„Kao da jednostavno ne možemo da razgovaramo!“

MAJKL, advokat, morao je da bude dinamičan komunikator. To je zahtevao njegov posao. Ali, posle 16 godina braka, Majkl je bio prisiljen da prizna da kad dođe kući svojoj ženi, Adrijani, izgledalo je kao da njegove komunikacijske veštine nestaju. „Prigovaranje, zanovetanje, male insinuacije“, priseća se Majkl, „Adrijana i ja smo se uvek svađali, i mislio sam da će nas to jednostavno uništiti. Pitao sam se da li je to brak, neprestana baražna vatra nezadovoljstva i izazivanja. Ako je to trebalo da bude naša sudbina u ostatku našeg zajedničkog života, želeo sam da se rešim toga — bez šale. Jednostavno se nisam mogao suočiti sa 20, 30, 40 godina takvog neprestanog izazivanja i napetosti.“

Takva osećanja ni u kom slučaju nisu jedinstvena za Majkla i Adrijanu. Ona su stvarnost za mnoge parove čiji se odnosi smenjuju između borbe i obustave vatre. Najjednostavniji razgovori provale u verbalno ratovanje. Oni „čuju“ stvari koje nisu izgovorene. Oni kažu stvari koje nisu mislili. Oni napadaju i optužuju, zatim se povlače u srditu tišinu. Oni se ne razdvajaju, ali nisu ni „jedno tijelo“ (1. Mojsijeva 2:24, Daničić-Karadžić). Njihov odnos je došao do mrtve tačke. Ako krenu nazad, to bi značilo razdvajanje; ako krenu napred, to bi značilo frontalni sudar razlika. Da bi izbegli bol oba izbora, ti parovi se pomire s time da ostanu na sigurnoj emocionalnoj distanci jedno od drugog.

Takvi parovi treba da ’postanu veštiji‘ u svom braku (Poslovice 1:5). Ta veština je dostupna u Božjoj reči, Bibliji. Pavlovo drugo pismo Timoteju potvrđuje da je Biblija ’korisna za učenje, za uveravanje, za popravljanje‘ (2. Timoteju 3:16). To se pokazuje istinitim u lečenju neuspeha u bračnoj komunikaciji, kao što ćemo videti.