Jehova se opominje bolesnih i starih

MORANJE da se suočiš s ’vremenom nevolje‘ može biti vrlo teško (Psalam 37:18, 19, NW). Takvo vreme može doći u obliku poodmakle starosti i slabosti koje idu s tim. Neki ulaze u vreme nevolje kad pate zbog neke ozbiljne, dugotrajne bolesti. Oni mogu osećati da njihova bolest preuzima brigu o njihovom životu, dominirajući svim njihovim mislima i postupcima.

Međutim, ohrabrujuće je setiti se da Jehova stalno gleda na sve svoje sluge. Njegovo srce se raduje kada njegove predane sluge nastavljaju da pokazuju lojalnost i mudrost uprkos starosti, bolesti ili drugim iskušavajućim okolnostima (2. Letopisa 16:9a; Poslovice 27:11). Kralj David nam zasigurava: „[Jehova] je blizu svih koji ga prizivaju... vapaj njihov čuje.“ Da, on je svestan njihove borbe; on ih jača svojim duhom. „I on će ih spasti“ (NW). On se njih opominje i pomaže im da istraju (Psalam 145:18, 19). Ali, kako je s nama? Da li se mi, kao Jehova, sećamo bolesnih i starih?

Slabosti zbog bolesti i starosti su realnosti života u ovom sadašnjem sistemu. One su činjenice s kojima se moramo  boriti sve dok Jehova ne ostvari svoju nameru sa Zemljom i čovečanstvom. Danas sve više i više ljudi doživljava prilično duboku starost, tako da je veliki broj upoznat s njenim tegobama. Osim toga, dok su još mladi, mnoge pogađaju nesrećni slučajevi ili bolesti što prete njihovim životima ili ih onesposobljavaju. Sve dok ovaj stari svet ne prođe, bolest i starost će i dalje biti glavni izazovi.

Kako samo cenimo naše bolesne i stare pojedince koji su i dalje primeri u ’podnošenju i trpljenju‘! Da, „blažene nazivamo one koji mirno trpiše“ (Jakov 5:10, 11). Mnogi stariji pojedinci čija snaga je sada oslabila, decenijama su učestvovali u poučavanju, obučavanju i oblikovanju onih koji sada preuzimaju vođstvo u skupštini. Jedan broj starijih se takođe raduje što vidi da njihova deca učestvuju u punovremenoj službi (Psalam 71:17, 18; 3. Jovanova 4).

Na sličan način, mi cenimo one među nama koji su ozbiljno bolesni a ipak, uprkos njihovim patnjama, uspevaju da nas ohrabre svojom vernošću. Kad oni pružaju dokaz svoje nepokolebljive nade, rezultat toga još je stimulativniji i još više jača veru. Njihov duševni mir i zadovoljstvo otkrivaju veru koja je zaista vredna oponašanja.

Šokantno je kada neko iznenada bude pogođen rakom, srčanim udarom, ili nekim drugim stanjem koje potpuno izmeni njegov život. Takođe je za roditelje težak ispit da vide svoju decu kako obolevaju ili pate zbog posledica nekog nesrećnog slučaja. Šta drugi mogu da učine kako bi pomogli? Svako takvo vreme nevolje je ispit za celo hrišćansko bratstvo. To je prilika da pokažemo da se ’prijatelj u nevolji bratom pokazuje‘ (Poslovice 17:17). Naravno, ne mogu svi bolesni i svi stari da očekuju ličnu pomoć od svakog pojedinog člana skupštine. Ali Jehova će se pobrinuti da se kroz njegov duh mnogi osete podstaknuti da pomognu na različite načine. A starešine mogu da paze na te stvari da bi se uverili da niko nije previđen. (Vidi Izlazak 18:17, 18.)

