Zašto treba da prisustvuješ hrišćanskim sastancima

ROZARIO, koja živi u Južnoj Americi, mesecima je uživala proučavajući Bibliju s Elizabetom. Ona je s oduševljenjem učila o Božjem Kraljevstvu i kako će ono ostvariti rajske uslove na Zemlji. Ipak, kad god ju je Elizabet pozivala da prisustvuje sastancima u Dvorani Kraljevstva, ona je odbijala. Smatrala je da može proučavati Bibliju kod kuće i sprovoditi u praksu ono što ona kaže, čineći to bez prisustvovanja skupštinskim sastancima. Da li se i ti pitaš da li ti hrišćanski sastanci zaista mogu koristiti? Zašto Bog čini pripreme da se njegov narod okuplja?

Pošto su hrišćani u prvom veku bili tako različiti od ljudi oko sebe, ispravno društvo bilo je od životne važnosti za njihovo preživljavanje. Apostol Pavle je pisao jednoj skupštini ranih hrišćana: ’Budite pravi i cijeli, usred roda nevaljaloga i pokvarenoga, u kojemu svijetlite kao vidjela na svijetu‘ (Filipljanima 2:15, Daničić-Karadžić). Hrišćani u Judeji imali su posebno teške prilike, i upravo njima je Pavle pisao: „Pazimo jedan na drugoga radi bodrenja u ljubavi i dobrim delima. Ne ostavljajmo skupštine svoje, kao što neki imaju običaj, nego svetujmo jedan drugoga, i toliko većma, koliko vidite da se približuje dan (sudni)“ (Jevrejima 10:24, 25, Dimitrije Stefanović). Kako sastajanjem jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela?

Kako hrišćani „oštre“ jedan drugoga

Grčka reč koju je upotrebio Pavle i koja je prevedena ’bodriti‘ doslovno znači „oštrenje“. Biblijska poslovica objašnjava kako hrišćani „oštre“ jedan  drugoga kad kaže: „Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovjek oštri lice prijatelja svojega“ (Priče Salamunove 27:17, DK; Propovednik 10:10). Mi smo poput oruđa koje treba redovno oštriti. Pošto izražavanje ljubavi prema Jehovi i donošenje odluka koje se temelje na našoj veri znači biti različit od sveta, mi neprestano moramo, takoreći, krčiti put koji je različit od puta većine.

Neprestano naprezanje da budemo drugačiji može otupiti našu revnost za dobra dela. Ali, kad smo s drugima koji vole Jehovu, mi oštrimo jedan drugoga — bodrimo jedan drugoga na ljubav i dobra dela. S druge strane, kad smo sami, skloni smo da više mislimo samo o sebi. U naše misli mogu da uđu nemoralne, sebične ili nerazumne ideje. „Samovoljan [„Onaj ko se izoluje“, NW] traži što je njemu drago, i ljuti se na sve što je god razumno“ (Poslovice 18:1). Zato je Pavle pisao skupštini u gradu Solunu: „Utešavajte zato i podržavajte jedan drugoga, kao što i činite“ (1. Solunjanima 5:11).

Kad je Rozario završila svoje proučavanje temeljnih biblijskih nauka, ona se još uvek suzdržavala od druženja sa skupštinom. Zato je Elizabet, pošto nije bila u stanju da joj više pomaže, prestala da je posećuje. Nekoliko meseci kasnije, putujući nadglednik je posetio Rozario i pitao je: „Čak i ako bi svaki član porodice mogao da pronađe dobru hranu jedući u restoranu, šta bi svi članovi propustili ako ne bi zajedno jeli kod kuće?“ Rozario je odgovorila: „Oni bi propustili druženje kao porodica.“ Razumela je o čemu se radi i počela je da redovno dolazi na sastanke. Ustanovila je da je to tako korisno da je otada bila na skoro svakom sastanku.

Ohrabrujuće je slušati druge ljude kako izražavaju svoju veru u iste stvari u koje ti veruješ a isto tako videti kako je takva vera promenila njihove živote. Pavle je to znao iz ličnog iskustva, pa je pisao skupštini u Rimu: „Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar, da se učvrstite, to jest da se u vašoj sredini ukrepimo verom vama i meni zajedničkom“ (Rimljanima 1:11, 12). U stvari, to je bilo godinama pre nego što je Pavle mogao da poseti Rim, a kad je to učinio, bio je zatvorenik u rukama Rimljana. Ali, kad je video braću iz Rima koja su pešačila preko 60 kilometara od grada da bi se srela s njim, ’Pavle je dao hvalu Bogu i ohrabrio se‘ (Dela apostola 28:15).

