Neka niko ne kvari tvoje korisne navike
Neka niko ne kvari tvoje korisne navike
’Ne varajte se. Zla društva kvare dobre običaje [„korisne navike“, ”NW“]‘ (1. KORINĆANIMA 15:33).
1, 2. (a) Šta je apostol Pavle osećao prema korintskim hrišćanima, i zašto? (b) Koji ćemo poseban savet razmotriti?
KAKVO je samo snažno osećanje roditeljska ljubav! Ona navodi roditelje da se žrtvuju za svoju decu, da ih poučavaju i savetuju. Apostol Pavle možda nije bio pravi otac, ali je pisao hrišćanima u Korintu: „Jer i kad biste imali i deset hiljada učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Isusu Hristu evanđeljem rodih“ (1. Korinćanima 4:15).
2 Pavle je ranije putovao u Korint, gde je propovedao Jevrejima i Grcima. On je pomogao da se u Korintu osnuje skupština. U jednom drugom pismu Pavle je svoju brigu uporedio s brigom majke koja doji, a on je Korinćanima bio poput oca (1. Solunjanima 2:7). Kao što to čini ljubazan prirodan otac, Pavle je opominjao svoju duhovnu decu. Ti možeš izvući korist iz njegovog očinskog saveta hrišćanima u Korintu: ’Ne varajte se. Zla društva kvare dobre običaje [„korisne navike“, NW]‘ (1. Korinćanima 15:33). Zašto je Pavle to napisao Korinćanima? Kako mi možemo primeniti taj savet?
Savet za njih i za nas
3, 4. Šta znamo o Korintu prvog veka i njegovom stanovništvu?
3 U prvom veku, grčki geograf Strabon je pisao: „Korint je nazvan ’bogatim‘ zbog svoje trgovine, pošto je smešten na Istamu i gospodar je dve luke, od kojih jedna vodi pravo u Aziju a druga u Italiju; a to olakšava izmenu trgovačke robe iz obe zemlje.“ Svake dve godine slavne Istamske igre dovodile su ogromna mnoštva u Korint.
4 Kakvi su bili ljudi u tom gradu koji je bio centar i upravne vlasti i čulnog obožavanja Afrodite? Profesor T. S. Evans (T. S. Evans) je objasnio: „Stanovništvo se sastojalo od približno 400 000. Društvo [je bilo] visoke kulture, ali popustljivog, čak prostog morala... Grčki stanovnici Ahaje bili su obeleženi intelektualnim nemirom i grozničavom žudnjom za novostima... Njihov egoizam bio je kao gorivo spremno za baklju sektaštva.“
5. S kojom su se opasnošću suočavala korintska braća?
5 S vremenom je čak i skupština postala podeljena od strane nekih koji su još uvek bili skloni ponosnom spekulisanju (1. Korinćanima 1:10-31; 3:2-9). Glavni problem bio je taj što su neki govorili: „Nema uskrsenja mrtvih“ (1. Korinćanima 15:12; 2. Timoteju 2:16-18). Ma kakvo da je bilo njihovo tačno verovanje (ili neverovanje), Pavle je morao da ih ispravi jasnim dokazom da je Hrist ’već uskrsnuo‘. Zato su se hrišćani mogli nadati da će im Bog dati ’pobedu po Gospodu našemu Isusu Hristu‘ (1. Korinćanima 15:20, 51-57). Da si ti bio tamo, da li bi bio u opasnosti?
6. Na koga se posebno mogao primeniti Pavlov savet iz 1. Korinćanima 15:33?
6 U toku pružanja čvrstih dokaza da će mrtvi uskrsnuti, Pavle im je rekao: ’Ne varajte se. Zla društva kvare dobre običaje.‘ Smisao tog saveta zabrinuo je one koji su bili povezani s tom skupštinom i koji se nisu slagali s doktrinom o uskrsenju. Da li su oni jednostavno bili nesigurni u vezi s nekom tačkom koju nisu razumeli? (Uporedi Luka 24:38.) Ne. Pavle je pisao da „govore neki među vama da nema uskrsenja mrtvih“, tako da su oni koji su u to bili uključeni izražavali neslaganje, naginjući otpadu. Pavle je bio veoma svestan da oni mogu iskvariti dobre navike i razmišljanje drugih (Dela apostola 20:30; 2. Petrova 2:1).