Pokušaj da razumeš

U nastojanju da nekome pomognemo, važno je da imamo dobru komunikaciju, a to zahteva vreme, strpljenje i uživljavanje. Kao osoba koja pomaže, ti naravno želiš da ’okrepiš rečima‘; ali slušaj pažljivo pre nego što govoriš ili deluješ, ili bi mogao završiti time da postaneš ’nemili tešilac‘ (Job 16:2, 5).

Bolesnima i starima će ponekad biti teško da sakriju svoju frustraciju. Mnogi su gajili svoju nadu da će živeti do peživljavanja velike nevolje, a sada se osećaju uhvaćeni u trci s vremenom, trci za koju nisu sigurni da će je dobiti. Njihovo stanje ih, takođe, često čini umornim i zabrinutim. Održavati veru živom i jakom jeste borba, posebno kada neko više ne može da sledi želju srca da ima puno učešće u hrišćanskoj službi. Jedan hrišćanski starešina je posetio jednu stariju sestru; kad se molio s njom, on je molio da Jehova oprosti naše grehe. Nakon molitve on je primetio da sestra plače. Objasnila je kako je osećala da joj je trebalo Jehovino posebno oproštenje za to što više nije mogla da učestvuje u službi od kuće do kuće. Da, osećanje da nije sposobna ili adekvatna, mada često neopravdano, može osobu jako ražalostiti u srcu.

 Budi svestan da zabrinutost i umor može uticati na mentalnu ravnotežu. Zbog staračkih slabosti ili stresa zbog iscrpljujuće bolesti, osoba može osećati da ju je Jehova zaboravio, možda govoreći: „Šta sam učinio? Zašto baš ja?“ Seti se reči iz Poslovica 12:25: „Briga u srcu obara čoveka, ali dobra reč ga razveseli.“ Nastoj da pronađeš dobre reči koje će utešiti. Stariji koji su u mukama mogu čak, kao Jov, izraziti želju da umru. To ne treba da te zaprepasti; pokušaj da razumeš. Takve žalbe nisu obavezno dokaz nedostatka vere ili pouzdanja. Jov je molio da bude ’sklonjen u Šeol‘, a ipak njegove reči odmah nakon tog izraza otkrivaju njegovu čvrstu veru da će ga Jehova kasnije podići. Jaka vera nam omogućuje da prođemo kroz periode patnje i depresije a da još uvek ostanemo blizu Jehove (Job 14:13-15).

Pokazivanje poštovanja prema bolesnima i starima

Ophoditi se s bolesnima i starima s poštovanjem i dostojanstvom od izuzetne je važnosti (Rimljanima 12:10). Ako oni ne reaguju tako brzo kao ranije ili ne mogu da učine toliko mnogo, nemoj da gubiš strpljenje. Nemoj brzo da se istrčavaš i da donosiš odluke za njih. Ma kako mi dobronamerni bili, ako se ponašamo na dominirajući ili diktatorski način, to drugu osobu stalno lišava samopoštovanja. U jednoj doktorskoj tezi objavljenoj 1988, jedan istraživač, Jette Ingerslev, objasnio je šta je jedna grupa 85-godišnjaka sama smatrala najvažnijim za njihov kvalitet života: „Dali su visok prioritet trima područjima: da budu s rođacima; da imaju dobro zdravlje; i poslednje ali ne i manje važno, da mogu da donose svoje sopstvene odluke.“ Zapazi da se sinovi patrijarha Jakova nisu s njim ophodili na snishodljiv način kad je ostareo; njegove želje bile su poštovane (Postanje 47:29, 30; 48:17-20).

S onima koji su bolesni takođe se mora ophoditi s dostojanstvom. Jedan starešina je izgubio svoju sposobnost govora, čitanja i pisanja zbog greške napravljene tokom jedne operacije. To je bio ozbiljan  udarac, ali njegove sustarešine odlučile su da učine sve što mogu da bi sprečili da se oseća beskorisnim. Oni mu sada čitaju svu skupštinsku korespondenciju i uključuju ga u planiranje drugih skupštinskih stvari. Na sastancima starešina, oni pokušavaju da saznaju kakvo je njegovo mišljenje. Daju mu do znanja da ga još uvek smatraju sustarešinom i cene njegovu prisutnost. U hrišćanskoj skupštini, svi mi možemo preduzeti napore tako da se nijedan bolestan ili star pojedinac ne oseća ’odbačeno‘ ili napušteno (Psalam 71:9).