Pronaći duhovnu hranu u kritičnim vremenima

Dok je bio u kućnom pritvoru u Rimu, Pavle je pisao Jevrejima o tome da ne napuštaju zajedničko okupljanje. Za nas je značajno što je on dodao reči: „I to u toliko više u koliko vidite da se približuje dan“ (Jevrejima 10:25). Jehovini svedoci dosledno pokazuju iz Pisma da je godina 1914. označila početak vremena kraja ovog sveta i da se približio „dan suda i propasti bezbožnih ljudi“ (2. Petrova 3:7, DS). Prema biblijskoj knjizi Otkrivenje, kad je Đavo bio zbačen s neba na početku vremena kraja, on je bio veoma gnevan i „otide da se pobije s ostatkom... koji drži zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista“ (Otkrivenje 12:7-12). Prema tome, držanje Božjih zapovesti danas je posebno teško; utoliko više treba da se sastajemo sa suvernicima. Sastanci će nam pomoći da ojačamo našu veru i našu ljubav prema Bogu da bismo se odupirali Đavolovim napadima.

Ljubav prema Bogu i vera nisu poput zgrada koje su trajne kad se jednom izgrade. Umesto toga, one su poput živih stvari koje polako rastu uz stalnu ishranu ali koje venu i uginu ako gladuju. Zato Jehova obezbeđuje redovnu duhovnu  hranu da ojača svoj narod. Svima nama je potrebna takva hrana, ali gde je možemo dobiti osim od Božje organizacije i na njenim sastancima? Nigde (Deuteronom 32:2; Matej 4:4; 5:3).

Isus je postavio jedno pitanje koje nam može pomoći da vidimo kako on hrani hrišćansku skupštinu. On je pitao: „Ko je dakle taj verni i mudri sluga [„verni i razboriti rob“, NW], koga je postavio gospodar njegov nad svojom čeljadi, da im daje hranu na vreme? Blago sluzi, koga kad dođe gospodar njegov nađe da izvršuje tako!“ (Matej 24:45, 46). Koga je Isus postavio u prvom veku da hrani njegove sledbenike, i koga je on pronašao da ih verno hrani na svom povratku u kraljevskoj sili? Očigledno je da nijedan čovek nije živeo kroz sve te vekove. Dokazi pokazuju da je taj rob skupština duhom pomazanih hrišćana, baš kao što je izraelska nacija bila Božji sluga u prethrišćanska vremena (Isaija 43:10). Da, Isus obezbeđuje našu duhovnu hranu preko tog svetom raširenog tela duhom pomazanih hrišćana, koje danas usmerava duhovnu hranu kroz lokalne skupštine Jehovinih svedoka.

Apostol Pavle je nadalje opisao Isusovu pripremu kanala za snabdevanje duhovnom hranom: „’Izišavši na visinu odvede sužnje i ljudima dare [„darove u ljudima“, NW] dade‘... I on je dao jedne kao apostole, a jedne kao proroke, jedne kao evanđeliste, a jedne kao pastire i učitelje, na usavršavanje svetih za delo službe, i za uzdizanje tela Hristova, dokle dostižemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božjega, u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove“ (Efescima 4:8, 11-13).

Uglavnom unutar lokalnih skupština — na sastancima — ti ’darovi ljudima‘ izgrađivali su braću. Na primer, u Antiohiji „Juda i Sila, koji bejahu i proroci, mnogim govorima utešiše i utvrdiše braću“ (Dela apostola 15:32). Govori duhovno osposobljenih muškaraca danas na sličan način će ojačati našu veru tako da ona neće oslabiti ili postati neaktivna.

Može biti istina da dobro napredujemo zbog lične pomoći nekog člana skupštine iako možda još nismo počeli prisustvovati sastancima. Biblija kaže da postoji vreme kada ’treba da naučiš prva slova reči Božje i trebaš mleka a ne jake hrane‘ (Jevrejima 5:12). Ali, ne može se ostati na mleku zauvek. Hrišćanski sastanci pružaju neprekidan program biblijske pouke oblikovane tako da održi ljubav prama Bogu i veru u njega živim kao i da pruži praktičnu pomoć u primenjivanju ’cele Božje volje‘ (Dela apostola 20:27). To je više od „mleka“. Biblija nadalje kaže: „Ali je jaka hrana za ljude zrele, kod kojih je razumevanje izvežbano dugim iskustvom u razlikovanju dobra i zla“ (Jevrejima 5:14). Na sastancima se razmatraju mnoge teme koje možda nisu deo temeljnog tečaja kućne biblijske pouke, kao što je proučavanje važnih biblijskih proročanstava stih po stih i duboka razmatranja o tome kako možemo oponašati Boga u vlastitom životu.