7. Koji je jedan okvir u kome možemo primeniti 1. Korinćanima 15:33?
7 Kako mi možemo primeniti Pavlovo upozorenje u vezi s društvom? On nije mislio da treba da odbijemo da pomognemo nekome u skupštini kome je teško da razume neki biblijski stih ili nauku. Zaista, Juda 22, 23 podstiče nas da pružamo milosrdnu pomoć iskrenim pojedincima koji imaju takve sumnje (Jakov 5:19, 20). Međutim, Pavlov očinski savet se sigurno treba primeniti ako neko stalno prigovara onome za što znamo da je biblijska istina ili stalno iznosi komentare sumnjičave ili negativne prirode. Treba da se čuvamo druženja s takvom osobom. Naravno, ako je neko postao jasan protivnik, duhovni pastiri moraće da deluju da zaštite stado (2. Timoteju 2:16-18; Titu 3:10, 11).
8. Kako možemo postupati s razboritošću kad se neko ne slaže s nekom biblijskom naukom?
8 Pavlove očinske reči iz 1. Korinćanima 15:33 možemo primeniti i kad se radi o onima izvan skupštine koji unapređuju lažne nauke. Kako možemo biti uvučeni u društvo s njima? To može da se dogodi ako ne napravimo razliku između onih kojima se može pomoći da nauče istinu i onih koji samo postavljaju prigovor kako bi unapređivali lažne nauke. Na primer, u našem delu svedočenja možemo naići na osobu koja se ne slaže s nekom tačkom ali je spremna da to nadalje razmotri (Dela apostola 17:32-34). To samo po sebi ne treba da predstavlja problem, jer mi radosno objašnjavamo biblijsku istinu svakome ko je istinski želi znati, i čak se vraćamo da iznesemo uverljive dokaze (1. Petrova 3:15). Ipak, neki možda nisu stvarno zainteresovani da pronađu biblijsku istinu.
9. Kako treba da reagujemo na izazove našim verovanjima?
9 Mnogi ljudi će debatirati satima, sedmicu za sedmicom, ali ne zato što traže istinu. Oni samo žele potkopati nečuju veru dok se razmeću svojom vlastitim navodnim obrazovanjem u hebrejskom, grčkom, ili evolucionoj nauci. Kad naiđu na njih, neki Svedoci osećaju se izazvanima i završe u proširenom druženju usredsređenom na lažno religiozno verovanje, filozofiju, ili naučnu zabludu. Vredno je zapaziti da Isus nije dozvolio da mu se to dogodi, iako je mogao pobediti u debatama s religioznim vođama koji su bili školovani u hebrejskom ili grčkom. Kad je bio izazvan, Isus je kratko odgovorio a zatim je svoju pažnju ponovo skrenuo na ponizne osobe, prave ovce (Matej 22:41-46; 1. Korinćanima 1:23–2:2).
10. Zašto je oprez na mestu za hrišćane koji imaju kompjutere i pristup eletronskim oglasnim tablama?
10 Moderni kompjuteri omogućili su druge pristupe lošem društvu. Neke komercijalne firme omogućuju pretplatnicima koji koriste kompjuter i telefon da pošalju poruku na elektronske oglasne table; tako osoba na oglasnu tablu može da stavi neku poruku koja je dostupna svim pretplatnicima. To dovodi do takozvanih elektronskih debata o religioznim pitanjima. Hrišćanin može biti uvučen u takve debate i provesti mnoge sate s nekim otpadničkim misliocem koji je isključen iz skupštine. Uputstvo iz 2. Jovanove 9-11 podvlači Pavlov očinski savet o izbegavanju lošeg društva. a
