Uspešno izbegavaj zamku pohlepe
Uspešno izbegavaj zamku pohlepe
„Koji hoće da se obogate, oni upadaju u iskušenja i zamke“ (1. TIMOTEJU 6:9).
1. Zašto treba da budemo zainteresovani za zamke?
REČ „zamka“ može da te podseti na lovca koji postavlja neku kamufliranu spravu da uhvati žrtvu koja ništa ne sluti. Međutim, Bog razjašnjava da su za nas najopasnije zamke, ne takve doslovne sprave, već ono što nas može uhvatiti u zamku u duhovnom ili moralnom pogledu. Đavo je stručnjak u postavljanju takvih zamki (2. Korinćanima 2:11; 2. Timoteju 2:24-26).
2. (a) Kako nam Jehova pomaže da izbegavamo opasne zamke? (b) Na koju posebnu vrstu zamke sada skrećemo svoju pažnju?
2 Jehova nam pomaže tako što identifikuje neke od Sataninih mnogih i raznovrsnih zamki. Na primer, Bog upozorava da naše usne, ili usta, mogu da budu zamka ako govorimo nemudro, grubo ili o onome o čemu ne treba da govorimo (Poslovice 18:7; 20:25). Ponos može da bude zamka, kao i stalno druženje s ljudima koji su skloni gnevu (Poslovice 22:24, 25; 29:25). Ali, pozabavimo se još jednom zamkom: „Koji hoće da se obogate, oni upadaju u iskušenja i zamke i u mnoge lude i škodljive žudnje, koje bacaju čoveka u propast i pogibao“ (1. Timoteju 6:9). Ono što je iza te zamke ili temelj za nju može biti sažeto u reči „pohlepa“. Iako je pohlepa često očigledna kroz odlučnost da se bude bogat, pohlepa je u stvari zamka s mnogo faseta.
Jehova nas upozorava na opasnost
3, 4. Koju pouku o pohlepi sadrži drevna ljudska istorija?
3 U osnovi, pohlepa je neumerena ili prekomerna želja da se ima više, bilo da je to novac, posedi, vlast, seks, ili druge stvari. Mi nismo prvi koji su u opasnosti od zamke pohlepe. Pre mnogo vremena u Edenskom vrtu, Eva a zatim i Adam upali su u zamku pohlepe. Evin bračni drug, koji je bio iskusniji u životu od nje, lično je bio poučen od Jehove. Bog im je obezbedio rajski dom. Mogli su da uživaju u obilju dobre i raznovrsne hrane, odgajene na nezagađenoj zemlji. Mogli su da očekuju da imaju savršenu decu, s kojom bi mogli beskrajno živeti i služiti Bogu (Postanje 1:27-31; 2:15). Zar to ne izgleda dovoljno da zadovolji bilo kog čoveka?
4 Ipak, to što neko ima dovoljno ne sprečava pohlepu da postane zamka. Eva je upala u zamku mogućnosti da bude poput Boga, posedujući više nezavisnosti i postavljajući svoja vlastita merila. Izgleda da je Adam i dalje želeo društvo svog prelepog bračnog druga, bez obzira koliko ga to koštalo. Pošto su čak i ti savršeni ljudi bili uhvaćeni u zamku pohlepe, možeš uvideti zašto pohlepa može da bude zamka za nas.
5. Koliko je važno da izbegavamo zamku pohlepe?
5 Moramo se čuvati da ne budemo uhvaćeni u zamku pohlepe zato što nas apostol Pavle upozorava: „Ili ne znate da nepravednici neće naslediti kraljevstva Božjega? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni mekušni, ni pogrdni, ni lupeži, ni lakomci [„pohlepne osobe“, NW]... neće naslediti kraljevstva Božjega“ (1. Korinćanima 6:9, 10; naglašeno od nas). Pavle nam je takođe rekao: „Da se blud i svaka druga nečistota i lakomstvo [„pohlepa“, NW] i ne spominju među vama“ (Efescima 5:3). Zato pohlepa ne sme da bude čak ni tema razgovora u svrhu zadovoljavanja našeg nesavršenog tela.
