Ko je Jehova?
Ko je Jehova?
„KO JE [Jehova]?“ To pitanje je pre 3 500 godina postavio ponosni faraon, kralj Egipta. Prkos ga je očigledno naveo da doda: „Ne poznajem ja [Jehovu].“ Dva čoveka koja su tada stajala pred faraonom znala su ko je Jehova. Oni su bili telesna braća Mojsije i Aron, iz izraelskog plemena Levi. Jehova ih je poslao da traže da egipatski vladar pošalje Izraelce u pustoš da održe religiozni praznik (Izlazak 5:1, 2).
Faraon nije želeo odgovor na svoje pitanje. Pod njegovom vlašću, sveštenici su unapređivali obožavanje stotina lažnih božanstava. Pa, i sâm faraon je smatran bogom! Prema egipatskoj mitologiji, on je bio sin boga sunca Ra i inkarnacija božanstva s glavom sokola, Horusa. Faraon je nazivan titulama kao „moćni bog“ i „večni“. Zato nije iznenadilo što je podrugljivo pitao: „Ko je [Jehova], da slušam glas njegov?“
Mojsije i Aron nisu morali da odgovore na to pitanje. Faraon je znao da je Jehova bio Bog koga su obožavali Izraelci, koji su tada patili u egipatskom ropstvu. Ali, faraon i celi Egipat uskoro će saznati da je Jehova pravi Bog. Slično i danas, Jehova će svoje ime i Božanstvo obznaniti svima na Zemlji (Ezekjel 36:23). Zato možemo izvući korist razmatrajući kako je Jehova Bog uzveličao svoje ime u drevnom Egiptu.
Superioran nad egipatskim bogovima
Kad je faraon drsko upitao ko je Jehova, on nije očekivao posledice koje je doživeo. Sam Jehova je odgovorio, nanoseći Egiptu deset nevolja. Te nevolje nisu bili udarci samo protiv te nacije. To su bili udarci protiv bogova Egipta.
Te nevolje dokazale su Jehovinu superiornost nad egipatskim božanstvima (Izlazak 12:12; Brojevi 33:4). Zamisli vapaj kad je Jehova reku Nil i sve vode Egipta pretvorio u krv! Zbog tog čuda, faraon i njegov narod naučili su da je Jehova superioran nad bogom Nila, Hapijem. Smrt riba u Nilu takođe je bio udarac egipatskoj religiji, jer su se obožavale određene vrste riba (Izlazak 7:19-21).
Zatim je Jehova Egiptu naneo nevolju u obliku žaba. To je osramotilo egipatsku boginju-žabu, Hekt (Izlazak 8:1-10 [8:5-14, Daničić-Karadžić). Treća nevolja posramila je sveštenike koji su praktikovali magiju, koji nisu bili u stanju da ponove Jehovino čudo pretvaranja prašine u komarce. „Ovo je prst Božji!“ uzviknuli su oni (Izlazak 8:12-15 [8:16-19, DK]). Egipatski bog Tot, kome je pripisan pronalazak čarobnih moći, nije bio u stanju da pomogne tim varalicama.
Faraon je učio ko je Jehova. Jehova je bio Bog koji je mogao da objavi svoju nameru preko Mojsija i zatim da je izvrši nanoseći Egipćanima čudesne nevolje. Jehova je takođe mogao započeti i završiti udarce u skladu sa svojom voljom. Međutim, to spoznanje nije navelo faraona da se podloži Jehovi. Umesto toga, egipatski oholi vladar nastavio je da se tvrdoglavo odupire Jehovi.
Tokom četvrte nevolje, obadi su opustošili zemlju, napadali su kuće, i verovatno su se rojili kroz vazduh, koji je i sâm bio predmet obožavanja personifikovan u bogu Šuu ili u boginji Izidi, kraljici neba. Hebrejska reč za tog insekta prevedena je sa „obad“, „bubine“, i „kornjaš“ (New World Translation; Daničić-Karadžić; Young). Ako je bio uključen skarabej, Egipćane su mučili insekti koje su oni smatrali svetima, a ljudi se nisu mogli kretati a da ih ne gaze pod nogama. U svakom slučaju, ta nevolja je faraona poučila nečem novom o Jehovi. Iako egipatska božanstva nisu mogla odbraniti svoje obožavaoce od obada, Jehova je mogao zaštititi svoj narod. Ova i sve sledeće nevolje pogodile su Egipćane ali ne i Izraelce (Izlazak 8:16-20 [8:20-24, DK]).
Peta nevolja je bila pošast na egipatskoj stoci. Taj udarac osramotio je Hatora, Apisa i boginju neba Nut, koja je imala telo krave (Izlazak 9:1-7). Šesta nevolja je ljudima i životinjama donela čireve, ponižavajući božanstva Tot, Izidu i Ptah, kojima su se neispravno pripisivale sposobnosti lečenja (Izlazak 9:8-11).
