Evropski vrhovni sud podržava pravo propovedanja u Grčkoj

ZAŠTO bi čovek koga njegove komšije hvale bio od 1938. uhapšen više od 60 puta? Zašto bi taj pošteni vlasnik trgovine sa grčkog ostrva Krita bio odveden pred grčke sudove 18 puta i odslužio u zatvoru više od šest godina? Da, zašto bi taj marljivi porodični čovek, Minos Kokinakis, bio odvojen od svoje žene i petoro dece i proteran na različita kaznena ostrva?

U velikoj meri su odgovorni zakoni doneseni 1938. i 1939. koji zabranjuju prozelitizam. Te zakone je uveo grčki diktator Joanis Metaksas, koji je delovao pod uticajem Grčke pravoslavne crkve.

Kao posledica te legislacije, od 1938. do 1992. bilo je 19 147 hapšenja Jehovinih svedoka, a sudovi su odredili kazne koje su ukupno iznosile 753 godine, od čega je 593 zaista i odsluženo. Sve je to učinjeno zato što Svedoci u Grčkoj, kao i drugde, slede uputstvo Isusa Hrista da ’nauče sve narode, učeći ih da izvrše sve zapovesti‘ koje je on dao (Matej 28:19, 20).

Ali, 25. maja 1993, postignuta je veličanstvena pobeda u korist slobode obožavanja! Tog dana Evropski sud za ljudska prava u Strasburu, u Francuskoj, potvrdio je pravo grčkog građanina da svojim verovanjima poučava druge. Donevši tu odluku, taj evropski vrhovni sud stvorio je široke zaštite za religioznu slobodu koja može duboko uticati na život ljudi posvuda.

Pogledajmo malo pobliže kako su se razvijali ti događaji, uključujući ponižavanja koja je pretrpeo samo jedan građanin Grčke, koji su doveli do te značajne sudske odluke.

Rana pozadina

Godine 1938. taj građanin, Minos Kokinakis, postao je prvi Jehovin svedok koji je osuđen prema grčkom zakonu koji prozelitizam smatra kriminalnim prestupom. Bez prilike da mu se sudi, on je bio poslat da služi 13 meseci u izgnanstvu na egejskom ostrvu Amorgos. Godine 1939. on je bio osuđen dva puta i svaki put zatvoren na dva i po meseca.

Godine 1940, Kokinakis je bio proteran na šest meseci na ostrvo Milos. Sledeće godine, tokom Drugog svetskog rata, bio je utamničen u vojnom zatvoru u Atini na više od 18 meseci. S obzirom na taj period, on se priseća:

„Nedostatak hrane u zatvoru postajao je sve gori. Bili smo tako slabi da nismo mogli da hodamo. Da nije bilo Svedoka iz oblasti Atine i Pireja koji su nam donosili hranu od svojih oskudnih sredstava, mi bismo umrli.“ Kasnije, 1947, ponovo je osuđen i odslužio je naredna četiri i po meseca u zatvoru.

Godine 1949, Minos Kokinakis bio je proteran na ostrvo Makrenezos, ime koje Grke podseća na strašne prizore zbog  tamošnjeg zatvora. Među oko 14 000 zatvorenika koji su onda bili utamničeni na Makrenezosu, bilo je oko 40 Svedoka. Grčka enciklopedija Papyros Larousse Britannica primećuje: „Metode okrutne torture... životni uslovi, koji su neprihvatljivi za jednu civilizovanu naciju, i sramotno ponašanje čuvara prema zatvorenicima... sramota su za istoriju Grčke.“

Kokinakis, koji je proveo godinu dana u zatvoru na Makrenezosu, opisao je uslove: „Vojnici, kao članovi Inkvizicije, ispitivali bi svakog zatvorenika od jutra do mraka. Rečima se ne mogu opisati torture koje su vršili. Mnogi zatvorenici izgubili su duševno zdravlje; drugi su bili ubijeni; veliki broj je bio fizički onesposobljen. Tokom tih užasnih noći dok smo slušali krike i stenjanje onih koji su bili mučeni, molili smo se kao grupa.“

Nakon što je preživeo teškoće Makrenezosa, Kokinakis je tokom 1950-ih bio uhapšen još šest puta i odslužio je deset meseci u zatvoru. U 1960-im bio je uhapšen naredna četiri puta i bio je osuđen na osam meseci zatvora. Ali seti se da je Minos Kokinakis bio samo jedan među stotinama Jehovinih svedoka koji su kroz godine bili hapšeni i zatvarani zato što su drugima govorili o svojoj veri!

