Da li amajlije sreće mogu da te zaštite?
Da li amajlije sreće mogu da te zaštite?
KRISTAL u džepu Brazilca. Peni američkom sportisti koji donosi sreću. Krst svete Bridžit koji visi preko kreveta u domu irske porodice. Milioni ljudi koriste takve predmete kao amajlije sreće ili amulete. a Oni veruju da posedovanje tih amajlija može da ih zaštiti od zla i da im donese sreću.
Uzmimo, na primer, Brazil. Prema časopisu Veja, mnogi Brazilci nose „komade stene i poludrago kamenje kojima se pripisuje moć da privuku sreću i životnu energiju za onog ko ih poseduje“. Bojeći se da ne omalovaže okultne sile, drugi u toj zemlji stavljaju neki religiozni simbol ili tekst na zid svog doma. Neki čak koriste Bibliju kao svetu amajliju; oni je izlažu na sto, stalno otvorenu na Psalmu 91.
U južnoj Africi, na sličan način se koristi muti, ili tradicionalni lek, ne samo zbog svojih lekovitih svojstava, već i kao zaštita protiv zle sreće. Često se misli da su bolest, smrt, finansijski neuspesi, pa čak i propale romanse, posledica bačenih čini od strane neprijatelja ili posledica propusta da se zadovolje mrtvi preci. Muti se obično dobija od seoskog vrača, koji sprema napitke od biljaka, drveća, ili delova životinja. Zanimljivo je, međutim, da je muti jedva ograničen na seoska područja; ta praksa je široko rasprostranjena u gradovima Južnoafričke Republike. Među onima koji se oslanjaju na muti nalaze se biznismeni i apsolventi univerziteta.
Potraga za dobrom srećom takođe je uobičajena u evropskim zemljama. Knjiga Studies in Folklife Presented to Emyr Estyn Evans nas informiše: „Jedva da postoji parohija ili grad u Irskoj gde se ne mogu videti potkovice pričvršćene za vrata ili iznad vrata nekih stanova ili zgrada.“ Još uobičajeniji u toj zemlji su rogozni krstovi koji vise preko kreveta i vrata da bi doneli sreću. Posmatrači kažu da, prema spoljašnjem izgledu stvari, mnogi Irci takva sujeverja uzimaju olako. Ipak, malo njih ih potuno ignoriše.
Potraga za zaštitom
U čemu je privlačnost tih sujevernih verovanja? Izgleda da ona služe da zadovolje osnovnu potrebu za sigurnošću koju ljudi imaju. Zaista, koliko ljudi se oseća sigurnim u svojim domovima, a još manje kada noću hodaju ulicama? Dodajmo tome pritiske zarađivanja za život i brigu za decu. Da, mi živimo u onome što Biblija naziva ’vremenom nevolja‘ (2. Timoteju 3:1, The New English Bible). Zato je sasvim prirodno da ljudi imaju jaku želju za zaštitom.
To može naročito biti slučaj u kulturama gde su popularni različiti oblici spiritizma i magije. Strah od navodnih duhova mrtvih ili od toga da se bude žrtva neprijateljevog prokletstva može učiniti da takozvana zaštita neke amajlije ili amuleta izgleda neophodna. U
svakom slučaju, The World Book Encyclopedia primećuje: „Većina ljudi ima strahove koji ih čine nesigurnim. Praznoverja pomažu da se takvi strahovi savladaju pružanjem sigurnosti. Ona ljudima pružaju zasiguranje da će dobiti ono što žele i da će izbeći nevolju.“Sumnjiva moć amuleta
Dakle, ljudi širom sveta nose i izlažu amulete, talismane i amajlije različitih vrsta i oblika. Ali, da li je razumno verovati da amajlija koju je napravio čovek može da pruži ikakvu stvarnu zaštitu? Mnogi od predmeta koji se popularno koriste kao amajlije jesu komercijalni proizvodi koji se proizvode masovno. Zar verovanje da bi nešto što je sastavljeno u fabrici moglo imati magične moći ne prkosi logici i zdravom razumu? A čak i napitak koji posebno priprema seoski vrač nije ništa više od mešavine običnih sastojaka — korenja, trava i sličnog. Zašto bi takva mešavina imala magična svojstva? Osim toga, da li postoji ikakav stvarni dokaz da ljudi koji koriste amulete žive išta duže — ili da su imalo srećniji — od onih koji ih ne nose? Zar oni koji prave takve magične amajlije i sami ne postaju žrtve bolesti i smrti?
Umesto da ljudima pruži istinsku zaštitu i osećanje kontrole nad njihovim životima, praznoverna upotreba amuleta i amajlija u stvari odvraća ljude od razumnog suočavanja sa svojim problemima i podstiče ih da na sreću gledaju kao na lek za sve. Pouzdanje u moć amuleta može takođe onom ko ih koristi dati lažno osećanje sigurnosti. Čovek pod uticajem alkohola može tvrditi da njegovi refleksi i sposobnosti nisu smanjene, ali ako pokuša da vozi, verovatno će naškoditi sebi ili drugima. Onaj ko svoje pouzdanje stavlja u moć nekog amuleta može na sličan način sebi napraviti štetu. Imajući iluziju da je zaštićen, on može biti sklon tome da preuzme nerazumne rizike ili da donese nemudre odluke.
Verovanje u moć amuleta predstavlja i druge ozbiljne opasnosti koje su sakrivene od miliona onih što ih koriste. Koje su to opasnosti, i da li postoji ikakav ispravan način da se spreči zlo? Sledeći članak će se pozabaviti tim pitanjima.
[Fusnota]
a Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary definiše „amulet“ kao „amajliju (kao ornament) koji je često ispisan magičnim čarobnim rečima ili simbolom da bi zaštitio nosioca od zla (kao što je bolest ili vračanje) ili da bi mu pomogao“.