Istrajati u pionirskoj službi

OKO 4 500 000 Svedoka Jehove objavljuju dobru vest širom sveta. Među njima je preko 600 000 pionira, ili punovremenih objavitelja Kraljevstva. Oni u toj armiji pionira kreću se po starosti od predtinejdžerskog uzrasta do penzionera u svojim 90-im. Oni dolaze iz svih pozadina i društvenih slojeva.

Nesumnjivo, svi ti punovremeni propovednici žele da uspeju u pionirskoj službi. Mnogi žele da ona postane njihova životna karijera. Neki iz određenih razloga ne mogu to da učine. Ipak, drugi su u stanju da nastave s pionirskom službom uprkos finansijskim poteškoćama, slabom zdravlju, obeshrabrenju i drugim problemima. Kako, dakle, punovremeni propovednici mogu da se suoče s takvim problemima i da ipak istraju u pionirskoj službi?

Zadovoljiti finansijske potrebe

Da bi pokrili svoje troškove pioniri uglavnom rade na svetovnom poslu, kao što je to činio apostol Pavle (1. Solunjanima 2:9). U većini delova sveta, oni se suočavaju s rastućim cenama hrane, odeće, smeštaja i prevoza. Često je teško da dobiju posao sa skraćenim radnim vremenom koji im je potreban. Ako postoje, takvi poslovi često nude samo minimalnu platu, bez korišćenja zdravstvenog osiguranja.

Ako se ’staramo najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu‘, mi možemo imati veru da će se Jehova pobrinuti za naše materijalne potrebe. Zato, kada su pod finansijskim pritiskom, pioniri ne treba ’da se uznemiravaju za sutrašnji dan‘ (Matej 6:25-34). Dok se oni revno naprežu da reše takve probleme, jaka vera u Jehovu poštedeće ih neprikladne zabrinutosti.

Kada se osoba suoči s finansijskim poteškoćama, možda troškovi mogu biti smanjeni. Uz neke promene u budžetu, može biti moguće zadovoljiti potrebe, mada ne puke želje materijalne prirode. Da bi smanjili troškove, neki pioniri dele stan s drugim hrišćanima. U pomaganju svojoj deci da služe kao pioniri, roditelji ponekad obezbeđuju smeštaj besplatno ili po minimalnim cenama. Drugi pomažu pionirima u troškovima za hranu i  prevoz. Ali pioniri ne bi želeli da budu na teret drugima, jer oni imaju biblijsku obavezu da se sami izdržavaju (2. Solunjanima 3:10-12).

Troškovi prevoza mogu da se smanje deljenjem tih troškova s drugim pionirima. Ako dva pionira imaju kola, oni bi mogli da se angažuju u delu propovedanja zajedno u istom području, koristeći jedan auto i eliminišući troškove korišćenja dva vozila. Pioniri koji nemaju automobile mogu da se udruže s onima koji imaju i da učestvuju u pokrivanju troškova prevoza. Nadalje, putni troškovi mogu biti smanjeni pokrivanjem obližnjeg područja uglavnom pešice. U mnogim zemljama pioniri koriste ekonomičan javni prevoz.

Među onima koji su savladali finansijske probleme i istrajali u punovremenoj službi bili su Njuton Kantvel i njegova žena. Oni su prodali svoju farmu i počeli da služe kao pioniri sa šestoro od svojih sedmoro dece, tokom velike depresije 1932. „Nije prošlo dugo pre nego što smo potrošili sve što smo primili od prodaje naše farme — uglavnom na lekarske račune“, pisao je brat Kantvel. „Sećamo se da smo kada smo se preselili na našu drugu dodelu, imali dovoljno samo da platimo kiriju za dve sedmice unapred, i da nam ostane pet dolara. Međutim, znali smo da će Jehova brinuti sve dok marljivo budemo izvršavali našu službu... Naučili smo da ekonomišemo na različite načine. Na primer, seleći se na novo područje, ja bih razgovarao s nekim vlasnicima benzinskih pumpi i objasnio da mi svakodnevno vozimo tri auta u povezanosti s našim hrišćanskim delom. To je obično imalo za rezultat naše dobijanje benzina po sniženoj ceni. Naši sinovi su uskoro naučili da brinu za naše auto popravke, pošteđujući nas mnogih računa za popravku automobila.“ Tako su se Kantvelovi uspešno suočili s finansijskim izazovima i istrajali u punovremenoj službi. Brat Kantvel je još uvek bio na spisku pionira kada je umro u starosti od 103 godine.