6, 7. (a) Koji biblijski primeri podvlače koliko snažna može da bude pohlepa? (b) Zašto ti primeri treba da budu upozorenje za nas?
6 Jehova je zabeležio mnoge primere da nas opomene na opasnost od pohlepe. Priseti se Ahanove pohlepe. Bog je rekao da Jerihon treba da bude uništen, ali da su zlato, srebro, bakar i gvožđe iz Jerihona bili za Njegovu riznicu. Ahan je u početku možda nameravao da se drži tog uputstva, ali je upao u zamku pohlepe. Čim je bio u Jerihonu, bilo je kao da se nalazi u šoping turi gde je video neverovatno jeftinu ponudu, uključujući divnu odeću koja je izgledala kao stvorena za njega. Uzimajući zlato i srebro vredno hiljade dolara, on je možda pomislio: ’Kakva sreća! Tako je jeftino, skoro kao krađa.‘ To i jeste bila krađa! Žudeći za onim što je trebalo da bude uništeno ili predano, on je ukrao od Boga, a to je Ahana koštalo njegovog života (Jošua 6:17-19; 7:20-26). Uzmi u obzir i primere Gehazija i Jude Iskariotskog (2. Kraljevima 5:8-27; Jovan 6:64; 12:2-6).
7 Ne smemo da previdimo činjenicu da trojica gore spomenutih nisu bili pagani u neznanju o Jehovinim merilima. Umesto toga, oni su bili u predanom odnosu s Bogom. Svi oni bili su svedoci čuda koja su u njih trebala da utisnu Božju moć i važnost zadržavanja njegove naklonosti. Međutim, zamka pohlepe bila je njihova propast. I mi možemo upropastiti svoj odnos s Bogom ako dozvolimo da budemo uhvaćeni u zamku pohlepe u bilo kom obliku. Koje vrste ili oblici pohlepe mogu biti posebno opasni za nas?
Uhvaćeni u zamku pohlepe za bogatstvom i posedima
8. Koje upozorenje pruža Biblija s obzirom na bogatstvo?
8 Većina hrišćana čula je jasna upozorenja iz Biblije u vezi s razvijanjem ljubavi prema bogatstvu, težnje za bogatstvom. Zašto ne ponoviš neka od njih, koja se nalaze u Mateju 6:24-33; Luki 12:13-21; i 1. Timoteju 6:9, 10? Iako možda smatraš da prihvataš i slediš takve savete, zar nije verovatno da bi i Ahan, Gehazi i Juda rekli da su se i oni slagali s time? Očigledno je da moramo ići dalje od čisto razumskog slaganja. Moramo se čuvati da zamka pohlepe za bogatstvom ili posedima ne utiče na naš svakodnevni život.
9. Zašto treba da ispitamo svoj stav prema kupovanju?
9 U svakodnevnom životu, mi često moramo da kupujemo — hranu, odeću, i stvari za kuću (Postanje 42:1-3; 2. Kraljevima 12:11, 12; Poslovice 31:14, 16; Luka 9:13; 17:28; 22:36). Ali, trgovački svet stimuliše želju za više stvari i za novijim stvarima. Mnoge reklame koje ispunjavaju novine, časopise i televizijske ekrane jesu maskirani pozivi na pohlepu. Takvi pozivi mogu postojati i u trgovinama s policama s bluzama, odelima, haljinama i džemperima, sa stalažama s novim cipelama, elektronskom opremom i fotografskim aparatima. Za hrišćane bi bilo razborito da se zapitaju: ’Da li je kupovanje postalo vrhunac ili glavno zadovoljstvo u mom životu?‘ ’Da li su mi zaista potrebne nove stvari koje vidim, ili trgovački svet upravo pothranjuje seme pohlepe u meni?‘ (1. Jovanova 2:16).
