Stvaranje kaže: ’Oni se ne mogu opravdati‘
Stvaranje kaže: ’Oni se ne mogu opravdati‘
„Posle stvorenja sveta, nevidljiva savršenstva Božja, večna moć njegova i božanstvo njegovo, vide se zaista u delima njegovim. Oni se zato ne mogu opravdati“ (RIMLJANIMA 1:20).
1, 2. (a) Koji je gorki prigovor Jov uputio Jehovi? (b) Kako se Jov kasnije opozvao?
JOV, čovek drevnog vremena koji je posedovao nesalomljivu besprekornost prema Jehovi Bogu, bio je stavljen na užasan ispit od strane Satane. Đavo je prouzrokovao da Jov izgubi sve svoje materijalne posede, izazvao je smrt njegovih sinova i kćeri i pogodio ga je odvratnom bolešću. Jov je mislio da mu te nesreće nanosi Bog i gorko je prigovarao Jehovi: „Je li tebi milo što me mučiš... da istražuješ sve prestupe moje, i za greh moj da razbiraš? Ti znaš da kriv nisam“ (Job 1:12-19; 2:5-8; 10:3, 6, 7).
2 Neko vreme nakon toga, Jovove reči Bogu odražavale su potpuni preokret: „Govorio sam a da ih nisam razumeo, o čudesima većim od mog uma a koja ne mogu dohvatiti. Uho moje čulo je o tebi, a sad te i oko moje vidi. Zato se sâm osuđujem i kajem se u prahu i u pepelu“ (Job 42:3, 5, 6). Šta se dogodilo što je promenilo Jovov stav?
3. Kakvo je novo gledište s obzirom na stvaranje stekao Jov?
3 U međuvremenu, Jehova se suprotstavio Jovu iz oluje (Job 38:1). On je Jova obasuo pitanjima. ’Gde si ti bio kad sam ja utemeljio Zemlju? Ko je zabarikadirao more vratima i postavio granice do koje mogu doći njegovi talasi? Da li ti možeš prouzrokovati da oblaci puste svoju kišu na zemlju? Možeš li prouzrokovati da raste trava? Možeš li spojiti sazvežđa i voditi ih njihovim putevima?‘ Kroz poglavlja 38 do 41 knjige o Jovu, Jehova je Jova obasuo ovakvim pitanjima i mnogim drugim o svom stvaranju. On je naveo Jova da vidi ogroman ponor između Boga i čoveka, snažno podsećajući Jova na mudrost i snagu koji se reflektuju u Božjem stvaranju, stvarima koje su daleko izvan Jovove moći da ih izvrši ili čak da ih razume. Jov je, savladan strahopoštovanja vrednom snagom i neverovatnom mudrošću svemoćnog Boga kako su otkriveni kroz Njegova stvorenja, bio zaprepašćen pred pomisli na to kako je imao smelosti da se prepire s Jehovom. Zato je rekao: „Uho moje čulo je o tebi, a sad te i oko moje vidi“ (Job 42:5).
4. Šta treba da primetimo iz Jehovinih stvorenja, i kakva je situacija s onima koji propuštaju da to vide?
4 Mnogo vekova kasnije jedan nadahnuti pisac Biblije potvrdio je da se Jehovine osobine mogu videti kroz njegova stvorenja. Apostol Pavle je pisao u Rimljanima 1:19, 20: „Što se može doznati za Boga, poznato je njima, jer im je Bog dao da to spoznaju. Posle stvorenja sveta, nevidljiva savršenstva Božja, večna moć njegova i božanstvo njegovo, vide se zaista u delima njegovim. Oni se zato ne mogu opravdati.“
5. (a) Koju urođenu potrebu imaju ljudi, i kako je neki neispravno zadovoljavaju? (b) Kakva je bila Pavlova preporuka Grcima iz Atine?
5 Čovek je stvoren s urođenom potrebom da obožava neku višu silu. Dr K. G. Jung (C. G. Jung) je, u svojoj knjizi The Undiscovered Self, ukazao na tu potrebu kao na „instinktivan stav svojstven za čoveka, a njegove manifestacije mogu se pratiti kroz celu ljudsku istoriju“. Apostol Pavle je govorio o čovekovoj urođenoj težnji da obožava, što je objasnilo zašto su Grci iz Atine napravili likove i oltare mnogim bogovima, poznatim i nepoznatim. Pavle im je takođe identifikovao pravog Boga i pokazao da tu urođenu težnju treba da zadovolje na ispravan način tražeći Jehovu pravog Boga, ’da se trude da ga nađu, ma da nije daleko ni od jednoga od nas‘ (Dela apostola 17:22-30). Baš kao što smo blizu njegovim stvorenjima, jednako smo tako blizu primećivanju njegovih osobina i karakteristika.