Kako je došlo do toga da užasne nepravde učinjene protiv Jehovinih svedoka u Grčkoj konačno dođu pred Evropski sud za ljudska prava?

Uvodni slučaj

Taj slučaj imao je svoj početak 2. marta 1986. Tog dana su Minos Kokinakis, tada penzionisani 77-godišnji poslovan čovek, i njegova žena posetili dom gospođe Jorgie Kirijakaki u Sitiji na Kritu. Muž gospođe Kirijakaki, koji je bio kantor u lokalnoj pravoslavnoj crkvi, obavestio je policiju. Policija je došla i uhapsila gospodina i gospođu Kokinakis, koji su zatim odvedeni u lokalnu policijsku stanicu. Tamo su morali da provedu noć.

Kakva je bila optužba protiv njih? Ista kao što je hiljadama puta iznesena protiv Jehovinih svedoka tokom prethodnih 50 godina, da su prozelitizovali. Grčki ustav (1975.), član 13, navodi: „Prozelitizam je zabranjen.“ Pogledajmo nadalje grčki zakon, deo 4, brojeve 1363/1938 i  1672/1939, koji prozelitizam čine kriminalnim prestupom. Tamo stoji:

„Pod ’prozelitizmom‘ se smatra, posebno, svaki direktan ili indirektan pokušaj da se nametnu religiozna verovanja neke osobe različitog verskog uverenja... s ciljem slabljenja tih verovanja, bilo nekom vrstom nagovaranja ili obećanja o nagovaranju ili moralnom podrškom ili materijalnom pomoći, ili lažnim sredstvima ili iskorišćavanjem njegovog neiskustva, poverenja, potrebe, niskog intelekta ili naivnosti.“

Okružni sud u Lasitiju, na Kritu, saslušao je taj slučaj 20. marta 1986, i ustanovio da su gospodin i gospođa Kokinakis krivi za prozelitizam. Oboje su bili osuđeni na četiri meseca zatvora. Osuđujući taj par, sud je objavio da su se okrivljeni uplitali u „religiozna verovanja pravoslavnih hrišćana... iskorišćavajući njihovo neiskustvo, njihov nizak intelekt i njihovu naivnost“. Okrivljeni su nadalje optuženi da su „podsticali [gospođu Kirijakaki] pomoću svojih pronicljivih, veštih objašnjenja... da promeni svoja pravoslavna hrišćanska verovanja“.

Na tu odluku uložena je žalba Apelacionom sudu Krita. Taj kritski sud je 17. marta 1987. oslobodio gospođu Kokinakis ali je potvrdio osudu njenog muža, iako je njegovu zatvorsku kaznu smanjio na tri meseca. U presudi se tvrdilo da je gospodin Kokinakis „iskoristio neiskustvo, nizak intelekt i naivnost [gospođe Kirijakaki]“. Presuda je navela da je on „počeo da čita odlomke iz Svetog pisma, koje je vešto analizirao na način koji ta hrišćanka, zbog nedostatka adekvatnog temeljnog znanja u doktrini, nije mogla da ospori“.

U suprotnom mišljenju, jedan od apelacionih sudija je napisao da gospodin Kokinakis „takođe treba da bude oslobođen, pošto nikakvi dokazi ne pokazuju da je Jorgia Kirijakaki... bila posebno neiskusna u pravoslavnoj hrišćanskoj doktrini, pošto je udata za kantora, ili da je posebno niskog intelekta ili posebno naivna, tako da je okrivljeni bio u stanju da to iskoristi i... [tako je] navede da postane član sekte Jehovinih svedoka“.

Gospodin Kokinakis je uložio žalbu na taj slučaj grčkom kasacionom sudu, Vrhovnom sudu Grčke. Ali, taj sud je  22. aprila 1988. odbio žalbu. Tako se gospodin Kokinakis 22. avgusta 1988. obratio Evropskoj komisiji za ljudska prava. Njegova molba je konačno usvojena 21. februara 1992. i prosleđena je Evropskom sudu za ljudska prava.