Dobijanje posla sa skraćenim radnim vremenom

Mnogi pioniri se finansijski izdržavaju uz pomoć poslova sa skraćenim radnim vremenom. Da bi se izdržavao u službi u Korintu, Pavle je radio kao izrađivač šatora zajedno sa svojim suvernicima Akilom i Priskilom (Dela apostola 18:1-11). Danas su duhovna braća često srećna da pionirima ponude svetovni posao sa skraćenim radnim vremenom. Drugi pioniri dobijaju takav posao preko agencija za zapošljavanje koje nude poslove na određeno vreme. Kod donošenja odluka u vezi sa zapošljavanjem neophodna je vera u Boga, kao i gorljiva molitva za njegovo vođstvo (Poslovice 15:29).

„Nakon što sam izvukao mnogo snage iz razmatranja uz molitvu“, rekao je jedan pionir, „obavestio sam svog rukovodioca da je moje delo službe ozbiljna lična odgovornost i da ne bih mogao da prihvatim mesto sa punim radnim vremenom. Sledeće srede, bio sam zamoljen da ponovo razmislim o tom poslu ali na osnovi skraćenog radnog vremena. Rado sam prihvatio.“ Nemoj da potcenjuješ snagu molitve, i neka tvoje molitve prate dela.

Pioniri mogu smatrati mudrim da potencijalnom poslodavcu kažu da je njihov cilj u traženju posla sa skraćenim radnim vremenom da se izdržavaju u službi. Oni mogu spomenuti dane kada su na raspolaganju i broj sati koje nedeljno mogu da posvete poslu. Dve telesne sestre mogle su da podele jedan punovremeni posao u firmi za pružanje pravnih saveta, što je i jednoj i drugoj omogućilo da rade po dva i po dana nedeljno. Tako su se izdržavale kao pionirke sve dok nisu prisustvovale Biblijskoj školi Gilead Kule stražare i dobile misionarske dodele.

Mogu da se pronađu različite vrste biblijski prihvatljivih poslova kroz razgovaranje sa suvernicima i drugima ili putem konsultovanja novinskih oglasa. Od pomoći je poniznost, jer to može sprečiti pionire od toga da budu previše  izbirljivi oko vrste posla koji bi radili. (Uporedi Jakov 4:10.) Da bi nastavili s pionirskom službom, oni će možda trebati da rade svetovni posao koji neki ljudi smatraju niskim ili prostim. Ako se takav posao prihvati a želi se nešto drugo, možda će konačno biti moguća promena u zaposlenju.

Slabo zdravlje i obeshrabrenje

Neki moraju da prekinu sa svojom pionirskom službom zbog ozbiljnih zdravstvenih problema. Međutim, ako pioniri ne prenagle u tom pogledu oni mogu uvideti da se bolest može izlečiti ili da im se zdravlje može dovoljno poboljšati da nastave s pionirskom službom. Mnogi mogu da služe kao pioniri uprkos zdravstvenim problemima jer primaju medicinsku negu, drže se strogo za njih odgovarajuće dijete i imaju potreban odmor i vežbe. Jedan putujući nadglednik posmatrao je jednu sestru pionirku koja je toliko bolovala od artritisa da joj je bila potrebna pomoć da u službi hoda od kuće do kuće (Dela apostola 20:20). Pa ipak, ona i njen muž vodili su 33 kućna biblijska studija i pomogli su 83 osobe da prihvate Božju istinu. Njeno zdravlje se s vremenom poboljšalo, i 11 godina kasnije prisustvovala je Školi pionirske službe.