Zadivljujući kružni tok vode
6. Koje Jehovine osobine vidimo u kružnom toku vode?
6 Na primer, koje Jehovine osobine primećujemo u sposobnosti paperjastih oblaka da drže tone vode? Vidimo njegovu ljubav i mudrost, jer on time obezbeđuje kišne pljuskove za blagoslov zemlje. On to čini pomoću čudesnog plana koji je uključen u kružni tok vode, spomenut u Propovedniku 1:7: „Sve rijeke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku rijeke, onamo se vraćaju da opet teku“ (Daničić-Karadžić). Biblijska knjiga o Jovu određena je po pitanju kako se to događa.
7. Kako voda iz okeana dospeva u oblake, i kako paperjasti oblaci mogu da drže tone vode?
7 Kad reke teku u more, one tamo ne ostaju. Jehova „sastavlja kapi vode iz mora i cedi kišu iz magle koju je napravio“. Zato što je voda u obliku vodene pare i u osnovi je fina magla, „oblaci vise lebdeći odozgo, čudesno delo njegove savršene veštine“ (Job 36:27; 37:16, The New English Bible). Oblaci plove dok god su magla: „Zavezuje vode u oblacima svojim i ne prodiru se oblaci pod njima.“ Ili kako to kaže jedan drugi prevod: „On drži vode zatvorene u guste oblake, i oblaci se ne otvaraju pod njihovom težinom“ (NE) (Job 26:8).
8. Kojim se različitim koracima ’mehovi nebeski‘ izlivaju i kružni tok vode završava?
8 Ti ’mehovi nebeski — ko ih može izliti‘ da prouzrokuje da kiša pada na zemlju? (Job 38:37). Onaj čija ih je ’savršena veština‘ u početku postavila tamo, koji „cedi kišu iz magle koju je napravio“. A šta je potrebno da bi se iz magle iscedile kišne kapi? Mora postojati mikroskopska čvrsta materija, kao što su čestice prašine ili soli — od hiljada do stotina hiljada njih u svakom kubnom centimetru vazduha — da deluju kao jezgra oko kojih se mogu formirati kapljice. Procenjuje se da je potrebno milion malenih kapljica u oblaku da se formira prosečna kišna kap. Tek nakon svih tih događaja oblaci mogu na zemlju ispustiti svoje pljuskove da formiraju vodene tokove koji vodu vraćaju u more. Tako se završava kružni tok vode. A sve to slepim slučajem? Zaista, to se ’ne može opravdati‘!
Jedan izvor Solomonove mudrosti
9. Šta je za Solomona bilo izvanredno u vezi s jednom vrstom mrava?
9 U drevnom svetu, Solomonova mudrost bila je neuporediva. Mnogo od te mudrosti ticalo se Jehovinog stvaranja: „Govorio je [Solomon] i o drveću, od kedra na Libanu do isopa koji iz zidova niče: govorio je o životinjama, o pticama, o gmizavcima i o ribama“ (1. Kraljevima 4:33). Taj isti kralj Solomon pisao je: ’Idi k mravu lenjivče, na njegove pute pazi, i budi razuman. Nema on upravitelja, niti nadglednika, niti gospodara, ali opet sebi leti hranu sprema, i uz žetvu piću svoju zbira‘ (Poslovice 6:6-8).
10. Kako je dokazana Solomonova ilustracija o mravima-žeteocima?
10 Ko je naučio mrave da spremaju hranu u leto da bi se hranili preko hladne zime? Vekovima se sumnjalo u tačnost Solomonovog izveštaja o tim mravima koji su skupljali semena i spremali ih da ih upotrebe zimi. Niko nije nalazio bilo koji dokaz njihovog postojanja. Međutim, godine 1871, jedan britanski prirodnjak otkrio je njihove podzemne žitnice, i tačnost Biblije u izveštavanju o njima bila je dokazana. Ali, kako su ti mravi stekli dalekovidnost da u leto znaju da dolazi zimska hladnoća i mudrost da znaju šta da rade u vezi s tim? Sama Biblija objašnjava da mnoga Jehovina stvorenja imaju u sebi uprogramiranu mudrost za njihovo preživljavanje. Mravi-žeteoci su primaoci tih blagoslova od svog Stvoritelja. Poslovice 30:24 govore o tome: „One su instinktivno mudre“ (New World Translation). Reći da se takva mudrost mogla dogoditi jednostavno slučajno nerazumno je; propustiti da se iza toga primeti mudar Stvoritelj ne može se opravdati.
11. (a) Zašto je džinovsko drvo sekvoje tako strahopoštovanja vredno? (b) Šta je tako zadivljujuće u vezi s prvom reakcijom fotosinteze?