Sporna pitanja u slučaju

Pošto je Grčka članica Evropskog saveta, ona je dužna da se povinuje članovima Evropske konvencije o ljudskim pravima. Član 9 te Konvencije glasi: „Svako ima pravo na slobodu mišljenja, savesti i religije; to pravo uključuje slobodu da promeni svoju religiju ili verovanje i slobodu da, bilo sam ili u zajednici s drugima i u javnosti ili privatno, ispoljava svoju religiju ili verovanje, u obožavanju, poučavanju, praktikovanju i pridržavanju.“

Tako je grčka vlada postala okrivljeni na evropskom sudu. Ona je bila optužena za otvoreno kršenje osnovnog ljudskog prava grčkog građanina da praktikuje religiju u skladu sa zapovešću Isusa Hrista, naime, ’da poučava i stvara učenike‘ (Matej 28:19, 20, NW). Nadalje, apostol Petar je rekao: „Nama Isus zapovedi da propovedamo narodu i da svedočimo“ (Dela apostola 10:42).

Specijalno izdanje časopisa Human Rights Without Frontiers (Ljudska prava bez granica) iz 1992. imao je na prvoj strani naslov „Grčka — Namerno kršenje ljudskih prava“. Taj časopis je na 2. strani objasnio: „Grčka je jedina zemlja u EZ (Evropskoj zajednici) i u Evropi koja ima kazneno zakonodavstvo koje omogućuje da se nametnu globe i zatvorske kazne svakome ko motiviše drugu osobu da promeni svoju religiju.“

Tako se sada povećavalo uzbuđenje u pravnim krugovima i izvan njih. Šta će biti odlučeno s obzirom na grčki zakon koji zabranjuje poučavanje drugih nečijim verovanjima?

Saslušanje u Strasburu

Konačno je došao dan saslušanja — 25. novembar 1992. Nad Strasburom su bili sivi oblaci i bilo je veoma hladno, ali u sudnici su advokati oduševljeno iznosili svoje argumente. Iznošenje dokaza trajalo je dva sata. Profesor Fedon Vegleris, advokat Kokinakisa, došao je do srži problema, pitajući: ’Da li taj ograničavajući zakon oblikovan tako da zaštiti članove grčke pravoslavne crkve od toga da budu obraćeni na druga religiozna verovanja treba i dalje da postoji i da se primenjuje?‘

Pokazujući da je bio očigledno zbunjen u vezi s tim, profesor Vegleris je pitao: „Pitam se zašto taj zakon [o prozelitizmu] izjednačava pravoslavlje sa glupošću i neznanjem. Uvek sam se pitao zašto bi pravoslavlju bila potrebna zaštita od gluposti, od duhovne nekompetentnosti... To je nešto što me uznemirava i šokira.“ Značajno je to što predstavnik vlade nije bio u stanju da pruži ijedan slučaj u kome je taj zakon primenjen na bilo koga drugoga osim Jehovinih svedoka.

Drugi advokat Kokinakisa, gospodin Panajotis Bitsahis, pokazao je kako je nerazuman zakon o prozelitizmu. On je rekao: „Prihvatanje međusobnog uticaja je preduslov za dijalog između odraslih osoba. Inače bismo pripadali stranom društvu nemih zveri, koje bi mislile ali ne bi se izražavale, koje bi govorile ali ne bi komunicirale, koje bi egzistirale ali ne bi koegzistirale.“

Gospodin Bitsahis je takođe prigovorio da je „gospodin Kokinakis bio osuđen ne ’za nešto što je učinio‘ već [za] ’ono što jeste‘.“ Prema tome, pokazao je gospodin Bitsahis, načela religiozne slobode su se ne samo kršila već i potpuno uništavala.

Predstavnici grčke vlade pokušali su da iznesu drugačiju sliku od stvarne, tvrdeći da je Grčka „raj za ljudska prava“.

 Odluka

Došao je dugo očekivani dan za izricanje odluke — 25. maj 1993. Sud je sa šest prema tri glasa odlučio da je grčka vlada narušila religioznu slobodu 84-godišnjeg Minosa Kokinakisa. Pored opravdanja njegovog životnog puta javne službe, sud mu je dodelio odštetu od 14 400 dolara. Tako je Sud odbacio argument grčke vlade da se Kokinakis i Jehovini svedoci služe taktikom pritiska kad s drugima razmatraju svoja verovanja.

Iako grčki ustav i arhaični grčki zakon mogu zabraniti prozelitizam, vrhovni sud Evrope je odlučio da je neispravno da se taj zakon koristi da bi se progonili Jehovini svedoci. To nije u skladu s članom 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sudska odluka je objasnila: „Religija je deo ’toka ljudskog razmišljanja koji se stalno obnavlja‘ i nemoguće je zamisliti da bude isključena iz javne debate.“

S time se slaže mišljenje jednog od devet sudija: „Prozelitizam, definisan kao ’revnost u širenju vere‘, ne može biti kažnjiv kao takav; to je način — savršeno zakonit sam po sebi — za ’ispoljavanje nečije religije‘.