Neke obeshrabrenje može navesti da napuste pionirsku službu (Poslovice 24:10). Jedan pionir je rekao putujućem nadgledniku: „Prestaću s pionirskom službom... da platim račune.“ Bile su mu potrebne naočare koje koštaju 20 dolara. „Napustićeš pionirsku službu zato što ti treba nešto od 20 dolara?“ pitao je nadglednik. Bilo je predloženo da taj pionir radi jedan dan na lokalnoj plantaži kafe, da zaradi 20 dolara, kupi te naočare, i nastavi s pionirskom službom. Daljnji razgovor je otkrio da je osnovni problem bilo obeshrabrenje zbog skupih popravki automobila. Bilo je preporučeno da taj pionir smanji troškove vozeći svakog dana unutar prečnika od nekoliko kilometara umesto širokim područjem. Takođe mu je bilo savetovano da održava svoju duhovnost. Pionir je primenio taj savet i šest meseci kasnije primio je poziv da prisustvuje Školi Gilead. Nakon graduacije dodeljena mu je jedna strana zemlja i tamo je verno služio mnoge godine sve do svoje smrti. Da, ako ne podlegnemo obeshrabrenju već imamo na umu da je Jehova s nama, to često vodi do velikih blagoslova.

Visoko ceni svoju prednost službe

Uprkos kušnjama, kao što su slučajevi oskudice i vremena bez hrane, Pavle je na svoju službu gledao kao na blago (2. Korinćanima 4:7; 6:3-6). Uprkos poteškoćama i progonstvu danas, mnoge Jehovine sluge u Africi, Aziji, Istočnoj Evropi i drugde drže se svoje prednosti pionirske službe. Zato kad se susretneš sa iskušenjima, uloži svaki napor da istraješ u toj prednosnoj službi, na hvalu Jehovi.

Većina pionira je mogla da započne s punovremenim delom propovedanja samo zato što su pojednostavili svoj način života. Kao Pavle, oni se odupiru materijalističkim mamcima i gaje zadovoljstvo ’hranom i odećom‘. Da bi istrajali u pionirskoj službi oni treba da ostanu zadovoljni osnovnim stvarima (1. Timoteju 6:8). Iz visokog cenjenja naših prednosti koje daje Bog i njihovog stavljanja iznad materijalnih poseda proizilazi radost.

Da to prikažemo: Anton Kerber je imao prednost da zastupa interese Kraljevstva pred vladinim službenicima u Vašingtonu D.C. On je neko vreme služio kao pionir i 1950-ih je bio pokrajinski nadglednik. Jednom su mu neki od njegovih pređašnjih poslovnih drugova prišli s predlogom koji bi mu omogućio da za sebe stekne čist profit od milion dolara. Međutim, da bi to učinio, bilo bi neophodno da oko godinu dana sve svoje vreme posveti poslovnim stvarima. Nakon molitve za vođstvo i duh zdravog razuma, on je rekao: „Nemoguće mi je da napustim svoje divne prednosti služenja Jehovi  ovde čak ni za jednu godinu, ne, ni za sav novac ovoga sveta. Služenje mojoj braći ovde u Vašingtonu dragocenije mi je, i ovde ja znam da imam Jehovin blagoslov. Ja bih bez sumnje zaradio milion dolara, ali na kraju godine takvog života, kako bih ja izgledao duhovno, ili čak fizički?“ Zato je on odbio ponudu. Visoko cenjenje njihovih prednosti na sličan način pomaže mnogima da istraju u pionirskoj službi.

Kakvim se veličanstvenim blagoslovima pioniri raduju! Blagoslov je provesti mnoge sate u govorenju o Jehovinom slavnom kraljevanju (Psalam 145:11-13). Zato što službi posvećuju toliko mnogo vremena, pioniri imaju blagoslov donošenja duhovne utehe siromašnima i potlačenima, bolesnima ili ucveljenima, i drugima koji su krajnje ojađeni i u potrebi za sigurnom nadom. Dakle, ako nam okolnosti dozvoljavaju da se angažujemo u punovremenom delu propovedanja, mi ćemo se zaista radovati mnogim blagoslovima. ’Blagoslov Jehovin‘ je ono što ’bogatstvo daje‘ (Poslovice 10:22). I uz njegovu pomoć i blagoslov mnogi objavitelji Kraljevstva radosno istraju u pionirskoj službi.