Pomoć za dobijanje duhovne snage

Svima nama treba duhovna hrana da bi našu veru održala živom i jakom. Zato smo ohrabreni da čitamo Bibliju i biblijske publikacije svakodnevno i da revno učestvujemo na hrišćanskim sastancima i u propovedničkim aktivnostima. Bolesnim i starim pojedincima je često potrebna pomoć da bi to postigli, i važno je učiniti ono što je realistično u pojedinačnom slučaju svakog od njih. Srećom, mnogi mogu još uvek da posećuju sastanke ako im se obezbedi prevoz i malo pomoći u Dvorani Kraljevstva. Njihovo posećivanje takvih sastanaka je od velikog ohrabrenja za skupštinu. Njihova ustrajnost je stimulativna i jača veru.

U mnogim slučajevima bolesni i stari mogu takođe imati značajno učešće u hrišćanskoj službi. Neki mogu biti uključeni u automobilske grupe za svedočenje, i nesumnjivo će biti osveženi time da mogu da izvrše nekoliko poseta. Kad to više nije moguće, oni mogu pronaći radost u neformalnom svedočenju pojedincima s kojima dolaze u kontakt. Jedna sestra koja je obolela od raka odlučila je da ono što joj je ostalo od života provede u posebnim naporima da unapređuje dobru vest. Njeno hrabro propovedanje bilo je ohrabrenje za sve. Ona je isplanirala čak i svoju sopstvenu sahranu tako da bude dato dobro svedočanstvo rođacima koji nisu vernici, radnim kolegama i komšijama. Njene tužne okolnosti tako su ’ispale za napredak evanđelja‘, a njena  odlučnost da izrazi veru i pouzdanje dala je njenim poslednjim danima posebno značenje (Filipljanima 1:12-14).

Dobro je pomagati bolesnima i starima da budu duhovno ojačani. Porodice ih mogu pozivati na večernja druženja, ili deo svog porodičnog studija mogu povremeno prebaciti u kuću nekog ko ne može da izlazi. Jedna majka je, dovodila njeno dvoje najmlađe dece kod jedne starije sestre tako da su zajedno mogli da čitaju Moju knjigu biblijskih priča. To je usrećilo stariju sestru, a deca su se radovala pažnji koju im je sestra poklanjala.

Međutim, postoji vreme kada nemoćna osoba ne treba da se previše uznemiruje, i onda može biti bolje samo povremeno im pročitati neki materijal. Misli, međutim, na to da ako je neko fizički preslab da bi učestvovao u razgovoru, on još uvek može imati potrebu i želju za duhovnim druženjem. Mi se možemo moliti s takvima, čitati im, ili im pričati iskustva; ali treba da budemo pažljivi da ne ostanemo duže nego što oni mogu izdržati.

Postoji jedna sveta služba koju većina bolesnih i starih može još uvek da izvršava: molitva u korist drugih. Rani učenici su pridavali veliku važnost toj službi. Jednom prilikom oni su rasporedili teret posla u skupštini na takav način da su apostoli mogli da se skoncentrišu na molitvu. Verni Epafras je spomenut kako se ’brine za druge u molitvama‘ (Kološanima 4:12; Dela apostola 6:4). Takva molitva je od velike važnosti i koristi (Luka 2:36-38; Jakov 5:16).

Jehova se seća bolesnih i starih i brine za njih u njihovo vreme nevolje. On s pravom očekuje da i mi osmotrimo šta mi možemo da učinimo kako bismo im pomogli i podržali ih. Briga koju pokazujemo odražava našu odlučnost da sačuvamo svoju sopstvenu besprekornost. A mi smo srećni da mislimo na reči kralja Davida: „Znade Gospod dane pravednika; deo njihov doveka istraje“ (Psalam 37:18).

