Kako svoju veru možemo dopuniti krepošću?
Kako svoju veru možemo dopuniti krepošću?
„Dopunite svoju veru krepošću“ (2. PETROVA 1:5, NW).
1, 2. Zašto treba da očekujemo da Jehovin narod čini ono što je kreposno?
JEHOVA uvek postupa na krepostan način. On čini ono što je pravedno i dobro. Zato je apostol Petar mogao govoriti o Bogu kao o onome koji je pomazane hrišćane pozvao ’slavom svojom i krepošću‘. Tačno spoznanje o njihovom kreposnom nebeskom Ocu pokazalo im je šta je potrebno da bi težili za životom istinske odanosti Bogu (2. Petrova 1:2, 3).
2 Apostol Pavle podstiče hrišćane da ’postanu oponašaoci Boga, kao voljena deca‘ (Efešanima 5:1, NW). Poput svog nebeskog Oca, Jehovini obožavaoci treba u svakoj situaciji da čine ono što je kreposno. Ali, šta je krepost?
Šta je krepost
3. Kako se definiše „krepost“?
3 Današnji rečnici definišu „krepost“ kao „moralnu odliku; dobrotu“. To je „ispravno postupanje i razmišljanje; dobrota karaktera“. Kreposna osoba je pravedna. Krepost se često definiše i kao „pridržavanje merila o ispravnom“. Naravno, za hrišćane ’merilo o ispravnom‘ određuje Bog i ono je razjašnjeno u njegovoj Svetoj Reči, Bibliji.
4. Na razvijanju kojih osobina spomenutih u 2. Petrovoj 1:5-7 hrišćani moraju naporno raditi?
4 Pravi hrišćani se pridržavaju pravednih merila Jehove Boga, i odazivaju se na njegova dragocena obećanja iskazujući veru. Oni takođe slede Petrov savet: „Odgovarajući svojim doprinošenjem sveg iskrenog naprezanja, dopunite svoju veru krepošću, svoju krepost spoznanjem, svoje spoznanje samosavladavanjem, svoje samosavladavanje ustrajnošću, svoju ustrajnost odanošću Bogu, svoju odanost Bogu bratskom naklonošću, svoju bratsku naklonost ljubavlju“ (2. Petrova 1:5-7, NW). Hrišćanin mora naporno raditi da razvije te osobine. To se ne radi za nekoliko dana ili godina već zahteva jedan životni vek neprestanog naprezanja. Pa, dopunjavanje naše vere krepošću samo po sebi je izazov!
5. Šta je krepost s biblijskog gledišta?
5 Leksikograf M. R. Vinsent (M. R. Vincent) kaže da je originalni klasični smisao grčke reči prevedene „krepost“ označavao „odliku bilo koje vrste“. Petar je upotrebio njen oblik u množini kad je rekao da je trebalo da hrišćani posvuda objavljuju Božje „odlike“, ili kreposti (1. Petrova 2:9, NW). S biblijskog gledišta, krepost je opisana ne kao pasivna već kao „moralna snaga, moralna energija, bodrost duše“. Spominjući krepost, Petar je imao na umu tu hrabru moralnu odliku za koju se od Božjih slugu očekuje da je pokazuju i održavaju. Međutim, pošto smo nesavršeni, da li zaista možemo činiti ono što je kreposno u Božjim očima?
Nesavršeni ali kreposni
6. Iako smo nesavršeni, zašto se može reći da možemo činiti ono što je kreposno u Božjim očima?
6 Mi smo nasledili nesavršenost i greh, i možda se pitamo kako zaista možemo činiti ono što je kreposno u Božjim očima (Rimljanima 5:12). Sigurno nam je potrebna Jehovina pomoć ako želimo da imamo čisto srce, iz koga mogu da izlaze kreposne misli, reči i postupci. (Uporedi Luka 6:45.) Nakon što je sagrešio u povezanosti s Bat-Šebom, pokajnički pslamista David je usrdno molio: „Daj mi, Bože, čisto srce i duh prav ponovi u meni!“ (Psalam 51:12 [51:10, DK]). David je primio Božje oproštenje i pomoć koja mu je bila potrebna da teži za kreposnim načinom postupanja. Dakle, ako smo ozbiljno pogrešili ali pokajnički prihvatamo pomoć od Boga i skupštinskih starešina, možemo se vratiti na kreposni put i ostati na njemu (Psalam 103:1-3, 10-14; Jakov 5:13-15).
7, 8. (a) Ako želimo da ostanemo kreposni, šta je neophodno? (b) Koju pomoć hrišćani imaju u tome da budu kreposni?