10. Koja je zamka pohlepe posebna opasnost za muškarce?
10 Ako izgleda da je kupovanje uobičajena zamka za žene, zarađivanje više novca je jedna zamka za bezbrojne muškarce. Isus je prikazao tu zamku s jednim bogatim čovekom koji je imao dobar prihod ali je ipak bio odlučan da ’poruši žitnice svoje i podigne veće, i da onde sabere sva svoja žita i dobro svoje‘. Isus nije ostavio mesta sumnji s obzirom na opasnost: „Pazite se, i čuvajte se od svakoga lakomstva“ ili pohlepe (Luka 12:15-21). Bilo da smo bogati ili nismo, treba da sledimo taj savet.
11. Kako hrišćanin može da bude uhvaćen u zamku pohlepe za više novca?
11 Pohlepa za više novca, ili za stvarima koje se mogu kupiti novcem, često se unapređuje u maskiranom obliku. Može da bude predstavljen neki plan za brzo bogaćenje — možda jedna životna šansa za finansijsku sigurnost kroz rizičnu investiciju. Ili neko može da bude iskušan da zaradi novac sumnjivim ili nezakonitim poslovnim postupcima. Ta pohlepna želja može postati neodoljiva, poput zamke (Psalam 62:11 [62:10, DK]; Poslovice 11:1; 20:10). Neki unutar hrišćanske skupštine počeli su s poslovima očekujući da će njihova pouzdana braća biti glavne mušterije. Ako njihov cilj nije bio samo da se obezbedi neki potreban proizvod ili usluga ’radeći, čineći dobro rukama svojim‘, već da se brzo zaradi novac na štetu suhrišćana, onda oni postupaju iz pohlepe (Efescima 4:28; Poslovice 20:21; 31:17-19, 24; 2. Solunjanima 3:8-12). Pohlepa za novcem neke je odvela u kockanje kroz loto, sportsku prognozu, ili lutriju. Drugi su, zanemarujući saosećanje i razumnost, prenaglo započeli sa sudskim procesima u nadi da će dobiti veliku odštetu ili nasleđe.
12. Zašto znamo da se pohlepa za bogatstvom može savladati?
12 Prethodno su područja na kojima bi bilo podesno samoispitivanje kako bismo mogli iskreno videti da li je pohlepa možda na delu u nama. Čak ako to i jeste slučaj, mi se možemo promeniti. Seti se da se Zakhej promenio (Luka 19:1-10). Ako bilo ko ustanovi da je pohlepa za bogatstvom ili posedima problem, on treba da bude odlučan kao što je to bio Zakhej da izbegne tu zamku (Jeremija 17:9).
Pohlepa u drugim aspektima života
13. Na koju nam drugu zamku pohlepe skreće pažnju Psalam 10:18?
13 Nekima je lakše da vide opasnost pohlepe s obzirom na novac ili posede od drugih načina na koje se ona pojavljuje. Jedan rečnik grčkog kaže da grupa reči prevedena s „pohlepa“ ili „lakomstvo“ ima smisao „’želeti više‘, u vezi s vlašću itd. kao i vlasništvom“. Da, možemo biti uhvaćeni u zamku, tako da pohlepno želimo da iskazujemo vlast nad drugima, možda da želimo da oni drhte pod našim autoritetom (Psalam 10:18).
14. Na kojim područjima je želja za vlašću štetna?
14 Od davnih vremena nesavršeni ljudi su uživali da imaju vlast nad drugima. Bog je predvideo da će žalostan rezultat ljudskog greha biti taj da će mnogi muževi ’imati vlast‘ nad svojim ženama (Postanje 3:16). Međutim, taj propust proširio se izvan bračne scene. Hiljadama godina kasnije, jedan biblijski pisac je primetio da „čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini“ (Propovednik 8:9). Verovatno znaš koliko je to istinito u političkim i vojnim stvarima, ali može li biti da u našem vlastitom području uticaja, mi težimo za više lične vlasti ili kontrole?