[Okvir na 28. strani]

Pružanje praktične pomoći s razumevanjem

PRIJATELJI i rođaci treba da steknu osnovno ali tačno spoznanje o tome kako da brinu za bolesne i stare. Iznad svega, oni treba da budu ohrabreni da zadrže pozitivan stav prema životu, da osećaju da su potrebni i cenjeni, i da imaju osećanje samovrednosti. Tako će njihov kvalitet života ostati na nivou koji će sačuvati njihovu radost u Jehovi, uprkos njihovim bolestima i mukama. Primećuje se da mnogi od Jehovinih svedoka dožive zrelu starost. Snažan faktor koji tome doprinosi jeste bez sumnje njihovo živo zanimanje za nadu ispred njih, njihovo sjajno duševno raspoloženje i njihovo učestvovanje u aktivnostima Kraljevstva do mere do koje je to moguće. Bivši predsednik Društva Kula stražara Frederik V. Franc, koji je mirno umro u svojoj 100. godini nakon radosnog produktivnog života, bio je divan primer toga. (Uporedi 1. Letopisa 29:28.).

Uopšte uzev, pažnja osnovnim stvarima svakodnevne brige može značiti mnogo: dobru higijenu, zdravu ishranu, dovoljno tečnosti i soli, razumno vežbanje, svež vazduh, nežnu masažu i pobuđujuću konverzaciju. Ispravna ishrana može doprineti boljem sluhu, vidu, mentalnim funkcijama i fizičkoj dobrobiti, kao i većoj otpornosti na bolesti. Za starije ljude jednostavna stvar ispravne ishrane i puno tečnosti može značiti razliku između dobrog stanja i senilnosti. To može zahtevati malo razmišljanja da bi se pronašao neki oblik fizičke vežbe koja odgovara pojedincu. Jedna sestra koja dolazi da čita jednoj staroj i skoro slepoj sestri započinje i završava svaku nedeljnu posetu nežnim plesanjem po sobi sa tom sestrom. Kasetofon sa odabranom muzikom je uvek spreman, i obe uživaju u tom „treningu“.

U mnogim zemljama, organizacije za pomoć mogu pružiti vrednu praktičnu pomoć i dati informacije i savete u vezi sa specifičnim stanjima i kako se suočiti s njima. (Naravno, hrišćanin uvek treba da pazi da ne bude odvučen u aktivnosti koje odvraćaju od naše prave hrišćanske službe.) Pomoć se ponekad pruža u obliku iznajmljivanja bolničkog ležaja, oslonaca, sprava za potporu određenog dela tela, invalidskih kolica, slušnih aparata i tako dalje. Pošto mnogi stariji misle da njima ne treba ništa ili da se ne isplati da nabaljaju takve nove stvari, rođaci često moraju dati snažan savet ili čak upotrebiti ubeđivanje. Praktična ručica za vrata kupatila može doneti više stvarne radosti nego buket cveća.

Briga za starije može izazvati veliki duševni stres, posebno ako osoba postane senilna. Senilnost se često približava podmuklo. Neko može pokušati da deluje protiv toga sprečavanjem pacijenta da postane nepotrebno pasivan. Senilna osoba može iznenada da se uvredi od nekog kome je inače bila jako privučena. Rođaci mogu shvatiti da osoba koja stari može čak zaboraviti sve u vezi s istinom — tužan rezultat fizičkog kolapsa, a ne dokaz gubitka vere.

Ako je pacijent u bolnici ili u staračkom domu, neophodan je dobar kontakt sa personalom tako da bi svi članovi osoblja znali šta da čine u vezi s rođendanima, Božićem, ili drugim svetskim praznicima. Ako je potrebna operacija, rođaci mogu objasniti i dokumentovati stavove prema transfuziji krvi kojih se pacijent držao.