7 Zbog urođene grešnosti, mi moramo voditi stalnu unutrašnju borbu da činimo ono što bi od nas zahtevao krepostan način postupanja. Ako želimo da ostanemo kreposni, nikada ne možemo sebi dozvoliti da postanemo robovi greha. Umesto toga, moramo biti „robovi pravednosti“, uvek razmišljajući, govoreći i postupajući na krepostan način (Rimljanima 6:16-23, NW). Naravno, naše telesne želje i grešna naginjanja su snažna, i suočeni smo s konfliktom između njih i kreposnih stvari koje Bog zahteva od nas. Dakle, šta treba uraditi?
8 U prvom redu, treba da sledimo vođstvo Jehovinog svetog duha, ili aktivne sile. Zato treba da pazimo na Pavlov savet: „Po duhu da hodite i žudnji pȕtenih da ne ispunite; jer su pȕtene žudnje protiv duha, a duhovne protiv pȕti; — one se protive jedne drugima, da ne činite sve ono što hoćete“ (Galatima 5:16, 17). Da, kao silu za pravednost, mi imamo Božji duh, a kao vodič za ispravno ponašanje, imamo njegovu Reč. Takođe imamo ljubaznu pomoć Jehovine organizacije i savet ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW). Tako možemo voditi uspešnu borbu protiv grešnih naginjanja (Rimljanima 7:15-25). Naravno, ako neka nečista misao dođe u naš um, moramo je odmah odbaciti i moliti za Božju pomoć da se odupremo svakom iskušenju da postupamo na bilo koji način kome nedostaje krepost (Matej 6:13).
Krepost i naše misli
9. Kakvu vrstu razmišljanja zahteva kreposno ponašanje?
9 Krepost počinje načinom na koji osoba razmišlja. Da bismo se radovali božanskoj naklonosti, mi moramo razmišljati o pravednim, dobrim, kreposnim stvarima. Pavle je rekao: „Braćo moja, što je god istinito, što je god časno, što je god pravedno, što je god čisto, što je god ljubazno, što god zaslužuje priznanje i što je kreposno i vredno hvale, to mislite“ (Filipljanima 4:8). Svoje misli treba da usmerimo na pravedne, čestite stvari, i ne sme nam se sviđati bilo šta čemu nedostaje kreposti. Pavle je mogao da kaže: „Što naučiste i primiste i čuste od mene, i videste u meni ono činite.“ Ako smo poput Pavla — kreposni u mislima, govoru i postupanju — bićemo dobro društvo i divni primeri u hrišćanskom življenju i ’Bog mira biće s nama‘ (Filipljanima 4:9).
10. Kako će nam lična primena 1. Korinćanima 14:20 pomoći da ostanemo kreposni?
10 Ako je naša želja da ostanemo kreposni u mislima i da time ugodimo našem nebeskom Ocu, neophodno je da primenjujemo Pavlov savet: „Ne budite deca u prosuđivanju nego u lukavstvu budite deca, a u prosuđivanju budite zreli ljudi“ (1. Korinćanima 14:20). To znači da kao hrišćani ne tražimo spoznanje o zlu ili iskustvo u zlu. Umesto da dozvolimo da naše misli budu iskvarene na taj način, mi mudro izabiremo da u tom pogledu ostanemo neiskusni i nevini kao mala deca. U isto vreme, mi u potpunosti razumemo da su nemoral i zlodelo grešni u Jehovinim očima. Snažna srdačna želja da mu ugodimo time da budemo kreposni doneće nam korist, jer će nas navesti da izbegavamo nečiste oblike zabave i druge mentalno iskvarujuće uticaje ovog sveta koji leži u vlasti Satane (1. Jovanova 5:19).
Krepost i naš govor
11. Kakvu vrstu govora zahteva biti krepostan, i koje primere u tom pogledu imamo u Jehovi Bogu i Isusu Hristu?
11 Ako su naše misli kreposne, to treba duboko da utiče na ono što kažemo. Biti krepostan zahteva čist, zdrav, istinit, izgrađujući govor (2. Korinćanima 6:3, 4, 7). Jehova je ’Bog istine‘ (Psalam 31:6 [31:5, DK]). On je veran u svim svojim postupcima, a njegova obećanja su sigurna jer on ne može lagati (Brojevi 23:19; 1. Samuelova 15:29; Titu 1:2). Božji Sin, Isus Hrist, ’pun je milosti i istine‘. Dok je bio na Zemlji, on je uvek govorio istinu kako ju je primio od svog Oca (Jovan 1:14; 8:40). Osim toga, Isus „greha ne učini, i u [njegovim] ustima ne nađe se prevara“ (1. Petrova 2:22). Ako smo zaista sluge Boga i Hrista, bićemo istiniti u govoru i čestiti u ponašanju, kao da smo ’opasani istinom‘ (Efescima 5:9; 6:14).