Sedma nevolja bio je teški grȁd, s vatrom koja je treperila među zrnima grȁda. Taj udarac je posramio boga Rešpu, navodnog gospodara munja, i Tota, za koga se govorilo da upravlja kišom i gromom (Izlazak 9:22-26). Osmi udarac, nevolja skakavaca, pokazao je Jehovinu nadmoćnost nad bogom plodnosti Minom, navodnim zaštitnikom useva (Izlazak 10:12-15). Deveti udarac, trodnevna tama nad Egiptom, osramotio je egipatska božanstva kao što su bogovi sunca Ra i Horus (Izlazak 10:21-23).
Uprkos devet opustošujućih nevolja, faraon je još uvek odbijao da oslobodi Izraelce. Njegova bezosećajnost veoma je koštala Egipat kad je Bog naneo desetu i završnu nevolju — smrt prvorođenih od ljudi i životinja. Nastradao je čak i faraonov prvorođeni sin, iako se na njega gledalo kao na boga. Tako je Jehova ’sudio svim bogovima egipatskim‘ (Izlazak 12:12, 19).
Faraon je sada pozvao Mojsija i Arona i rekao: „Ustajte, idite iz naroda moga i vi i sinovi Izraelovi. Idite i služite Gospodu kao što ste kazali. Uzmite i ovce svoje i goveda svoja, kao što kazaste; idite i blagoslovite me“ (Izlazak 12:31, 32).
Zaštitnik svog naroda
Izraelci su otišli, ali je faraonu uskoro izgledalo da oni besciljno lutaju po pustoši. Sada su on i njegove sluge pitali: „Šta učinismo te pustismo Izraela čiju službu nećemo više imati!“ (Izlazak 14:3-5). Gubitak te nacije robova bio bi težak ekonomski udarac za Egipat.
Faraon je sakupio svoju vojsku i progonio je Izrael sve do Pi-Hahirota (Izlazak 14:6-9). U vojnom pogledu, situacija je za Egipćane izgledala dobro zato što su Izraelci bili opkoljeni između mora i planina. Ali, Jehova je nastupio da zaštiti Izraelce stavljajući oblak između njih i Egipćana. Na egipatskoj strani, ’taj oblak beše mračan‘, sprečavajući tako napad. Na drugoj strani, oblak je bio svetao, ’osvetljavajući noć‘ Izraelu (Izlazak 14:10-20).
Egipćani su bili odlučni da pljačkaju i uništavaju ali su bili sprečeni oblakom (Izlazak 15:9). Kad se on podigao, kakvo čudo! Vode Crvenog mora su se razdvojile, a Izraelci su prelazili na drugu stranu po suvoj zemlji! Faraon i njegova vojska zatutnjali su u morsko dno, odlučni da zarobe i opljačkaju svoje bivše robove. Međutim, egipatski oholi vladar nije računao na Boga Hebreja. Jehova je počeo da baca Egipćane u metež, skidajući točkove njihovih kočija (Izlazak 14:21-25a).
„Bežimo od Izraela“, povikali su egipatski moćni ljudi, „jer se [Jehova] bori za njih s Egipćanima.“ Faraon i njegovi ljudi prekasno su to shvatili. Siguran na drugoj obali, Mojsije je ispružio svoju ruku prema moru, i vode su se vratile, ubijajući faraona i njegove snage (Izlazak 14:25b-28).
Lekcije naučene kroz iskustvo
Ko je, dakle, Jehova? Ponosni faraon je dobio odgovor na to pitanje. Događaji u Egiptu dokazali su da je Jehova jedini pravi Bog, potpuno različit od ’ništavnih bogova‘ nacija (Psalam 96:4, 5). Svojom strahopoštovanja vrednom moći, Jehova je „nebo i zemlju stvorio“. On je takođe Veliki Oslobodilac, Onaj koji je ’narod svoj Izraela iz zemlje egipatske izveo znacima i čudesima, rukom krepkom i velikom stravom‘ (Jeremija 32:17-21). Kako je to dobro pokazalo da Jehova može zaštiti svoj narod!
Faraon je te lekcije naučio kroz gorko iskustvo. U stvari, poslednja lekcija koštala ga je njegovog života (Psalam 136:1, 15). Bio bi mnogo mudriji da je pokazao poniznost kad je pitao: „Ko je [Jehova]?“ Tada bi taj vladar mogao postupati u skladu s odgovorom koji je dobio. Na sreću, mnogi ponizni ljudi danas uče ko je Jehova. A kakvu ličnost On ima? Šta on traži od nas? Neka sledeći članak poveća tvoje cenjenje prema Jedinome čije je ime Jehova (Psalam 83:19 [83:18, DK]).
[Izvor slike na 3. strani]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.