15, 16. U kojim pogledima hrišćanin može da bude uhvaćen u zamku želje za više vlasti? (Filipljanima 2:3)
15 Svi mi imamo veze s drugim ljudima — u našim bližim ili daljim porodicama, na našem svetovnom poslu ili u školi, među prijateljima, i u skupštini. Možda povremeno, ili često, imamo izvesnu ulogu u odlučivanju šta će se uraditi, kao i kako i kada. To samo po sebi nije neispravno ili loše. Ipak, da li prekomerno uživamo u korišćenju sveg autoriteta koji možemo imati? Da li može biti da volimo imati zadnju reč i želimo to sve više i više? Svetski menadžeri ili šefovi često pokazuju taj stav okružujući se ulagivačima, koji ne nude različita gledišta i koji ne osporavaju svetsku težnju (pohlepu) svojih pretpostavljenih za vlašću.
16 To je zamka koju treba izbegavati u odnosima sa suhrišćanima. Isus je rekao: „Vi znate da poglavari narodni gospodare nad narodima, i da velikaši vladaju njima. Neće tako biti među vama, nego koji god hoće da bude velik među vama, da vam bude sluga“ (Matej 20:25, 26). Takva poniznost treba da bude očigledna dok se hrišćanske starešine ophode jedni s drugima, sa slugama pomoćnicima i sa stadom. Na primer, da li predsedavujući nadglednik koji se konsultuje s drugim starešinama samo u manjim stvarima ali sve ključne odluke donosi sam može pokazivati želju za vlašću? Da li je zaista spreman da poverava zadatke? Može da nastane problem ako sluga pomoćnik koji vodi sastanak za službu propovedanja nerazumno previše zahteva u svojim pripremama, čak donoseći pravila (1. Korinćanima 4:21; 9:18; 2. Korinćanima 10:8; 13:10; 1. Solunjanima 2:6, 7).
17. Zašto je podesno uzeti u obzir hranu kad se razmatra zamka pohlepe?
17 Hrana je još jedno područje na kome su mnogi uhvaćeni u zamku pohlepe. Naravno, prirodno je pronalaziti zadovoljstvo u jelu i piću; Biblija s odobravanjem govori o tome (Propovednik 5:18). Ipak, nije neuobičajeno da želja u vezi s tim raste kroz izvestan vremenski period, proširujući se daleko iza onoga što je razumno prijatno i dovoljno. Kad to ne bi bilo podesno područje za zabrinutost Božjih slugu, zašto bi Jehovina Reč rekla u Poslovicama 23:20: „Ne budi s onima koji mnogo vina piju, ni s onima koji mnogo mesa jedu? Ipak, kako izbegavamo tu zamku?
18. Kakvo samoispitivanje u vezi s hranom i pićem možemo preduzeti?
18 Bog ne sugeriše da njegov narod živi po nekom strogom režimu ishrane (Propovednik 2:24, 25). Ali, on ne odobrava ni to da hranu i piće učinimo dominantnim delom našeg razgovora i planiranja. Možemo se zapitati: ’Da li često postajem preterano oduševljen kad opisujem neki obrok koji sam imao ili planiram da imam?‘ ’Da li uvek govorim o hrani i piću?‘ Još jedan pokazatelj može da bude kako regujemo kada imamo obrok koji nismo pripremili ili platili, možda kad smo gosti u nečijem domu ili kad je hrana dostupna na nekom hrišćanskom skupu. Da li može biti da smo tada skloni da jedemo daleko više nego obično? Sećamo se da je Esav dopustio da hrana postane prekomerno važna, na njegovu trajnu štetu (Jevrejima 12:16).