12. Ako želimo da budemo kreposni, koje vrste govora moramo izbegavati?
12 Ako smo kreposni, postoje vrste govora koje ćemo izbegavati. Vodiće nas Pavlov savet: „Svaka gorčina i gnev, ljutina, vika i hula, i svaka pakost da odlazi od vas.“ „Kao što se i pristoji svetima, da se blud i svaka druga nečistota i lakomstvo i ne spominju među vama, a tako isto ni sramotne i lude reči, ili nepristojne šale, već neka se spominju dela milosti“ (Efescima 4:31; 5:3, 4). Drugi će ustanoviti da je osvežavajuće biti u našem društvu zato što nas naše pravedno srce navodi da izbegavamo nehrišćanski govor.
13. Zašto hrišćani moraju da kontrolišu jezik?
13 Želja da ugodimo Bogu i govorimo kreposne stvari pomoći će nam da kontrolišemo jezik. Zbog grešnih naginjanja, svi mi se ponekad spotičemo u reči. Ipak, učenik Jakov kaže da „kad konjima mećemo žvale u usta“, oni poslušno idu tamo gde ih usmerimo. Dakle, treba da naporno radimo da zauzdamo jezik i da pokušamo da ga koristimo samo na kreposne načine. Nekontrolisani jezik je „svet nepravde“ (Jakov 3:1-7, DS). Svaka vrsta zlog obeležja ovog bezbožnog sveta povezana je s neukroćenim jezikom. On je odgovoran za takve štetne stvari kao što su lažno svedočanstvo, psovanje i kleveta (Isaija 5:20; Matej 15:18-20). A kad neobuzdan jezik iznosi uvredljive, zajedljive i klevetničke primedbe, on je ispunjen smrtonosnim otrovom (Psalam 140:4 [140:3, DK]; Rimljanima 3:13; Jakov 3:8).
14. Kakvo dvostruko merilo u govoru hrišćani moraju izbegavati?
14 Kao što Jakov ukazuje, bilo bi nedosledno ’blagosiljati [Jehovu]‘ govoreći dobro o Bogu a zatim zloupotrebljavati jezik da se ’kunu ljudi‘ prizivajući zlo na njih. Kako je samo grešno pevati Božje hvale na sastancima a zatim izaći i govoriti zlo o suvernicima! I slatka i gorka voda ne mogu izbijati iz istog izvora. Ako služimo Jehovi, drugi imaju pravo da od nas očekuju da govorimo kreposne stvari umesto govorenja neukusnih reči. Zato izbegavajmo zli govor i nastojmo da govorimo stvari koje će koristiti onima koji se druže s nama i koje će ih izgrađivati u duhovnom pogledu (Jakov 3:9-12).
Krepost i naši postupci
15. Zašto je tako važno izbegavati pribegavanje neiskrenim putevima?
15 Pošto hrišćansko razmišljanje i govor treba da budu kreposni, šta je s našim postupcima? Biti krepostan u ponašanju jedini je način da imamo Božje priznanje. Nijedan Jehovin sluga ne može odbaciti krepost, pribegavati tome da bude neiskren i prevaran i s pravom misliti da će takve stvari naići na prihvatanje kod Boga. Poslovice 3:32 kažu: „Jer zle ljude mrzi Gospod, a prijatelj je pravednika.“ Ako cenimo svoj odnos s Jehovom Bogom, ove reči koje podstiču na razmišljanje treba da nas odvrate od planiranja pakosti ili činjenja bilo čega podmuklog. Pa, među sedam stvari koje su odvratne Jehovinoj duši nalazi se „srce što zle misli kuje“! (Poslovice 6:16-19). Prema tome, izbegavajmo takve postupke i činimo ono što je kreposno, na korist našim bližnjima i na slavu našem nebeskom Ocu.
16. Zašto hrišćani ne smeju učestvovati u bilo kojim licemernim postupcima?
16 Ispoljavanje kreposti zahteva da budemo pošteni (Jevrejima 13:18). Licemerna osoba, čiji postupci nisu u skladu s njenim rečima, nije kreposna. Grčka reč prevedena „licemer“ (hypokritēs) znači „onaj koji odgovara“ i takođe označava glumca na pozornici. Pošto su grčki i rimski glumci nosili maske, ta reč je počela da se koristi metaforički za onoga ko se pretvara. Licemeri su ’neverni‘. (Uporedi Luku 12:46 s Matejem 24:50, 51.) Licemerje (hypókrisis) takođe može označavati zlo i lukavost (Matej 22:18; Marko 12:15; Luka 20:23). Kako je tužno kad je osoba puna poverenja zavedena osmehom, laskanjem i postupcima koji su samo pretvaranje! S druge strane, raduje srce kad znamo da imamo posla s pouzdanim hrišćanima. A Bog nas blagosilja za to što smo kreposni i nelicemerni. Njegovo priznanje počiva na onima koji ispoljavaju ’nelicemernu bratsku naklonost‘ i koji poseduju ’nelicemernu veru‘ (1. Petrova 1:22, NW; 1. Timoteju 1:5, DS).