11 Čovek u podnožju džinovske sekvoje, zapanjen njenom masivnom veličanstvenošću, razumljivo je da se oseća poput malog mrava. Veličina tog drveta uliva strahopoštovanje: 90 metara visoko, 11 metara u prečniku, kora debela 0,6 metara, korenje koje se širi na preko 1,2 do 1,6 hektara. Ipak, daleko više strahopoštovanja uliva hemija i fizika koje su uključene u njegov rast. Njegovo lišće uzima vodu iz korenja, ugljen dioksid iz vazduha i energiju od Sunca da proizvede šećere i ispusti kiseonik — proces nazvan fotosinteza koji uključuje oko 70 hemijskih reakcija, od kojih se sve ne razumeju. Zadivljujuće je da prva reakcija zavisi od svetla od Sunca koje je sasvim određene boje, određene talasne dužine; inače je ne bi apsorbovali molekuli hlorofila da pokrenu proces fotosinteze.
12. (a) Šta je izvanredno u vezi s upotrebom vode od strane drveta sekvoje? (b) Zašto je u rastu biljke potreban azot, i kako se kompletira njegov kružni tok?
12 Takođe je zadivljujuća činjenica da drvo može povući stupce vode iz korenja na vrh tog 90 metara visokog kolosa. Mnogo više vode se povuče nego što je potrebno za fotosintezu. Višak se ispušta preko lišća u vazduh putem transpiracije. Tako se drvo hladi vodom, nešto kao kad se mi rashlađujemo znojenjem. Da bi se formirali proteini za rast, potrebno je da se šećerima, ili ugljenim hidratima, doda azot. Lišće ne može da koristi gasoviti azot uzet iz vazduha, ali organizmi tla mogu gasoviti azot u zemlji pretvoriti u nitrate i nitrite rastvorljive u vodi, koji zatim putuju od korenja do lišća. Kad biljke i životinje koje su koristile taj azot u svojim proteinima umru i raspadnu se, azot se oslobađa, kompletirajući kružni tok azota. U svemu tome, zapanjuje složenost koja je uključena, neverovatno da bi se postiglo slučajno.
Bez govora ili reči ili glasa, ona govore!
13. Šta su zvezdana nebesa objavila Davidu, i šta nastavljaju da govore nama?
13 Kako je samo strahopoštovanja vredan odraz Stvoritelja koji dolazi od zvezdanog noćnog neba koji posmatrače ispunjava dubokim poštovanjem! U Psalmu 8:4, 5 [8:3, 4, DK], David je izrazio strahopoštovanje koje je osećao: „Kad nebesa tvoja gledam, delo prsta tvojih, i mesec i zvezde što si postavio, šta je čovek da ga se opomeneš, sin čovečji da se o njemu brineš?“ Onima koji imaju oči da vide, uši da čuju i srce da osete, ta zvezdana nebesa govore, kao što su govorila Davidu: ’Nebesa slavu Božju objavljuju‘ (Psalam 19:2-5 [19:1-4, DK]).
14. Zašto je dinamična energija jedne od zvezda tako bitna za nas?
14 Što više znamo o zvezdama, to nam one glasnije govore. U Isaiji 40:26 pozvani smo da primetimo njihovu ogromnu energiju: „Podignite oči svoje i gledajte! Ko je sve to stvorio? Ko li vojsku vodi njihovu? On svakoga po imenu zove i s velike sile [„dinamične energije“, NW] i moći njegove ni jedno ne izostaje.“ Sila teže i dinamična energija jedne od njih, našeg Sunca, drži Zemlju u njenoj orbiti, čini da biljke rastu, održava našu toplotu i omogućava sav život ovde na Zemlji. Apostol Pavle je pod nadahnućem rekao: „Zvezda se od zvezde u sjaju [„slavi“, DK] svome razlikuje“ (1. Korinćanima 15:41). Nauka zna za žute zvezde poput našeg Sunca, takođe plave zvezde, crvene džinove, bele patuljke, neutronske zvezde i supernove koje eksplodiraju i oslobađaju nezamislivu energiju.
15. Šta mnogi pronalazači uče od stvorenja i pokušavaju da oponašaju?
15 Mnogi pronalazači uče od stvaranja i pokušavaju kopirati sposobnosti živih stvorenja (Job 12:7-10). Zapazi samo nekoliko izvanrednih aspekata stvaranja. Morske ptice sa žlezdama koje desalinizuju morsku vodu; ribe i jegulje koje proizvode elektricitet; ribe, crvi i insekti koji stvaraju hladnu svetlost; slepi miševi i delfini koji koriste sonar; ose koje prave papir; mravi koji grade mostove; dabrovi koji grade brane; zmije koje imaju ugrađene termometre; jezerski insekti koji koriste cevi za disanje i ronilačka zvona; hobotnice koje koriste mlazni pogon; pauci koji prave sedam vrsta paučine i otvore, mreže i lasa i imaju bebe koje su balonisti, putujući hiljadama kilometara na velikim visinama; ribe i rakovi koji koriste tankove za plutanje poput podmornica; i ptice, insekti, morske kornjače, ribe i sisari koji izvršavaju zadivljujuće migracione podvige — sposobnosti moći nauke da ih objasni.