U tekućem slučaju tužilac [gospodin Kokinakis] bio je osuđen samo zato što je pokazivao takvu revnost, bez ikakve neispravnosti s njegove strane.“

Posledice odluke

Jasno uputstvo Evropskog suda za ljudska prava jeste da službenici grčke vlade prestanu da zloupotrebljavaju zakon koji zabranjuje prozelitizam. Nadamo se da će se Grčka držati uputstva tog suda i da će prestati sa svojim proganjanjem Jehovinih svedoka.

Namera Jehovinih svedoka nije da uvode društvene promene ili da reformišu pravni sistem. Njihova glavna briga je da propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu u poslušnosti zapovesti Isusa Hrista. Međutim, da bi to činili, oni su srećni što ’brane i zakonski utvrđuju dobru vest‘, kao što je činio apostol Pavle u prvom veku (Filipljanima 1:7, NW).

Jehovini svedoci su zakonu poslušni građani u svim zemljama u kojima žive. Međutim, oni su iznad svega podstaknuti da slušaju božanski zakon kako je zapisan u Bibliji. Prema tome, ako im zakon bilo koje države zabranjuje da drugima govore o svojim verovanjima koja se temelje na Bibliji, oni su prinuđeni da zauzmu apostolski stav: ’Više treba Boga slušati nego li ljude‘ (Dela apostola 5:29).

[Okvir na 28. strani]

DALJNJE PROGONSTVO NA PODSTICAJ SVEŠTENSTVA

Pokušaji sveštenstva u Grčkoj da ’stvore nevolju pomoću zakona‘ traju već decenijama (Psalam 94:20, NW). Nedavno je rešen još jedan slučaj na ostrvu Kritu. Godine 1987. lokalni episkop i 13 sveštenika optužili su devet Svedoka za prozelitizam. Taj slučaj je 24. januara 1992. konačno došao na sud.

Sudnica je bila prepuna. Bilo je prisutno oko 35 sveštenika da podrži optužbe tužioca. Međutim, većinu sedišta već su bili zauzeli Svedoci koji su došli da ohrabre svoju hrišćansku braću. Čak i pre nego što je počeo uobičajeni proces, advokat okrivljenih ukazao je na ozbiljne pravne greške koje je napravio tužilac.

Rezultat je bio da su se oni koji su bili uključeni u proces povukli na privatni sastanak. Nakon dva i po sata savetovanja, predsednik suda je objavio da je advokat okrivljenih bio u pravu. Zato su poništene optužbe protiv devet Svedoka! On je odlučio da istragu treba početi iz početka da bi se utvrdilo da li su optuženi bili krivi za prozelitizam.

Čim je to objavljeno, u sudnici je došlo do nereda. Sveštenici su počeli da viču pretnje i uvrede. Jedan sveštenik je krstom napao advokata Jehovinih svedoka i pokušao da ga natera da obožava taj krst. Morala je da interveniše policija, a Svedoci su konačno mogli da mirno izađu.

Nakon što je suđenje otkazano, javni tužilac je pripremio novu optužbu protiv tih devet Svedoka. Suđenje je bilo zakazano za 30. april 1993, samo tri sedmice pre nego što je Evropski sud za ljudska prava doneo svoju odluku u slučaju Kokinakis. Opet je bilo prisutno mnogo sveštenika.

Advokati devet okrivljenih stavili su prigovor da na suđenju nisu prisutni optužioci Svedoka. U svojoj žurbi da pripremi novu optužbu, javni tužilac je napravio ozbiljnu grešku što nije poslao pozive optužiocima. Zato su advokati Svedoka tražili da sud otkaže suđenje na temelju te ozbiljne greške.

Zbog toga su sudije napustile sudnicu i konsultovale se skoro sat vremena. Kad su se vratili, predsednik suda je, pognute glave, objavio da svih devet Svedoka nije krivo za optužbe.

Svedoci u Grčkoj su zahvalni za ishod tog slučaja, kao i za odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Kokinakis 25. maja ove godine. Njihove molitve su da će kao rezultat tih zakonskih pobeda, biti u stanju da nastave sa svojim hrišćanskim životom ’tiho i mirno u svakoj pobožnosti i u poštenju‘ (1. Timoteju 2:1, 2).

[Slika na 31. strani]

Minos Kokinakis sa svojom ženom