Izbegavaj da budeš zaveden
11. Koju je mogućnost pružala trgovačka situacija u Korintu?
11 Kao što je rečeno, Korint je bio trgovački centar, s brojnim trgovinama i radnjama (1. Korinćanima 10:25). Mnogi koji su dolazili na Istamske igre boravili bi u šatorima, a tokom tog događaja trgovci bi prodavali na pokretnim tezgama ili na pokrivenim štandovima. (Uporedi Dela apostola 18:1-3.) To je Pavlu omogućilo da tu pronađe posao izrađujući šatore. A on je mogao da koristi to radno mesto da unapređuje dobru vest. Profesor Dž. Marfi-O’Konor (J. Murphy-O’Connor) piše: „Iz trgovine na prometnoj pijaci... koja je gledala na prepunu ulicu, Pavle je imao pristup ne samo saradnicima i mušterijama, već i mnoštvu koje je bilo napolju. U trenucima kad nije bilo puno posla, on je mogao stati na vrata i zadržavati u razgovoru one za koje je mislio da bi mogli slušati... Teško je zamisliti da ga njegova dinamična ličnost i odlučno ubeđenje nije brzo učinilo ’osobenjakom‘ susedstva, a to bi privuklo radoznale, ne samo besposličare već i one koji su iskreno tražili informacije... Udate žene sa svojim slugama, koje su čule za njega, mogle su da ga posete pod izgovorom da kupuju. U vremenima pritiska, kad je pretilo progonstvo ili jednostavno uznemiravanje, vernici su mogli doći kod njega kao mušterije. Radionica ga je takođe dovela u kontakt s gradskim službenicima.“
12, 13. Kako se 1. Korinćanima 15:33 može podesno primeniti na radnom mestu?
12 Ipak, Pavle je prepoznavao potencijal za „zla društva“ na radnom mestu. To treba da bude slučaj i s nama. Značajno je to što je Pavle citirao stav koji je preovladavao među nekima: „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti!“ (1. Korinćanima 15:32). Odmah nakon toga dodao je svoj očinski savet: ’Ne varajte se! Zla društva kvare dobre običaje.‘ Kako se radno mesto i traženje zadovoljstva mogu povezati u stvaranju potencijalne opasnosti?
13 Hrišćani žele da budu u prijateljskim odnosima s radnim kolegama, a mnoga iskustva pokazuju kako to može biti efikasno u otvaranju puta za davanje svedočanstva. Međutim, saradnik može pogrešno da protumači blagonaklonost kao poziv u društvo zbog zajedničkog provoda. On ili ona može spontano uputiti poziv na ručak, da kratko svrate na neko piće nakon rada, ili na neku rekreaciju preko vikenda. Ta osoba može izgledati učtiva i pristojna, a poziv može izgledati bezazleno. Ipak, Pavle nas savetuje: ’Ne varajte se!‘
14. Kako su neki hrišćani bili zavedeni kroz društvo?
14 Neki hrišćani su se prevarili. Oni su postepeno razvili ležeran stav prema druženju s radnim kolegama. Možda je to nastalo iz zajedničkog zanimanja za neki sport ili hobi. Ili neki nehrišćanin na poslu može biti izuzetno ljubazan i pažljiv, što dovodi do toga da se s takvim pojedincem provodi sve više vremena, čak da se takvom društvu daje prednost ispred društva nekih iz hrišćanske skupštine. Zatim to društvo može dovesti do propuštanja samo jednog sastanka. To bi moglo značiti da se jedne večeri ostane do kasno van kuće i da se prekine obrazac učestvovanja u službi propovedanja ujutro. To bi moglo dovesti do gledanja nekog filma ili video trake kakvu bi taj hrišćanin obično odbio. ’O, to se meni nikada ne bi dogodilo‘, možda mislimo. Ali, većina onih koji su zavedeni možda je u početku reagovala na taj način. Treba da se zapitamo: ’Koliko sam u stvari odlučan da primenim Pavlov savet?‘