 Jehovini podsetnici — poput glasa iza tebe

Pomoću takvih skupštinskih proučavanja, Jehova nas redovno podseća kakve osobe treba da budemo. Takvi podsetnici su od životne važnosti. Bez njih lako naginjemo sebičnosti, ponosu i pohlepi. Podsetnici iz Pisma pomoći će nam da se radujemo uspešnim odnosima s drugim ljudima i sa samim Bogom. „Razmišljam o putevima svojim i obraćam noge svoje k naredbama [„podsetnicima“, NW] tvojim“, priznao je pisac Psalma 119:59.

Dok redovno prisustvujemo hrišćanskim sastancima, doživljavamo ostvarivanje Jehovinog proročanstva preko Isaije, koje kaže: „Koji te uče [„tvoj Veličanstveni Instruktor“, NW] neće se više kriti, nego će oči tvoje videti učitelje tvoje [’tvog Veličanstvenog Instruktora‘, NW]. I uši će tvoje slušati da se za tobom govori: ’To je put, idite njim!‘“ Jehova pažljivo posmatra naš napredak i s ljubavlju nas ispravlja ako napravimo neki pogrešan korak (Isaija 30:20, 21; Galatima 6:1). A on pruža još više pomoći od toga.

Primanje svetog duha kroz skupštinu

Redovnim prisustvovanjem hrišćanskim sastancima s Jehovinim svedocima, jača nas Božji sveti duh, koji počiva na njegovom narodu (1. Petrova 4:14). Nadalje, hrišćanski nadglednici u skupštini naimenuju se svetim duhom (Dela apostola 20:28). Ta aktivna sila od Boga snažno utiče na hrišćanina. Biblija kaže: „Plod duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, dobrohotnost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“ (Galatima 5:22, 23, NW). Delujući kroz Božju organizaciju, sveti duh će nam takođe pomoći da steknemo čudesno jasno razumevanje onoga što Jehova sprema za one koji ga vole. Nakon što je objasnio da istaknuti ljudi ovog sistema stvari ne mogu da razumeju Božje namere, Pavle je napisao: „Nama ih je Bog Duhom svojim otkrio“ (1. Korinćanima 2:8-10).

Osim duhovne hrane koja jača veru, skupština pruža obuku onima koji žele da učestvuju u glavnoj aktivnosti skupštine. Šta je to?

Obuka koju pruža skupština

Hrišćanska skupština nije društveni klub gde ljudi samo uživaju u zabavi i možda ohrabruju jedan drugoga da vode bolji život. Isus je opunomoćio skupštinu da nosi dobru vest o Kraljevstvu onima koji žive u duhovnoj tami (Dela apostola 1:8; 1. Petrova 2:9). Od dana kad je osnovana, na Pentekost 33. n. e., ona je bila organizacija propovednika (Dela apostola 2:4). Da li si doživeo da pokušavaš da govoriš nekome o Jehovinim namerama ali ne uspevaš da ga uveriš? Skupštinski sastanci pružaju ličnu obuku u veštini poučavanja. Proučavajući biblijske primere, mi učimo kako da stvorimo zajednički temelj za raspravljanje, da koristimo Pismo kao temelj za logično dokazivanje, i da pomažemo drugima da rezonuju tako što koristimo pitanja i poređenja. Takve veštine mogu ti pomoći da doživiš neizrecivu radost pomaganja drugoj osobi da razume biblijsku istinu.

U ovom razdorima potresenom, nemoralnom svetu, hrišćanska skupština je pravo duhovno utočište. Iako je sastavljena od nesavršenih ljudi, ona je luka mira i ljubavi. Prema tome, budi redovno prisutan na svim njenim sastancima i sam doživi istinu reči psalmiste: „Kako je lepo i krasno kad su braća zajedno!... [Jehova je] utvrdio blagoslov i život za navek!“ (Psalam 133:1, 3).