, a 1. septembra 1983. stupila sam u redove opštih pionira.

²⁰ Kasnije sam, u aprilu 1985, imala zadovoljstvo da se udam za divnog slugu pomoćnika. Tri godine kasnije, jedan govor na oblasnom kongresu o pionirskoj službi podstakao je mog muža da mi šapne: ’Vidiš li neki razlog zašto ne bih počeo sa pionirskom službom od  1. septembra?‘ Pridružio mi se u toj službi u naredne dve godine.

²¹ Moj muž se takođe dobrovoljno javio da dve nedelje radi na izgradnji Betela u Bruklinu i podneo je molbu za Međunarodni građevinski program. Tako smo u maju 1989. na mesec dana otišli u Nigeriju da bismo pomagali u izgradnji podružnice. Sutra putujemo u Nemačku, gde ćemo srediti vize za ulazak u Poljsku. Uzbuđeni smo što smo uključeni u jedan tako značajan građevinski projekt i što smo deo tog novog oblika punovremene službe.“

22. (a) Kako možemo, poput Petra, nesvesno postati kamen spoticanja? (b) Od čega ne zavisi služenje Jehovi sa samopožrtvovanim duhom?

²² Ako nisi u mogućnosti da sam budeš pionir, možeš li ohrabriti one koji se nalaze u punovremenoj službi da se drže svoje prednosti i možda im čak i pomoći u tome? Ili ćeš biti poput nekih dobronamernih članova porodice ili prijatelja koji, poput Petra, možda govore punovremenom slugi da se malo odmori, da bude dobar prema sebi, ne uviđajući kako to može da bude kamen spoticanja? Istina, ako je zdravlje nekog pionira u ozbiljnoj opasnosti ili ako on zanemaruje hrišćanske obaveze, možda za neko vreme mora da napusti punovremenu službu. Služenje Jehovi sa samopožrtvovanim duhom ne zavisi od neke titule, kao što je pionir, Betelit ili drugo. Umesto toga, to zavisi od toga kakvi smo kao osobe — kako razmišljamo, šta radimo, kako postupamo s drugima, kako živimo svoj život.

23. (a) Kako možemo nastaviti da se radujemo što smo saradnici s Bogom? (b) Koju garanciju nalazimo u Jevrejima 6:10-12?

²³ Ako zaista imamo samopožrtvovani duh, bićemo radosni što smo saradnici s Bogom (1. Korinćanima 3:9). Imaćemo zadovoljstvo zbog saznanja da radujemo Jehovino srce (Poslovice 27:11). I imamo jemstvo da nas Jehova nikada neće zaboraviti ili ostaviti sve dok mu ostajemo verni (Jevrejima 6:10-12).

[Fusnota]

Kakvo je tvoje mišljenje?

◻ Kako je Petar nesvesno postao kamen spoticanja na putu samopožrtvovanosti?

◻ Šta znači odreći se sebe?

◻ Kako hrišćanin nosi svoj mučenički stub?

◻ Kako razvijamo i održavamo duh samopožrtvovanosti?

◻ Koja je motivišuća sila iz duha samopožrtvovanosti?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 10. strani]

Da li si spreman da se odrekneš sebe, uzmeš svoj mučenički stub i neprestano slediš Isusa?