15. Kakav uravnotežen stav treba da imamo prema komšijama?
15 Ono što smo upravo razmotrili s obzirom na radno mesto odnosi se i na naše druženje s komšijama. Hrišćani u drevnom Korintu sigurno su imali komšije. U nekim zajednicama normalno je da se prema komšijama ima dosta prijateljski i susretljiv stav. U seoskim područjima komšije se mogu oslanjati jedni na druge zbog izdvojenosti. Porodične veze posebno su jake u nekim kulturama, što prouzrokuje mnoge pozive na obroke. Očigledno je da je važno uravnoteženo gledište, kakvo je pokazao Isus (Luka 8:20, 21; Jovan 2:12). U našem ophođenju sa komšijama i rođacima, da li smo skloni tome da postupamo kao što smo postupali pre nego što smo postali hrišćani? Umesto toga, zar ne treba da preispitamo takvo ophođenje i savesno odredimo koje su granice prikladne?
16. Kako treba razumeti Isusove reči iz Mateja 13:3, 4?
16 Isus je jednom reč o Kraljevstvu uporedio sa semenjem koje „pade pokraj puta, i doleteše ptice i pozobaše ga“ (Matej 13:3, 4, 19). U to vreme tlo pokraj puta postalo je tvrdo pošto je mnogo gaženo. Isti je slučaj s mnogim ljudima. Njihovi životi ispunjeni su komšijama, rođacima i drugima koji dolaze i odlaze, stalno ih okupirajući. To, takoreći, gazi tlo njihovog srca, čineći ga tvrdim da bi seme istine u njemu uhvatilo koren. Slična ravnodušnost može se razviti i kod nekoga ko je već hrišćanin.
17. Kako na nas može da utiče naše druženje sa susedima i drugima?
17 Neke svetske komšije i rođaci mogu biti prijateljski i susretljivi, iako neprestano ne pokazuju ni interes za duhovne stvari ni ljubav prema pravednosti (Marko 10:21, 22; 2. Korinćanima 6:14). To što postajemo hrišćani ne treba da znači da postajemo neprijateljski, neprijazni. Isus nas je savetovao da manifestujemo istinski interes za druge (Luka 10:29-37). Ali, jednako nadahnut i neophodan je Pavlov savet da budemo oprezni u vezi s našim društvom. Dok primenjujemo prvi savet, ne smemo zaboraviti ovaj drugi. Ako ne zadržimo u mislima oba načela, to može uticati na naše navike. Kako se tvoje navike mogu uporediti s navikama tvojih komšija ili rođaka s obzirom na poštenje ili slušanje cezarevog zakona? Na primer, oni možda misle da je u vreme plaćanja poreza izveštavanje manjeg prihoda ili poslovne zarade opravdano, čak neophodno za preživljavanje. Oni mogu uverljivo pričati o svojim gledištima za vreme usputne pauze za kafu ili tokom kratke posete. Kako bi to moglo da utiče na tvoje razmišljanje i navike poštenja? (Marko 12:17; Rimljanima 12:2). ’Ne varajte se! Zla društva kvare dobre običaje.‘
I mladalačke navike
18. Zašto se 1. Korinćanima 15:33 primenjuje i na mlade?
18 Mladi su posebno pod uticajem onoga što vide i čuju. Zar nisi primetio decu čiji su pokreti ili ponašnje veoma slični kao kod njihovih roditelja ili braće i sestara? Zato ne treba da nas iznenadi što na decu u velikoj meri mogu da utiču njihovi drugovi s kojima se igraju ili školski drugovi. (Uporedi Matej 11:16, 17.) Ako se tvoj sin i kćerka kreće u društvu mladih koji s nepoštovanjem govore o svojim roditeljima, zašto da misliš da to neće uticati na tvoju decu? Šta ako često čuju druge mlade kako koriste sramotan jezik? Šta ako se njihovi vršnjaci u školi ili komšiluku oduševljavaju novim stilom obuće ili modom u nakitu? Da li treba da mislimo da će mladi hrišćani biti nepristupačni za takav uticaj? Da li je Pavle rekao da 1. Korinćanima 15:33 ima donju starosnu granicu?