Krepost je aktivna dobrota
17, 18. Dok ispoljavamo plod duha dobrotu, kako ćemo postupati s drugima?
17 Ako svoju veru dopunjujemo krepošću, nastojaćemo da se uzdržavamo od razmišljanja, govorenja, ili činjenja stvari koje nisu prihvatljive Bogu. Međutim, ispoljavanje hrišćanske kreposti takođe zahteva da praktikujemo aktivnu dobrotu. U stvari, krepost se definiše kao dobrota. A dobrota je plod Jehovinog svetog duha, a ne proizvod samo ljudskog napora (Galatima 5:22, 23). Dok pokazujemo plod duha dobrotu, bićemo motivisani da dobro mislimo o drugima i da ih pohvalimo za njihove dobre osobine uprkos njihovim nesavršenostima. Da li godinama verno služe Jehovi? Onda treba da pokažemo poštovanje prema njima i da dobro govorimo o njima i njihovoj službi Bogu. Naš nebeski Otac uzima na znanje ljubav koju pokazuju za njegovo ime i njihova kreposna dela vere, a to treba da radimo i mi (Nehemija 13:31b; Jevrejima 6:10).
18 Krepost nas čini strpljivim, punim razumevanja, saosećajnim. Ako suobožavalac Jehove podnosi teskobu ili depresiju, mi ćemo govoriti utešno i nastojaćemo da mu pružimo neku okrepu, baš kao što naš ljubazni nebeski Otac teši nas (2. Korinćanima 1:3, 4; 1. Solunjanima 5:14). Mi saosećamo s onima koji tuguju, možda zbog smrti voljene osobe. Ako možemo učiniti bilo šta da ublažimo patnju, mi ćemo to učiniti, jer krepostan duh podstiče na ljubaznu, dobrohotnu akciju.
19. Kako će se drugi verovatno odnositi prema nama ako smo kreposni u mislima, reči i delu?
19 Baš kao što mi blagosiljamo Jehovu govoreći dobro o njemu, drugi će verovatno blagosiljati nas ako smo kreposni u mislima, reči i delu (Psalam 145:10). Jedna mudra poslovica kaže: „Nad glavom pravednika blagoslov ima, a nasilje usta bezdušnika prikrivaju“ (Poslovice 10:6). Zloj i nasilnoj osobi nedostaje krepost koja bi je omilila drugima. Ona žanje ono što seje, jer joj ljudi ne mogu pošteno dati svoj blagoslov govoreći dobro o njoj (Galatima 6:7). Koliko je samo bolje onima koji razmišljaju, govore i postupaju na kreposne načine kao Jehovine sluge! Oni zadobijaju ljubav, poverenje i poštovanje drugih, koji su podstaknuti da ih blagosiljaju i da dobro govore o njima. Osim toga, njihova božanska krepost rezultira u neprocenjivom Jehovinom blagoslovu (Poslovice 10:22).
20. Kako na skupštinu Jehovinog naroda mogu uticati kreposne misli, govor i postupci?
20 Kreposne misli, govor i postupci sigurno koriste skupštini Jehovinog naroda. Kad suvernici jedni prema drugima imaju srdačne misli pune poštovanja, bratska ljubav jača među njima (Jovan 13:34, 35). Krepostan govor, uključujući iskrenu pohvalu i ohrabrenje, unapređuje srdačno osećanje saradnje i jedinstva (Psalam 133:1-3). A kreposni postupci koji diraju srce podstiču druge da odgovore na sličan način. Iznad svega, praktikovanje hrišćanske kreposti rezultira u priznanju i blagoslovu našeg kreposnog nebeskog Oca, Jehove. Postavimo zato sebi za cilj da odgovorimo na Božja dragocena obećanja iskazujući veru. Na svaki način ulažimo iskrene napore da svoju veru dopunimo krepošću.
Kakvi su tvoji odgovori?
◻ Kako bi definisao „krepost“, i zašto nesavršeni ljudi mogu biti kreposni?
◻ Kakvu vrstu misli zahteva krepost?
◻ Kako krepost treba da utiče na naš govor?
◻ Kakav efekat krepost treba da ima na naše postupke?
◻ Koje su neke koristi od toga da se bude krepostan?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Pošto slatka i gorka voda ne mogu izbijati iz istog izvora, drugi s pravom očekuju da Jehovine sluge govore samo kreposne stvari