19. Kako bi pohlepa mogla da bude problem s obzirom na seksualno zadovoljstvo?
19 Pavle nam pruža uvid u još jednu zamku: „Kao što se i pristoji svetima, da se blud i svaka druga nečistota i lakomstvo [„pohlepa“, NW] i ne spominju među vama“ (Efescima 4:17-19; 5:3). Zaista, može se razviti pohlepa za seksualnim zadovoljstvom. Naravno, to uživanje ima prikladno izražavanje unutar bračnih veza. Bliska naklonost povezana s tim zadovoljstvom igra izvesnu ulogu u pomaganju mužu i ženi da ostanu verni jedno drugom kroz mnoge godine braka. Ipak, malo ljudi će poreći da današnji svet ekstremno naglašava seks, predstavljajući normalnim ono što je u stvari odraz pohlepe koju je spomenuo Pavle. Takvo pogrešno gledište o seksualnom zadovoljstvu posebno lako prihvataju oni koji sebe izlažu nemoralu i golotinji koji su danas uobičajeni u mnogim filmovima, video trakama i časopisima, kao i na mestima zabave.
20. Kako hrišćani mogu da pokažu da su budni na opasnost pohlepe u seksualnim stvarima?
20 Izveštaj o Davidovom grehu s Bat-Šebom pokazuje da neko od Božjih slugu može da bude uhvaćen u zamku seksualne pohlepe. Iako je bio slobodan da uživa zadovoljstvo unutar svog vlastitog braka, David je dozvolio da raste nedopuštena seksualna želja. Primetivši kako je privlačna bila Urijina žena, on nije kontrolisao svoje misli — i postupke — s obzirom na pronalaženje nedopuštenog zadovoljstva s njom (2. Samuelova 11:2-4; Jakov 1:14, 15). Sigurno je da moramo izbegavati taj oblik pohlepe. Čak je i u braku prikladno izbegavati pohlepu. To bi uključivalo odbacivanje ekstremnih seksualnih postupaka. Muž koji je odlučan da izbegava pohlepu na tom području biće istinski zainteresovan za svog bračnog druga, tako da bilo koji izbor koji njih dvoje načine u vezi s planiranjem porodice neće njegovo zadovoljstvo učiniti važnijim od sadašnjeg i budućeg zdravlja njegove žene (Filipljanima 2:4).
Nastavi da odlučno izbegavaš pohlepu
21. Zašto nas naše razmatranje o pohlepi ne treba obeshrabriti?
21 Jehova ne pruža opomene ili upozorenja u vezi sa svakom sumnjom. On zna da njegove predane sluge žele da mu lojalno služe, i uveren je da će velika većina to nastaviti da čini. O svom narodu kao celini, on se može izraziti na sličan način kao što je rekao o Jovu kad je govorio Satani: „Jesi li video služitelja moga Joba? Nema ga onakvog na zemlji, dobar je to i pravedan čovek, koji se boji Boga i uklanja se od zla“ (Job 1:8). Naš ljubazni, pouzdani nebeski Otac opominje nas na opasne zamke, kao što su one koje su povezane s oblicima pohlepe, zato što želi da ostanemo neuprljani i verni njemu.
22. Šta treba da uradimo ako je naše proučavanje otkrilo neko područje lične opasnosti ili slabosti?
22 Svako od nas nasledio je sklonost prema pohlepi i možda smo to nadalje razvili pod uticajem zlog sveta. Šta ako si tokom našeg proučavanja o pohlepi — s obzirom na bogatstvo, posede, vlast i autoritet, hranu, ili seksualno zadovoljstvo — video neko područje slabosti? Tada uzmi k srcu Isusov savet: „Ako ti je ruka tvoja uzrok spoticanja, odseci je: Bolje ti je bez ruke u život ući, nego li s obe ruke ući u gehenu“ (Marko 9:43). Preduzmi sve promene koje su potrebne u stavu ili interesima. Izbegavaj smrtonosnu zamku pohlepe. Tako uz Božju pomoć, možeš „u život ući“.
Šta sam naučio?
◻ Zašto treba da budemo zainteresovani za zamku pohlepe?
◻ Na koje načine možemo upasti u zamku pohlepe za bogatstvom ili posedima?
◻ Kako pohlepa u drugim područjima života može predstavljati stvarnu opasnost?
◻ Kakav treba da bude naš stav u vezi s bilo kojom slabošću koju imamo s obzirom na pohlepu?
[Pitanja za razmatranje]