19. Koje gledište roditelji treba da nastoje da usade u svoju decu?
19 Ako si roditelj, da li si svestan tog saveta dok razgovaraš sa svojom decom i donosiš odluke u vezi s njima? Verovatno će ti pomoći ako imaš na umu da to ne znači da sva druga deca s kojom se tvoja deca druže u susedstvu ili u školi nisu dobra. Neka od njih mogu da budu prijatna i pristojna, kao što su i neki od tvojih komšija, rođaka ili kolega na poslu. Nastoj da pomogneš svom potomstvu da to uvidi i da shvati da si ti uravnotežen u svojoj primeni Pavlovog mudrog, roditeljskog saveta Korinćanima. Ako razaberu način na koji ti uravnotežuješ stvari, to im može pomoći da te oponašaju (Luka 6:40; 2. Timoteju 2:22).
20. Mladi, s kakvim se izazovom vi suočavate?
20 Vi koji ste još mladi, nastojte da razaberete kako da primenite Pavlov savet, znajući da je to važno za svakog hrišćanina, mladog ili starog. To će zahtevati veliki napor i odlučnost, ali zašto da ne budete spremni da se suočite s tim izazovom? Budite svesni da samo to što poznajete neke od tih drugih mladih od detinjstva ne znači da oni ne mogu da utiču na vaše navike, da ne mogu pokvariti navike koje formirate kao mladi hrišćani (Poslovice 2:1, 10-15).
Pozitivni koraci da zaštitimo svoje navike
21. (a) Koju potrebu imamo s obzirom na društvo? (b) Zašto možemo biti sigurni da neka društva mogu da budu opasna?
21 Svima nama potrebno je društvo. Ipak, moramo biti budni na činjenicu da naše društvo može da utiče na nas, na dobro ili na loše. To je bio slučaj s Adamom i sa svima kroz vekove koji su prošli od tada. Na primer, Josafat, dobri kralj Jude, uživao je Jehovinu naklonost i blagoslov. Ali, kad je dopustio svom sinu da se oženi kćerkom izraelskog kralja Ahaba, Josafat se počeo družiti s Ahabom. To loše društvo Josafata je skoro koštalo života (2. Kraljevima 8:16-18; 2. Letopisa 18:1-3, 29-31). Ako načinimo nemudre izbore s obzirom na naše društvo, to može biti isto tako opasno.
22. Šta treba da uzmemo k srcu, i zašto?
22 Zato uzmimo k srcu ljubazan savet koji nam Pavle pruža u 1. Korinćanima 15:33. To nisu samo reči koje smo možda čuli tako često da ih možemo napamet ponoviti. One odražavaju očinsku naklonost koju je Pavle imao prema svojoj korintskoj braći i sestrama i, u proširenom smislu, prema nama. I one bez sumnje sadrže savet koji obezbeđuje naš nebeski Otac zato što želi da naši napori budu uspešni (1. Korinćanima 15:58).
[Fusnota]
a Još jedna opasnost kod takvih oglasnih tabli je iskušenje da osoba u vlastiti kompjuter kopira programe ili publikacije zaštićene autorskim pravom bez dozvole originalnih vlasnika ili autora, što bi bilo u sukobu s međunarodnim pravima o autorskom pravu (Rimljanima 13:1).
Da li se sećaš?
◻ Iz kog je posebnog razloga Pavle napisao 1. Korinćanima 15:33?
◻ Kako Pavlov savet možemo primeniti na radnom mestu?
◻ Koje uravnoteženo gledište o komšijama treba da imamo?
◻ Zašto je 1. Korinćanima 15:33 posebno podesan savet za mlade?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 17. strani]
Pavle je koristio radno mesto da unapređuje dobru vest
[Slika na 18. strani]
Drugi mladi mogu iskvariti vaše hrišćanske navike