16. Koje je naučne istine Biblija zapisala hiljadama godina pre nego što ih je nauka otkrila?
16 Biblija je zapisala naučne istine hiljadama godina pre nego što je nauka znala za njih. Mojsijev Zakon (16. vek pre n. e.) reflektovao je svesnost o klicama bolesti hiljadama godina pre Pastera (Levitik, poglavlja 13, 14). U 17. veku pre n. e., Jov je naveo: „On je zemlju ni za čemu obesio“ (Job 26:7). Hiljadama godina pre Hrista, Solomon je pisao o cirkulaciji krvi; medicinska nauka morala je da čeka do 17. veka da sazna za to (Propovednik 12:8 [12:6, DK]). Pre toga, Psalam 139:16 reflektovao je saznanje o genetskom kodu: „Zametak moj vidješe oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano, i dani zabilježeni kad ih još nije bilo nijednoga“ (DK). U 7. veku pre n. e., pre nego što su biolozi razumeli migraciju, Jeremija je pisao, kako je zapisano u Jeremiji 8:7: „Roda na nebu zna vreme kada da migrira, grlica i čiopa i vijoglava znaju vreme povratka“ (NE).
„Stvoritelj“ koga biraju evolucionisti
17. (a) Šta Rimljanima 1:21-23 kaže o nekima koji odbijaju da vide inteligentnog Stvoritelja iza stvorenih čuda? (b) U određenom smislu, šta evolucionisti biraju kao svog „stvoritelja“?
17 Jedan stih kaže o nekima koji odbijaju da primete inteligentnog Stvoritelja iza stvorenih čuda: „Zaludeše u svojim mislima, i utonu u tamu nerazumno srce njihovo. Gradeći se mudri poludeše, i pretvoriše slavu besmrtnoga Boga u oblik smrtnoga čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gmizavaca.“ Oni „pretvoriše istinu Božju u laž, i dadoše veću čast i službu stvorenju nego stvoritelju“ (Rimljanima 1:21-23, 25). Slično je sa evolucionističkim naučnicima koji, u stvari, veličaju zamišljeni uzlazni lanac protozoe-crvi-ribe- amfibije-reptili- sisari-„čovekoliki majmuni“ kao svog „stvoritelja“. Međutim, oni znaju da ne postoji zaista jednostavan jednoćelijski organizam koji bi započeo taj lanac. Najjednostavniji poznati organizam sadrži stotinu milijardi atoma, sa hiljadama hemijskih reakcija koje se u njemu događaju istovremeno.
18, 19. (a) Ko je Onaj kome s pravom treba pripisati stvaranje života? (b) Koliko mnogo od Jehovinog stvorenja možemo videti?
18 Jehova Bog je Stvoritelj života (Psalam 36:10 [36:9, DK]). On je veliki Prauzrok. Njegovo ime, Jehova, znači „On prouzrokuje da postaje“. Njegova stvorenja ne možemo nabrojati. Sigurno je da postoje milioni više nego što ih je čovek svestan. Psalam 104:24, 25 aludira na to: „Mnogo li je dela tvojih, Gospode! sva si ih ti mudro uredio.“ Job 26:14 je eksplicitan u vezi s tim: „Gle, to su dijelovi [„rubovi“, NW] putova njegovijeh; ali kako je mali dio [„šapat“, NW] što čusmo o njemu? i ko će razumjeti grom sile [„moćne grmljavine“, NW] njegove?“ (DK). Vidimo nekoliko rubova, čujemo nekoliko šapata, ali razumeti puni značaj njegove moćne grmljavine izvan je naše moći.
19 Međutim, mi imamo bolji izvor da ga posmatramo nego kroz njegova fizička stvaranja. Taj bolji izvor je njegova Reč, Biblija. Sada se u sledećem članku okrećemo tom izvoru.
Da li se sećaš?
◻ Šta je Jov naučio kad mu je Jehova govorio iz oluje?
◻ Zašto je Pavle rekao da se neki nisu mogli opravdati?
◻ Kako funkcioniše kružni tok vode?
◻ Koje važne stvari za nas obavlja sunčeva svetlost?
◻ Koje je naučne istine Biblija otkrila pre nego što ih je nauka pronašla?
[Pitanja za razmatranje]